Virus

Erős Pista wrote:

Cousin Billy wrote:ne bih da oslobađam od odgovornosti bilo koga iz vlasti - njihova uloga je da znaju sve to - ali verujem da je avax propaganda zakačila i establišment isto kao i ove srednjoškolce. ne dobijaju oni dnevne brifinge iz supertajnog Republičkog centra za pravu istinu, povezane u kožne fascikle sa logom Republike, već čitaju iste te gluposti koje čita i Milijana Nokti Popunjen Profil.

To je zanimljivo pitanje. Ja bih rekao da su oni u samom vrhu (Vucic, Brnabic, Loncar) sve vreme znali sve - zato je Vucic i pojurio da odmah nabavi vakcine. Ali mi isto tako zvuci realno da je u nizim redovima masinerije stvar bas ovakva kao sto pises i da to proizvodi otpor s kojim onda ni oni iz vrha ne znaju kako da se nose.

Lončar: Kovid propusnice - pitanje trenutka

Kada neki lekar kaže pacijentu da ne treba da se vakciniše, Lekarska komora Srbije će pokrenuti proces i prijavu za ugrožavanje zdravlja i života ljudi, izjavio je danas ministar zdravlja Zlatibor Lončar.    
On je rekao da će u tom slučaju lekar ići na Sud časti pri Lekarskoj komori Srbije i da to znači da će onda "verovatno izgubiti licencu".
"To je odluka struke, a članovi Lekarske komore Srbije su svi lekari u Srbiji. Podržavam tu odluku, to je nešto neminovno", rekao je Lončar novinarima ispred Univerzitetske dečje klinike "Tiršova".
Građani mogu da prijave lekare koji ne preporučuju vakcinu
Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je od danas u funkciji broj mobilnog telefona 064/88-11-405 na koji građani, putem viber aplikacije, mogu da prijave lekare koji pacijentima ne preporučuju vakcinaciju, bez jasnog, opravdanog i konkretno navedenog medicinskog razloga.
Sve nepravilnosti koje budu dostavljene putem ovog broja, biće procesuirane pred Sudom časti Lekarske komore Srbije, odnosno biće podnete prijave za ugrožavanje života i zdravlja građana protiv navedenih lekara.
Iz Ministarstva još jednom pozivaju sve koji se do sada nisu vakcinisali da to učine što pre, jer je to jedini način na koji se epidemija korona virusa može staviti pod potpunu kontrolu.
On je izjavio  danas da je pitanje trenutka kada će se u Srbiji uvesti kovid propusnice, jer, kako kaže, razlog je jednostavan, a to je spasavanje ljudskih života.
"Smatram da ćemo morati, pre ili kasnije, da dođemo do kovid propusnica. U velikoj većini zemalja to funkcioniše i radi", rekao je Lončar novinarima.
On smatra da neće biti nikakav problem da se kovid propusnice kontrolišu i da će inspektor metodom slučajnog uzorka izdati prijavu objektu koje ne bude poštovalo tu meru.
"Zalagaću se da to bude ozbiljna kazna koja će ih odvikavati od toga", naglasio je Lončar i dodao da je svaki kafić, restoran, bioskop... odgovoran za sebe, te da oni treba da puste ljude unutra ukoliko su vakcinisani ili imaju negativni antigenski ili PCR test.
Lončar je danas posetio kliniku "Tiršova" u kojoj su prethodnih nekoliko dana obavljene tri operacije dece sa urođenim srčanim manama, a uz pomoć jednog od vodećih stručnjaka iz Londona, dr Martin Kostolnijem.
Sve više zaražene dece 
Zaražene dece ima dosta i taj broj raste iz minuta u minut, poručio je Lončar i dodao da trenutno nema ni porodice ni škole gde neko dete nije pozitivno na kovid. On je rekao da deca bolje podnose infekciju i imaju nešto blaže kliničke slike, ali istakao je da su mlađi takođe prenosioci i mogu da prenesu zarazu starijima.
Ministar je, odgovarajući na pitanje novinara, rekao da je najkritičnije u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, gde, kako kaže, ne padaju brojevi novoobolelih.
"Računajte da je svuda kritično. Imamo problem na nivou cele Srbije", rekao je Lončar ispred Univerzitetske dečje klinike "Tiršova".
Ministar je rekao i da "nema teoretske šanse" da će uskoro neka kovid bolnica izaći iz takvog sistema lečenja.
"Na ivici smo da Zemunsku bolnicu stavimo u kovid sistem, takva je situacija", istakao je Lončar.
Rekao je i da veliki broj ljudi, koji nisu kovid pozitivni, trpe čekajući da dođu do lekara i dodao da je jedino rešenje u masovnoj vakcinaciji.
Lončar je danas u Tiršovoj razgovarao sa dr Martinom Kostolnijem, svetski poznatim kardiohirurgom iz Londona, koji je prethodnih dana zajedno sa srpskim kolegama, obavio tri operacije u toj zdravstvenoj ustanovi.

U bolnici u Batajnici više nema mesta, direktorka: Po troje-četvoro članova porodice leži zajedno u sobi

U kovid bolnici u Batajnici trenutno je više od 830 pacijenata. Otvorene su dodatne jedinice poluintenzivne i intenzivne nege. Direktorka te zdravstvene ustanove prof. dr Tatjana Adžić Vukičević kaže za RTS da nemaju više slobodnih mesta u bolnici i da se za 15 minuta sva mesta koja su oslobode popune. Po troje, četvoro članova jedne porodice leži u ovom momentu zajedno u sobi, poručuje doktorka.

Dotorka Tatjana Adžić Vukičević kaže da su se umorili ne samo od apela i upozorenja, već i od prevelikog rada, truda, brige i neizvesnosti. Ističe da nemaju više slobodnih mesta u kovid bolnici u Batajnici.

"Jutros sam pustila na kovid grupu 20 mesta, pre dva minuta sam informisana da više nemamo nijedno slobodno mesto. Slobodnih mesta imamo samo onoliko koliko otpustimo bolesnika, za 15 minuta budu popunjena sva mesta koja oglasimo na grupi", dodaje doktorka.

U toku prethodnog dana i noći su primili 80 ljudi, a za prethodnih sedam dana 485 ljudi. "Pola bolnice su novi pacijenti za samo sedam dana", kaže doktorka.

Kaže da kada naprave vizitu poraženi su podacima koje dobijaju od pacijenata i vide iz medicinske dokumentacije.

"Više od 95 odsto njih nisu vakcinisani, ovih pet odsto je vakcinisano jednom ili sa dve doze, najčešće su to vakcine koje su bile u febraru i martu i gde je trebalo u septembru i oktobru da prime treću dozu, a u međuvremenu su se razboleli", naglašava Adžić Vukičevićeva.

Ističe da troše enormno velike količine kiseonika i da je to dokaz da se klinička slika obolelih u ovom talasu razlikuje od svih prethodnih.

"Praktično svako ko uđe u bolnicu zahteva kiseonik, to je najmanje 9-10 litara ili 12-15 litara, a imamo bolesnike i na 50-60 litara. To je ogromna potrošnja i opterećenje čitavog sistema", dodaje doktorka.

Navodi da su noćas primili devojku koja ima 21 godinu, a juče dečka koji ima 26 godina iz Gornjeg Milanovca i mladića od 22 godine iz Beograda, dok najstariji pacijent ima 91 godinu.

"Prisutni su bolesnici svih starosnih dobi, podjednako je zastupljen ženski i muški pol. Pre mesec dana imali smo veću zastupljenost mušakaraca nego žena i ono što je primetno posledih mesec dana je povećanje broja prijema jako starih ljudi – gerijatrijske populacije od 1929. do 1939. godišta", dodaje ona.

Ističe da ne blede slike gubitka mladih ljudi, gubitka čitavih porodica.

"U ponedeljak sam u ambulanti imala dečka koji je preživeo respirator, koji je 1996. godište, čija majka koja imala 49 godina je ležala pored njega i preminula je. Jedno pored drugog su ležali i on je živ, a ona nažalost nije", navodi Adžić Vukičevićeva.

Naglašava da su to tužne priče i da su umirali i supružnici i roditelji i deca. "Po troje, četvoro članova jedne porodice ležu u ovom momentu zajedno u sobi", dodaje ona.

Napominje da pacijenti koji su izgubili borbu sa kovidom nažalost nisu bili vakcinisani.

"To je moj apel i moja poruka svima da smo i mi koji ovde govorimo i ovih 850 ljudi samo trag u vremenu da je život jako kratak i prolazan i da mi praktično nemamo drugog izbora nego da zaštitimo sebe i druge i da se vakcinišemo i ko to do sada nije shvatio ja mogu sa žaljenjem da konstatujem da ćemo biti u užasno velikom problemu ako se nešto ne reši i narod ne odazove vacinaciji", poručuje Adžić Vukičevićeva.

ono što je primetno posledih mesec dana je povećanje broja prijema jako starih ljudi – gerijatrijske populacije od 1929. do 1939. godišta

it's not only the United States

we are not the only crazies in the world

"despite having a variety of vaccines available, Serbia's vaccination drive stalled after just 40% of the population were inoculated." #COVID19 https://t.co/UcepI8Zu2f

— Brenda Teese (@brenda11831) October 13, 2021

Erős Pista wrote:
Inace, Loncar se od pocetka pandemije ponasa kao moralni i profesionalni gigant u poredjenju sa ostalima.

Kod mene na poslu je po meni dostupnim podacima oko 30 med tehničara na bolovanju ili odmoru zbog kovida. Ovi na odmoru ne otvaraju bolovanje, jer nisu vakcinisani pa ne dobijaju 100% platu.

Svaki dan napišem po jedno , a nekada i 2 rešenja o plaćenom zbog smrti roditelja. Niko nije umro od neke druge bolesti, svi od kovida. Poslednji slučaj je smrt majke jdnog kolege, koji je trenutno na respiratoru i njegova supruga takođe.

"NIKAD NISMO IMALI OVOLIKO SAHRANA" Na pogreb se čeka i do pet dana, groblja rade i nedeljom, a pogrebnici ne pamete da se IKAD VIŠE UMIRALO


Ne samo bolnice, korona neumoljivo puni i groblja. Opaka bolest svakodnevno kosi i stare i mlade, poslednjih dana podlegalo joj je ne manje od 50 ljudi u našoj zemlji. A tu su i ostali uzroci smrti.
Pogrebnici iz većine gradova u Srbiji poručuju – nikada nismo imali ovoliko sahrana. Čak, objašnjavaju, ni u prethodnim talasima epidemije. Ovaj je, kažu, najsmrtonosniji i to pravdaju brojkama.
Na deset prestoničkih gradskih grobalja u septembru sahranjeno je 1.417 preminulih. O kakvom povećanju smrtnosti se radi, govori podatak da je u istom mesecu prošle i pretprošle godine sarhanjeno 1.017, odnosno 936 preminulih. Od početka oktobra u Beogradu se dnevno u proseku obavi 60 sahrana. Ako se tako nastavi, ovog meseca imaćemo čak 1.800 sahrana!
- Broj raspoloživih termina za sahranjivanje, imajući u vidu trenutnu pandemijsku situaciju, zavisi o kom se grbolju radi. Naime, termin za sahranjivanje na grobljima u nadležnosti JKP "Pogrebne usluge" Beograd se čeka od dva do pet dana u zavisnosti od groblja. Najviše sahrana ima na većim, otvorenim grobljima u nadležnosti našeg preduzeća kao što su Nova Bežanija, Orlovača i Lešće. Od nedelje 3. oktobra zbog povećanog broja sahrana i kremacija uvedeno je i sahranjivanje nedeljom na nekih od većih grobalj, - kažu u JKP "Pogrebne usluge" u Beogradu.


"Ovako nikad nije bilo"


- Nikad nije bilo ovako - kratko u grobljanskoj upravi valjevskog JKP „Vidrak“ odgovaraju na pitanje o broju sahrana u ovom talasu epidemije korona virusa.
Naime, na valjevskim gradskim grobljima kojima upravlja „Vidrak“, kako kažu, u poslednjih mesec dana, svakog od šest radnih u sedmici, imaju između pet i sedam sahrana što je, kako ističu, „tako veliki broj da se često dešava da se sarhane moraju obavljati i u poslepodnevnim satima, što nikada nije bilo“.
U ovaj broj, inače, ne ulaze sahrane preminulih na seoskom području, jer seoska groblja nisu u nadležnosti valjevskog JKP.
- Broj sahrana poslednjih mesec dana je daleko veći nego u pretodnom talasu epidemije, koji je takođe odneo dosta života. Prosečno vreme čekanja na sahranu je do 48 sati, ali ako je neko preminuo tokom vikenda, onda se ono produži i za još jedan dan jer sahrana na valjevskom groblju nedeljom nema - objašnjavaju u prodavnici pogrebne opreme „Bora“.
Da je smrtnost od posledica korone u Valjevu izuzetno visoka potvrđuju i svakodnevni izveštaji lokalnog Zavoda za javno zdravlje po kojima gotovo da nema dana, a da bar dvoje Valjevaca ne izgubi životnu bitku. Od početka ovog meseca „crni“ rekord u boju preminulih u jednom danu je bio 5. oktobar kada je evidentirano čak šest preminulih. Od početka epidemije od posledica kovida u Valjevu je preminulo 286 osoba, pokazuje poslednji izveštaj Zavoda.
Ne pamti se da se u Užicu kupovala crna odeća i da su pogrebnici imali više posla nego septembra ove godine. Računajući sva tri groblja kojima upravlja JKP „Bioktoš“ – Sarića osoje, Dovarje i Vlaovac u Sevojnu, u Užicu je prošlog meseca sahranjeno 70 pokojnika.
- A najviše sahrana ranije bilo je 50 u jednom mesecu, a i to se veoma retko dešavalo - objašnjavaju iz Radne jednice „Gradska groblja“ i navode da je tužni rekod posledica trenutnog pika epidemije korona virusa koji je crnji nego prethdoni.
Pre pandemije, kažu ovde, na grobljima Sarića osoje i Dovarje obavljale su po jedna do dve sahrane dnevno u proseku. A sada ih je od tri do pet svakog dana.
- Sahrana u ovoj i prošlog godini je 30 odsto više nego u prethodne dve godine. U 2019. na užičkim grobljima je bilo 410 sahrana, u prošloj 528, a od početka 2021. do danas sahranjena su 463 Užičanina. Ako se ovaj trend nastavi, ova godina će premašiti prošlogodišnju brojku - kažu užički pogrebnici.
Brojke preminulih znatno su veće premda u ove spomenute se ne računaju pokojnici pokopani na seoskim grobljima koji nisu u nadležnosti „Bioktoša“.


"Premoreni su i vozači i kapeldžije i kopači grobova..."


Na groblju Sarića osoje se nalazi centralna kapela iz koje se dopremaju preminuli između ostalog i iz užičke Opšte i kovid bolnice u kojima umiru pacijenti iz celog Zlatiborskog okruga. Broj pokojnika koji prolazi kroz kapelu je 30-40 odsto veći nego ranije.
- Nikada ranije nije bilo ovako. Premoreni su i vozači, i kapeldžije, i kopači grobova koji svaki dan kopaju rake i moraju da rade svake subote, a do sada su im dve mesečno bile slobodne - objašnjavaju nadležni iz „Gradskih grobalja“ u Užicu.
I pored većeg obima posla užičkih pogrebnika nema čekanja na sahrane koje se obično obavljaju dva dana posle smrti preminulog.


Nezapamćeno crn septembar i u Novom Sadu


Septembar je bio nezapamćeno crn i u Novom Sadu. Početkom ovog meseca počeo je povećan broj sahrana.
- Prošle godine imali smo pik u decembru, ali ove će to biti ranije, jer je već u septembru krenulo sa većim brojem smrti koje su posledica korone. Na teritoriji Novog Sada, trenutno, svaki dan imamo jedno ili dvoje pokojnika za koje nam ožalošćena porodica kaže da su preminuli od korone. Tokom leta je bilo toliko retko da nismo imali skoro nijedan slučaj. I dalje je više ljudi koj umiru od drugih bolesti i starosti, a ne od korone, ali pojavom zime taj broj se povećava - rekli su nam u novogosadskog pogrebnom preduzeću „Konkordija“.
Zbog gužvi na novosadskim grobljima, pre svih Gradskom groblju, na sahrane se čeka i po par dana.
- Uvek se zimi više čeka jer ima manje ternima za sahrane, leti je duži dan. Prošle godine kada je bio pik korone na sahranu u Novom Sadu čekalo se i od sedam do deset dana - kazali su iz „Konkordije“.
U Kraljevu i Čačku sahrana je 20 odsto više nego prošle godine. Za razliku od marta i aprila kada se na pogrebe čekalo do pet dana, danas se na grobljima u ova dva grada ne čeka duže od dva dana.


"Povećan je broj koji preuzimamo iz kapele šabake bolnice"


U pogrebnom sektoru šabačkog JKP “Stari grad“ kažu da je poslednjih dvadesetak dana znatno povećan broj sahrana u gradu. Dnevno se u proseku sahranjuje po pet ljudi, a u ovom peduzeću ne mogu da zaborave i prošli ponedeljak kada su sahranili sedmoro ljudi.
Broj sahrana je znatno povećan u poslednjih mesec dana. Na primer, u junu i julu dnevno je bilo dve do tri sahrane, a sada i do pet dnevno.
- Radnim danima uspevao da sahranjujemo dan za danom, a vikendom se čeka ponedeljak ili utorak. Ono što je takođe primetno, povećan je broj koji preuzimamo iz kapele šabake bolnice – kaže Miloš Radovanović, rukovodilac pogrebnog sektora JKP „Stari grad“ Šabac.
U januaru i februaru ova služba na tri groblja beležila je u proseku oko 100 sahrana mesečno, dok je u junu i julu taj broj bio gotovo prepolovljen. U septembru broj sahrana dostigao je 80, a oktobru procenjuju da će premašiti tu brojku.


Subotica odudara


Subotica odudara od sumorne srpske svakodnevice. U ovom gradu nije povećan broj sahrana u odnosu na period pre epidemije korona virusa, a na sahranu se čeka „koliko je potrebno da stigne potvrda iz bolnice“.
- Konkretno, ako se smrtni slučaj dogodi danas potvrda stiže sutradan najkasnije do 11, eventualno 12 sati, i automatski stranke dolaze dok nas. Za drugi dan od dana nastupanja smrti se zakazuje sahrana. Nemamo povećan obri sahranjivanja. Problem je jedino kada smrt nastupi u subotu ili nedelju, ponedeljkom je malo zagušenje oko potvrde o smrti i zakazuje se za utorak. Tako je već nekoliko meseci, nije vezano za trenutu situacija sa kovid. U odnosu na prošu godinu, u septembru i oktobru imamo identičan broj sahrana. Desi se da jedan budan bude 10 ili 12, a sutradan dve sahrane. Na mesečnom nivou ne beležimo porast - kaže Vesna Prćić, direktorica JKP „Pogrebno“ u Subotici.
Sutobičani su već upoznati da ukoliko je smrt nastupila zbog posledica kovida telo pokojnika mora biti prvo smeštno u limeni, a zatim u drveni sanduk što povećava troškove i ne vrši se identifikacija jer nema otvaranja sanduka.

Because having public health capacities, like vaccines, is necessary but not sufficient for responding to crises. As we saw in the US and the UK, which started the pandemic with more capacities than most, having a tool doesn't mean it will get used, esp if politicized. https://t.co/nxMgjcCmzh

— Jennifer Nuzzo, DrPH (@JenniferNuzzo) October 14, 2021

"TROJE DECE JE NA RESPIRATORU ZBOG KOVIDA" Dr Minić: Među njima je i beba od šest meseci

Troje dece na respiratoru bije životnu bitku protiov kovida u Institutu za majku i dete u Beogradu, potvrdio je pulmolog prof. dr Predrag Minić.
- Nažalost, na respiratoru nam je beba od šest meseci i deca od 15 i 17 godina i svi su oni životno ugroženi. S izuzetkom dečaka od 17 godina, koji je malo gojazno, ostali nemaju nikakve komorbiditete, odnosno druge bolesti. I to je dokaz da je situacija zaista dramatičana - kaže prof. Minić i dodaje da deca od 15 i 17 godina nisu vakcinisana. Prof. Minić ukazuje da je krajnje vreme da ljudi shvate koliko je sutuacija ozbilja, kao i koliki je značaj vakcinacije i odraslih i dece starije od 12 godina, kao i ozbiljnog shvatanja propisanih mera jer su i deca počela teško da oboljevaju.
- Ovo su prva deca na respiratoru. Deca i dalje ređe oboljevaju i imaju blaže kliničke slike, ali ova od 15 i 17 godina imaju kliničku sliku kakva se viđa kod odraslih ljudi. Morali smo da započenemo najpre neinvazivnu mehaničku ventilaciju, a potom i da ih intubiramo, čime smo počneli invazivnu mehaničku ventilaciju. I dan i noć radimo oko njih. Nereagovanje na primenjenu maksimalnu terapiju vas ispunjava osećajem bespomoćnosti. Ipak, nadamo se da će doći do poboljšanja sada kritično bolesne dece - naglasio je prof. Minić, a potom poručio građanima:
- Apelujem na povećanje obima vakcinacije, pogotovu među mlađim ljudima i decom starijom od 12 godina. Spontanim zaražavanjem ne postiže se kolektivni imunitet, već isključivo vakcinacijom velikog broja ljudi u kratkom roku. U ovom trenutnu za to je neophodno bar 80% vakcinisanog stanovništva, a taj procenat u budućnosti bi mogao da bude i veći ukoliko se disciplina ne popravi.

Epidemiolog Đurić o epidemiološkoj situaciji: Biće nam još gore, samo to možda nećemo znati

Milica Radenković


Šta Srbiju očekuje narednih nedelja i meseci? Koliki je domet strategije „vakcinacija, vakcinacija, vakcinacija“, za koju se opredelila država, odlučivši da istovremeno ne uvede nijednu dodatnu meru? Možemo li ovim putem ikada doći do kolektivnog imuniteta i po koju cenu, neka su od pitanja o kojima je u razgovoru za Danas govorio epidemiolog dr Predrag Đurić.

Osvrćući se na trenutne prilike sagovornik Danasa kaže da je jasno da je „situacija van kontrole, zbog čega možemo očekivati da će pandemija ići svojim prirodnim, nesputanim tokom, dok god postoje osetljive osobe“.

– Predstojeća masovna porodična okupljanja (slave, imendani, verski praznici), kao i nesmetana javna okupljanja i intenzivniji boravak ljudi u zatvorenom prostoru samo nagoveštavaju još težu situaciju. Pitanje je samo koliko ćemo, nastavi li se ovako netransparentno izveštavanje, to moći i da zvanično saznamo, kaže Đurić.

„Netransparentno izveštavanje“ o kome govori sagovornik Danasa odnosi se na činjenicu da se javnosti od početka pandemije predstavljaju oskudni podaci. Kako kaže, „tvrdoglavo se skrivaju“ informacije o strukturi testiranih, obolelih, vakcinisanih, vrsti urađenih testova…

Pored toga dr Đurić primećuje i druge nelogičnosti, zbog čega je kako kaže „vrlo upitan kvalitet i tih minimalnih dostupnih podataka“.

– Procenat pozitivnih testova u Srbiji je najviši u Evropi. Iako je u Sloveniji tri i po puta manje stanovnika nego u Srbiji, testira se skoro duplo više – na primer 11. oktobra u Sloveniji je testirano oko 34.000 građana, u Srbiji oko 19.000. Takođe je teško razumeti zašto je odnos hospitalizovanih i onih na respiratoru u Sloveniji 3,7:1, u Hrvatskoj 6,6:1, u Danskoj 8:1, a u Srbiji 25:1. Ili, ako uporedimo broj testiranih i hospitalizovanih, vidimo da se u Sloveniji na jednog hospitalizovanog testira 82 građana, u Danskoj, koja ima 80 odsto vakcinisanog stanovništva, 700, a u Srbiji tri. Imajući u vidu težinu epidemiološke situacije, potpuno je neshvatljiv drastičan pad broja testiranih – recimo 14. septembra je testirano gotovo 28.000 građana u Srbiji, a 11. oktobra svega 19.000 – kaže Đurić.

Čak i sa tako ograničenim testiranjem, svakodnevno se registruje hiljade novozaraženih. U takvim okolnostima država se opredelila za strategiju „vakcinacija, vakcinacija, i samo vakcinacija“, a nove mere nisu na vidiku.

– Od starta je bilo jasno i bezbroj puta ponovljeno da je vakcinacija samo jedna, a ne jedina mera i da se mora kombinovati sa ostalim merama. Ogroman neuspeh kampanje vakcinacije samo dodatno naglašava značaj ostalih mera, kaže Đurić.

Ukidanje, nepridržavanje i odbijanje pooštravanje mera kakvo smo videli prethodnih meseci ima svoju posledicu. Sve to zajedno, kako navodi dr Đurić, „direktan je uzrok stotinama i hiljadama smrtnih ishoda“, koji je proistekao i iz „stavljanje ekonomskih, verskih i političkih interesa ispred očuvanja života i zdravlja građana“.

Upitan o kolektivnom imunitetu i da li je on uopšte dostižan, sagovornik Danasa kaže da „dok god postoje osetljivi pojedinci, odnosno dok gotovo svi građani ne steknu imunitet bilo preležanom infekcijom, bilo vakcinacijom, pandemija će biti prisutna“.

– Nažalost, tzv. kolektivni imunitet samo vakcinacijom neće biti dostignut ni u Srbiji, ni u većini drugih zemalja, što zbog otpora vakcinaciji, što zbog kratkog imuniteta koji se postiže nekim vakcinama, kao i mogućnosti ponovne infekcije, a što zbog sporog procesa vakcinacije, koji otvara vrata za nastanak novih sojeva otpornih na vakcinu, objašnjava sagovornik Danasa.

Na drugoj strani, kako naglašava, „opredeljenje za postizanje kolektivnog imuniteta prirodnom infekcijom je sa stručnog i moralnog aspekta neprihvatljivo“.

– Nedopustivo da se dozvoli umiranje hiljada ljudi kada takvo umiranje može da se spreči, a u isto vreme bez bilo kakve garancije da se u međuvremenu neće pojaviti novi sojevi koji će zaobilaziti stečeni imunitet. Bojim se da se radi o kockanju sa životima građana, zarad ekonomske i političke dobiti. Sve i da u određenom momentu i dođe do nastanka kolektivnog imuniteta žrtvovanjem hiljada života, ne treba izgubiti iz vida još mnogo više izgubljenih života onih kojima adekvatna zdravstvena zaštita nije mogla da bude pružena zbog opterećenosti zdravstvenog sistema obolelima od kovida 19, navodi dr Đurić.

Jedino što nam sada preostaje, kako kaže, jeste pokušaj da se „ublaže drastične posledice pogrešnog rukovođenja pandemijom“.

– Svaki život spašen tokom narednih meseci je bitan. To se može ostvariti samo vraćanjem poverenja građana. Ipak, bojim se da je to sad neuporedivo teže, nego da se epidemijom upravljalo u skladu sa pravilima struke, a da se na komunikaciji sa građanima radilo mnogo više i bolje i pre i na početku pandemije, zaključuje dr Đurić.

Prebacivanje odgovornosti

Dr Đurić ističe i da svedočimo prebacivanju odgovornosti na građane za trenutnu situaciju. „Ako bilo ko godinama promoviše paternalistički, zaštitnički pristup prema građanima, a kada stvari krenu loše, svu odgovornost skida sa sebe i prebacuje na građane, ne samo što demonstrira etički neprihvatljivo ponašanje, već ne razume osnovne principe prevencije i kontrole bolesti“, navodi dr Đurić.