opozicija

Erős Pista wrote:Došla je kao burazer.

Отићи ће као деда.

Erős Pista wrote:

Talason wrote:do sada je bilo dovoljno razloga da se narod u srbiji pobuni

bilo je dovoljno razloga svaki dan od devedesete prošlog veka do danas, pa smo uvek imali razloge da to ne uradimo (ja dobre, za ostale ne verujem)

ovde da dođe na vlast đukanović, da mu doprijedsednik bude janša, a premijer glavaš, narod srbije se ne bi pobunio, mada priznajem da bi bilo besnih tviteraša, bar nekoliko

što se tiče smene vlasti na izborima, u nju ne verujem, bar ne da zavisi samo od glasova

Mislim da mentalitetske analize promašuju metu, ili prosto mene manje zanimaju. Nije stvar u "Srbima" (ili možda donekle i jeste, samo mislim da to nije najzanimljivije), nego u tome da prisustvujemo normalizaciji nedemokratskih i autoritarnih režima u Evropi (čak i u EU). To se tipično nazivau tranzitološkom rečniku, "democratic backsliding", kao da se napreduje ka demokratiji, pa se proklizava unazad, ali meni se sve više čini (bar u pesimističkim trenucima) da je bolja slika sistema koji je pronašao neku novu ravnotežu, na tački koja nije demokratije i iz kojeg će ga biti vrlo teško izbaciti bez većih (vrv globalnih) potresa.

Ja nisam pominjao mentalitet niti neki određen narod, samo ljude koji žive u Srbiji.

Ja ne znam odgovor, ne znam ni pitanja, hvatam samo fragmente. Deo onoga što se događa ovde je isto kao i bilo gde u svetu, pa se tamo negde ljudi ipak bune, provaljuju u kapitol, zveknu Makronu šamar ili se dižu protiv Lukašenka. Ja sam do 5.10. išao na sve moguće demonstracije, a posle toga tek u zadnje dve godine ponovo. Sebi sam to pravdao sa ajde budalo sedi tu i ćuti imaš malu decu, a žena ne radi. Sa druge strane, na demonstracije i slično se ide baš zbog sutra, ili da izpatetišem do kraja, zbog te male dece. To je pogrešno, to su gluposti, na demonstracije ide čovek zbog sebe, kakva kurac deca. Sa druge strane, ne vidim kako ovde može da se dogodi nešto dobro za mog života. Potpuno smo izgubili one čijim radom bi mogli da stvorimo višak vrednosti, najviše sa gubitkom nekadašnjih firmi, socijalističkih gubitaša. Ovde više ne može čovek da nauči skoro nijedan zanat, nema iskustva i nema učenika škole u privredi (sic!).Ostalo je jedino da se preraspodeljuje ono što postoji i to je stvorilo duge lance koji egzistencijalno zavise od vlasti. To mislim da je osnovni problem demokratije ovde, mi nemamo nezavisne ljude u dovoljnom broju. To nisu paraziti o kojima je na početku pričao zloćudni DJB, ovde su ekonomski i politički model ista stvar, a tu ne može da se razvije demokratija u kraćem ili srednjem roku.

Erős Pista wrote:Kao čale.

Оптимисто.

Erős Pista wrote:Okej, jasno. Svejedno, mislim da je zanimljivije šta se desilo u poslednjih dvadeset godina i kako sad izgleda da neprosto više ništa ne radi za demokratiju, ili radi ali nedovoljno. Mislim, pokušavam da spustim priču iz moralističkog registra (ljudi bi trebalo da se pobune, jer se dešava nešto što je moralno neprihvaltjivo ili ponižavajuće, a ne bune se), u kakvu-takvu realpolitiku - neki akteri sa nekim interesima vuku ovamo, neki onamo, i onda petog oktobra dobiješ demokratiju, kakvu-takvu, a sad dobiješ "stabilokratiju" i tačno kad bi se sutra i zvanično ukinula demokratija, čak i fasadna (a neće, jer nema potrebe, može to elegenantije), naprosto ne vidim koji bi se to akteri oduprli dovoljno snažno. Mislim da se ogroman deo, kako kažeš, ljudi koji žive u Srbiji, prosto pomirio da su stvari takve kakve su, i tu ne mislim samo na glasače režima, niti na one koji su se trajno odjavili iz političkog života (permanentne izborne apstinente, sirotinju, unutrašnje imigrante i ostale), nego i na kako-tako antirežimski opredeljene. Naprosto samo trajanje pravi svoju legitimizaciju i to je to, pomiri se ili živi u večitoj frustraciji, ili prosto putuj, igumane, i ne pitaj za manastir.

Imam dve stvari da primetim, koje spadaju u realpolitiku:

- CDU
- opozicija koja nije dorasla trenutku

CDU mislim da ne moram da objasnjavam, oni svojom politikom umal nisu sjebali demokratiju ne u 1 Srbiji ili Madjarskoj, nego u Italiji, a bome imaju udela i u Brexitu tj snizavanju nivoa demokrarije u 1 Britaniji

Otoh, istina je da ovo nisu 90te, ali bogme i Djilas i Jeremuc su jako daleko od kapaciteta Djindjica, pa cak i tadasnjeg Draskovica. 

Ukratko, CDU ce, najverovatnije, otici i kontinentalna slika ce poceti da se menja, ali ne znam sta cemo sa alternativama ovde. 

Jedan deo posla ce odraditi diferencijacija u samom rezimu tj njihova ocigledna dekadencija, ali za drugi deo posla se mora zahvatiti duboko u narativni bunar s jedne strane, izginuti organizaciono s druge, a bome biti spreman i da se izgubi sve s trece.

Bice zajebano.

cilj ngo nije nikakva ulica ni demokratski legitimitet, već isključivo lična egzistencija zaposlenih tzv profesionalnih aktivista. većina u svojim organizacijama gaji isti modus funkcionisanja kao organizacija kojom rukovodi vučić, nekolicina u vrhu ili sami osnivači rabe teme i projekte i otimaju najveći deo, a radnike maltretiraju i ponižavaju slično kao i bilo koji kapitalistički bahati gazda.

sa druge strane ona crta već nekoliko godina nudi neku pomoć i novčanu i tehničku i neformalnim grupama i inicijativama, a ne samo fondaškim organizacijama, pa i od toga nema ništa. ljudi su zbunjeni i sluđeni u pokušajima da ne menjajući vladajuću ideologiju i društveni sistem, spreče sve što se dešava.

Del Cap wrote:CDU je stabilno prvi u anketama, i najverovatniji scenario je da će nastaviti da budu glavni deo vladakuće koalicije (sa zelenima). Treba mnogo kockica da padne kako treba da bi oni izduvali za tu poziciju, dakle projekcija je da oni ne idu nigde.

Prvi su, ali su na neveselim procentima. Eto, ja sam rek'o da ce najverovatnije zglajzati pa ako padnu, meni lovorike

Јанош Винету wrote:

Erős Pista wrote:

Mislim da mentalitetske analize promašuju metu, ili prosto mene manje zanimaju. Nije stvar u "Srbima" (ili možda donekle i jeste, samo mislim da to nije najzanimljivije), nego u tome da prisustvujemo normalizaciji nedemokratskih i autoritarnih režima u Evropi (čak i u EU). To se tipično nazivau tranzitološkom rečniku, "democratic backsliding", kao da se napreduje ka demokratiji, pa se proklizava unazad, ali meni se sve više čini (bar u pesimističkim trenucima) da je bolja slika sistema koji je pronašao neku novu ravnotežu, na tački koja nije demokratije i iz kojeg će ga biti vrlo teško izbaciti bez većih (vrv globalnih) potresa.

Ово се дешава у Америци са Трампом, а где неће у Србији. 
Заправо, опет понаваљам, ми смо авангарда, код нас се ти процеси најбоље виде.
Код нас се пад демократских стандарда догодио 4 године пре Трамповог мандата.

Ја бих се одважио да предвидим како изгледа извлачење из тога, неко светло на крају тунела - као ”Можемо” у Хрватској и неки грађански еколошки покрети у Србији.
Они су свесно и намерно ограниченог идеолошког аспекта, не претендују да покрију све могуће теме, фокусирани су на решиве, конкретне проблеме.
Ограничени суверенитет државе као и стање финансија не даје могућност да се реше сви проблеми, па се обећава оно што је у мандату локалне или државне власти, оно што је могуће. 
Политика престаје да буде вештина немогућег, него могућег.

Mozda, ali nece moci sami. Lokalno mogu da odrade dosta.

Erős Pista wrote:Okej, jasno. Svejedno, mislim da je zanimljivije šta se desilo u poslednjih dvadeset godina i kako sad izgleda da neprosto više ništa ne radi za demokratiju, ili radi ali nedovoljno. Mislim, pokušavam da spustim priču iz moralističkog registra (ljudi bi trebalo da se pobune, jer se dešava nešto što je moralno neprihvaltjivo ili ponižavajuće, a ne bune se), u kakvu-takvu realpolitiku - neki akteri sa nekim interesima vuku ovamo, neki onamo, i onda petog oktobra dobiješ demokratiju, kakvu-takvu, a sad dobiješ "stabilokratiju" i tačno kad bi se sutra i zvanično ukinula demokratija, čak i fasadna (a neće, jer nema potrebe, može to elegenantije), naprosto ne vidim koji bi se to akteri oduprli dovoljno snažno. Mislim da se ogroman deo, kako kažeš, ljudi koji žive u Srbiji, prosto pomirio da su stvari takve kakve su, i tu ne mislim samo na glasače režima, niti na one koji su se trajno odjavili iz političkog života (permanentne izborne apstinente, sirotinju, unutrašnje imigrante i ostale), nego i na kako-tako antirežimski opredeljene. Naprosto samo trajanje pravi svoju legitimizaciju i to je to, pomiri se ili živi u večitoj frustraciji, ili prosto putuj, igumane, i ne pitaj za manastir.

Da bi Vučko ukinuo demokratiju trebao bi mu pasje veran bezbednosni aparat, i da pribije dupe uz nekog velikog igrača spolja (isto kao Lukašenko). Vučiću je nedostupno i jedno i drugo. Na stranu što bi mu politička i fizička egzistencija uvek zavisila od raspoloženja pomenutih faktora. Trenutna situacija mu je kudikamo udobnija. A i ako ćemo iskreno, ja mislim da on nema muda da zaista napravi sranje. Ljudi uporno ponavljaju kako on neće napustiti vlast bez nasilja. Pre će biti da će, kao i Gruevski, da napravi neki kurcšlus, i u metežu se iskrade kroz prozor, pa pravo u Mađarsku.

Druga stvar, izbori su preko potrebni za održavanje ovakvog poretka. Tj. mora na neki način da se održava vertikalna pokretljivost unutar partijske mašinerije. Ako to stane, pretis lonac ima da eksplodira jako brzo pod pritiskom neostvarenih ambicija. Kod njih ionako već ključa.

Da da, ja ne verujem da ce ukidati demokratiju formalno. Bolje mu je ova igranka, onako bi full scale dosao na tapet, od cega on realno bezi.

Јанош Винету wrote:+1
Може да ради исто што и Мило Ђукановић у ЦГ.

30 година на власти, мало као председник, мало као премијер, па се као повуче из политике, после се врати на чело партије, ево га сада као најјача опозициона партија са 20 посланика у ЦГ парламенту. Чак и сада док је у опозицији (да се послужим фудбалским жаргоном, има ”активан резултат”), није одустао, није побегао нигде.
Има своју профилисану политику и вреба грешке владајуће коалиције.  

Вучић је 30 година у политици, од тога 20 година у опозицији, а 10 година на власти - од 2012 до данас. 
Видео је како је Слоба прошао, паметније му је да прође као Мило него као Слоба.
Може у сваком моменту да оде у опозицију, а СНС ће се сам од себе осути, поклати и сл. Али њему лично ништа не мора да фали.

Tuga božija.

Mislim da nema nista od tog ostanka u politici kad jednom zglajzne. Kod Mila su i neki drugi faktori u igri. A nema nista ni od 30 godina na vlasti, naravno