Srbija i Ukrajina

Srbija se uskladila sa sankcijama EU Belorusiji zbog rata u Ukrajini

BRISEL / BEOGRAD – Srbija se uskladila sa sankcijama koje je Evropska unija u aprilu zavela Belorusiji zbog, kako se navodi u odluci EU, “situacije u Belorusiji i umešanosti Belorusije u rusku invaziju na Ukrajinu”.

U pitanju je Odluka Saveta EU 2022/579, koja je doneta 8. aprila. Dve nedelje kasnije, 22. aprila, na sajtu Saveta objavljeno je da su se sa ovom odlukom uskladile Srbija, Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina.

Koliko je poznato, ovo je drugi put da se Srbija uskladila sa sankcijama EU vezanim za rat u Ukrajini. Ona se u martu uskladila sa Odlukom Saveta EU kojom se produžava važenje restriktivnih mera bivšem predsedniku Ukrajine Viktoru Janukoviču i vodećim članovima ukrajinskog rukovodstva iz perioda 2010-2014.

Odlukom koju je doneo Savet EU 8. aprila uvode se sektorske sankcije beloruskom finansijskom i transportnom sistemu kao reakcija na uključenost Belorusije u rusku agresiju na Ukrajinu, navodi se u obrazloženju.

Radi se o proširivanju sankcija EU Belorusiji, koje su uvedene 2012. godine zbog kršenja principa demokratije, vladavine prava i ljudskih prava u toj zemlji. Inače, tokom svih ovih godina Srbija se nije dosledno usklađivala sa restriktivnim merama Evropske unije režimu u Minsku.

Kako je pokazalo istraživanje Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC), Srbija se konzistentno usaglašavala sa restriktivnim merama EU prema Belorusiji sve do aprila 2019. godine, kada se nije usaglasila sa deklaracijom, odnosno Odlukom Saveta EU br. 325, kojom su samo produžene sankcije. Isto se ponovilo 2020. godine.

“Na prvi pogled ne postoje objektivni razlozi zbog kojih je Srbija prekinula usaglašavanje sa merama sa kojima se nekoliko godina bez problema usaglašavala. Za sve to vreme, Srbija je uspela da održi i dobar odnos sa režimom u Minsku, bez obzira na pridruživanje restriktivnih mera EU”, navodi se u ovom istraživanju.

Međutim, nakon predsedničkih izbora u Belorusiji 2020, na kojima je po zvaničnom saopštenju pobedio Lukašenko i masovnih protesta građana protiv izborne krađe, EU je reagovala sa tri spoljnopolitičke deklaracije u avgustu i septembru, kojima je osudila način na koji su izbori sprovedeni i represiju protiv građana i predstavnika civilnog društva.

“Na iznenađenje međunarodne i domaće javnosti, Srbija se pridružila ovim deklaracijama. Međutim, Srbija se nije usaglasila sa dopunama Odluke Saveta EU br. 642 oko proširenja liste osoba i entiteta pod restriktivnim merama koje su usvojene od strane Saveta u oktobru i novembru 2020. godine”, navodi se u ISAC-ovom istraživanju.

Nakon što je informacija da se Srbija uskladila sa deklaracijom osude situacije u Belorusiji došla do javnosti u avgustu 2020, premijerka Ana Brnabić izjavila je da se nada da predsednik Aleksandar Lukašenko “neće zameriti Srbiji”.

Srbija se potom, tokom 2021. godine, usaglasila sa jednim delom restriktivnih mera beloruskom režimu, dok sa drugima nije, navodi ISAC.

Erős Pista wrote:Ta neka principijelnost.

A princip je da udaramo samo slabije.

Erős Pista wrote:Ovo su zaista grozne brojke (koje opet sa političkom sprovodivošću odluke o sankcijama ne moraju da imaju puno veze, ali su katastrofa same po sebi):

Грађани су рекли да прате ситуацији у Украјини, и око 49 одсто сматра да је Русија у праву, 6,1 миси да је то Украјина, став нема 24 одсто, а за 21 посто градјана нико није крив.

“Када смо питали ко је највише крив за сукоб у Украјини, чак 68,7 одсто рекло је да је то НАТО, Украјину криви 7,4, Русију 5,6, а нема став око 18 посто грађана”, рекао је Вукадиновић.

Srbija potpisala deklaraciju o neopravdanoj agresiji Rusije https://t.co/RMUgEODvpa

— Nebojša Vučinić (@Neshavuc) May 21, 2022

rumbeando wrote:

Srbija potpisala deklaraciju o neopravdanoj agresiji Rusije https://t.co/RMUgEODvpa

— Nebojša Vučinić (@Neshavuc) May 21, 2022

Mór Thököly wrote:

Za razliku od prošlosti kad se u Srbiji mislilo da postoji treći put, da Srbija nije ni Istok ni Zapad, da je nekako posebna, da ide svojim putem, sad većina Srba misli da postoje pravi put i pogrešan put i želi da izabere pravi put. U životu morate da pravite izbore, i ovo je takav trenutak. Postoji samo jedan put, i to je Zapad, to je Evropska unija. Morate da odlučite da li hoćete da imate samodovoljnu vojsku, da kupujete oružje iz različitih zemalja ili da se pridružite kolektivnoj odbrani. To treba Srbi da odluče, a ja mislim da i jesu odlučili da im je budućnost na Zapadu, a ne na nekom nedefinisanom Istoku. Sve ovo govorim i na osnovu onoga što čujem svakog dana od ljudi, ali i na osnovu izjava predsednika Vučića.