INTERVJU: dr JANKO NIKOLIĆ ŽUGIĆ, imunolog i gerontolog
Srbi igraju ruski rulet s koronom
Najverovatnije je da nakon treće doze vakcine protiv kovida 19 neće biti potrebna buster doza najmanje 12 meseci, a možda i duže. – Od iznenadnih posledica nisu pošteđeni ni oni koji su koronu preležali bez simptoma - Sadašnje vakcine su daleko sigurnije od onih koje smo nekada dobijali
Istraživačem godine u oblasti bioloških nauka u Arizoni (SAD) proglašen je dr Janko Nikolić Žugić, imunolog i gerontolog s Medicinskog fakulteta Univerziteta u Arizoni i član Instituta BIO-5, i to za rad o starenju, imunologiji, testiranju i prevenciji kovida 19. Ovaj vrhunski stručnjak diplomirao je i doktorirao na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, od 1987. radi u Americi, a 2008. godine se pridružio Medicinskom koledžu u Tusonu kao šef Odeljenja za imunobiologiju koledža i kodirektor Centra za starenje Univerziteta u Arizoni.
U razgovoru za „Politiku” dr Nikolić Žugić ističe da je priznanje koje je dobio najznačajnije u oblasti biomedicinskih nauka u Arizoni i da mu je drago što je odlikovan. „To je priznanje koje je individualno, ali su tu u velikoj meri zaslužni i moj tim i laboratorija koji su učestvovali u istraživanjima”, kaže dr Nikolić Žugić.
Na čemu ste konkretno radili?
Napravili smo izuzetno efikasan i precizan dvokomponentni test na antitela za virus korona. Taj test smo koristili kod ljudi širom Arizone, ali on još nije komercijalizovan. Možemo da izmerimo antitela na kovid 19, i to za 3.000 osoba dnevno. Krenuli smo da istražujemo dugovečnost imunosti, pa smo onda prešli na testiranje imunoodgovora organizma na infekciju i vakcinaciju protiv kovida 19 kod starijih osoba. Sada nastavljamo istraživanja da vidimo kako imunitet ljudi reaguje posle druge, a kako posle treće, buster, doze i zašto kod nekih ljudi dođe do obolevanja uprkos vakcinama. Istražuje se i da li neka populacija treba češće da dobija cepivo od neke druge i kolika će biti dugotrajnost imuniteta na vakcine.
Da li već sada nešto znate o tome zbog čega stariji ljudi s hroničnim bolestima, uprkos vakcinaciji, češće obole od korone?
U Srbiji je verovatno glavni razlog za to što je starija populacija uglavnom vakcinisana kineskom vakcinom kompanije „Sinofarm”. To je tip vakcine koju stariji nije trebalo da dobiju. Ne znam zbog čega je neko smatrao da toj populaciji treba dati što blaže cepivo. Kod njih je trebalo primeniti suprotni princip jer oni imaju smanjenu sposobnost da reaguju na vakcinaciju, kao i na primarnu infekciju. Njihov imunitet teže može da podstakne „mrtva” vakcina poput kineske, već bi bilo bolje da su dobijali „jače” vakcine, na primer „Fajzerovu” ili „Moderninu”. Ipak, treba reći da je bolje što su građani primili i tu vakcinu, nego da uopšte nisu imunizovani. Pomaže i štiti svaka vakcina, uključujući i „Sinofarmovu”. Stariji od 65 godina koji su dobili dve doze kineske vakcine, kao treću dozu bi svakako trebalo da uzmu „Fajzerovu” ili „Moderninu”.
Kada je reč o vakcinama koje su bazirane na modernoj informacionoj tehnologiji, da li veću efikasnost ima „Fajzerova” ili „Modernina”, koja se sada primenjuje i u Srbiji?
Vakcina „Moderne” je po našim ispitivanjima nešto jača, ali da li je dugotrajnija od „Fajzerove” još ne znamo. Po količini antitela koju pravi, „Modernina” je za nekih 25 odsto bila bolja od „Fajzerove”. Sada obavljamo istraživanja o broju ljudi koji su nakon dve doze cepiva „Fajzera” ili dve doze „Moderne” ipak oboleli. Treba znati da nijedan proizvođač vakcina nikad nije rekao da njegovo cepivo 100 odsto štiti od bolesti. Ti procenti su iznosili oko 90 odsto. Bitno je da sprečavaju pojavu teške bolesti i umiranje u jako visokom procentu, zapravo 25 puta smanjuju verovatnoću teške bolesti i smrti. Ali bitan je i prethodni imunitet osobe. Nije isto da li je osoba bila zdrava ili je bila pod imunosupresivnom terapijom ili ima defekt imuniteta, jer će oni biti slabije zaštićeni, i njima se savetuje da buster dozu dobiju što pre.
U Srbiji se četvrta doza savetuje toj grupi pacijenata, a novo pravilo je da se treća doza daje posle pet meseci, osim za one koji su primili kinesku vakcinu, gde je savet da buster dozu prime nakon četiri meseca. Hoćemo li vakcine primati unedogled ili će postati sezonske?
Mi nemamo pristup podacima za vakcinu „Sinofarma” ili za „sputnjik”, a nismo proučavali ni „Astra Zenekinu” (nije odobrena u Americi), ni vakcinu kompanije „Džonson i Džonson” i zato ovaj preporučeni protokol imunizacije ne mogu da komentarišem. Mislim da je razuman protokol primanja vakcina posle pet ili šest meseci za „Fajzerovu” ili „Moderninu”. Verovatno je najbolje da se planiraju tri doze kao osnova vakcinacije protiv kovida 19 od početka. Treća doza znatno povećava stepen imuniteta. Kod prirodne infekcije imunost traje dosta dugo, ali samo za onaj soj virusa kojim je osoba bila zaražena. To znači da ako je neko preležao originalni vuhanski soj kovida ili alfa varijantu, od tog soja će imati zaštitu nekoliko godina. Ali će zato imati manju zaštitu u slučaju pojave delta ili brazilskog soja. Najverovatnije je da nakon treće doze neće biti potrebna buster doza najmanje 12 meseci, a možda i duže.
Ipak, gotovo polovina ljudi u Srbiji ne želi da se vakciniše. Vi smatrate da oni igraju ruski rulet s kovidom 19?
Nije to slučaj samo u Srbiji, u Arizoni je slična situacija. Barem dve činjenice govore da to jeste ruski rulet. Prvo, treba znati da su mlade, relativno zdrave osobe obolevale od teškog oblika kovida 19, a jedan procenat njih je i preminuo. Drugo, tu su i dugotrajne posledice kovida 19, produženi kovid, o čemu se malo priča. Sada počinjem rad na projektu koji je deo Nacionalne mreže za ispitivanje dugotrajnog kovida, koji finansira Nacionalni institut za zdravlje i u kojem će učestvovati 30 mesta. Ljudi zbog korone ne mogu nekoliko meseci da povrate čulo ukusa i mirisa ili nemaju apetit. To se vidi, ali znatan deo njih ima i neke posledice koje se ne vide, kao što je zapaljenje srčanog mišića. Ljudi gube kondiciju, zamaraju se, ne mogu da se popnu na sprat, neki moraju da koriste kiseonik svaki put kada izađu iz kuće. To je ruski rulet o kojem govorimo.
Da li se produženi kovid javlja i kod dece?
Da. Roditelji koji neće da vakcinišu decu i plaše se iz razloga koji ni na koji način nisu opravdani takođe se igraju i s dugoročnim zdravljem svoje dece.
Naši lekari su primetili da posledice mogu da imaju i oni koji su preležali blaži oblik kovida 19. Neki nakon nekoliko meseci dožive infarkt srca ili šlog.
Apsolutno je tačno da se to događa. Nisu pošteđeni od dugotrajnog kovida ili iznenadnih posledica ni oni koji su imali lakši oblik ili su koronu preležali bez simptoma.
Kada će pandemija uminuti? Neki stručnjaci SZO dali su prognoze da će to biti na proleće, a neki do kraja 2022. godine.
Ima osnova za takva predviđanja. Moguće je da će se smiriti na proleće, a da će moći da se stavi pod punu kontrolu do leta. To zavisi od virusa i mutacija, mada mi s naučne strane mislimo da je virus „odradio” svoj posao u pogledu mutacija i da je pri samom vrhu onoga što može da uradi. Tu i tamo još može da nas iznenadi. Da smo se brže i bolje vakcinisali, ni delta soj ne bi uradio ovo što je uradio. Strašno je kada imate efikasno oružje, vakcinu, a ne koristite je.
Ali ranije su ljudi primali vakcine bez problema i niko nije strahovao od njih. Šta se dogodilo pa je stvoreno tako veliko nepoverenje?
Sadašnje vakcine su daleko sigurnije od onih koje smo nekada dobijali. Vakcina protiv velikih boginja iskorenila je tu smrtonosnu bolest, a opet je bila na granici prihvatljivosti po današnjim standardima za cepiva. U Srbiji su ljudi skloni da veruju teorijama zavere na društvenim mrežama, a zapravo je istina da su velike pare zaradili oni koji su plasirali teorije o štetnosti vakcina. O tome se kod nas ne priča, ali zato se pominju teorije zavere o Bilu Gejtsu. (...)
Home
by rumbeando Wed Nov 10, 2021 9:42 am
