Rio Tinto

https://n1info.rs/vesti/nemacka-ambasadorka-litijum-nam-je-potreban-i-vazan-ta-sirovona-mora-biti-raspoloziva/


Ambasadorka Nemačke u Beogradu Anke Konrad izjavila je da je litijum potreban za zelenu tranziciju, kako bi se u oblasti saobraćaja smanjile štetne posledice po klimu, te da ta sirovina "mora biti raspoloživa".

„Značaj litijuma je zaista velik. Naredni projekat i količina litijuma koja se može proizvesti (u nemačkom postrojenju Gornja Rajna) može se uporediti sa nalazištima litijuma u Srbiji. Nama je to važno jer nam je potreban litijum“, kazala je Konrard za današnji Blic.

Ona je objasnila da su u Nemačkoj, pored toga što su već uspostavljeni tržišni lanci i potpisani ugovori sa proizvođačima automobila kao što su Folsvagen i Reno, najviši standardi u rudarstvu važni, ali i da Evropa ne sme dozvoliti da bude „zavisna od malog broja izvora“.

„Ekonomske prednosti (iskopavanja litijuma) su očigledne i povezane sa zaštitom sredine i resursa, povezane sa prilagođavanjem klimatskim promenama. Stoga je važno da se i ovde (u Srbiji) mogu sprovesti navedeni standardi i kada je reč o ekologiji da se uključe svi akteri“, kazala je Konrad.

Nemačka ambasadorka je objasnila da je bitno imati standarde i kod uspostavljanja tržišnih lanaca, od iskopavanja, proizvodnje baterija do proizvođača automobila.

Hans wrote:Video sam.
Samo što mi deluje da imaju dve grupe motiva: 1. protiv Vučića i ekoloŝki motivisani 2. ono ŝto se mora

Del Cap wrote:pa ja sam okačio gore vest sa n1 o izjavi nemačke ambasadorke ali namerno bez naslova jer je naslov baš iskrivio ono što je rečeno, i senzacionalistički bi ispalo da je ona rekla da "nemačkoj treba naš litijum", tako nekako.

One Eyed Bob wrote:

Del Cap wrote:pa ja sam okačio gore vest sa n1 o izjavi nemačke ambasadorke ali namerno bez naslova jer je naslov baš iskrivio ono što je rečeno, i senzacionalistički bi ispalo da je ona rekla da "nemačkoj treba naš litijum", tako nekako.

Čitao sam tekst tri puta i nejasno mi je kako se stiglo do tumačenja da je to naredba "dajte nam litijum or else". Prosto toga nema u tekstu. Stvorio se ozbiljan kognitivni babl oko tog pitanja a i mnogih drugih koja počivaju na defetističkoj tezi o svemoćnim "kolonijalnim upravnicima".

Nemačka ambasadorka: Litijum nam je potreban i važan, ta sirovina mora biti raspoloživa

Del Cap wrote:

One Eyed Bob wrote:
Čitao sam tekst tri puta i nejasno mi je kako se stiglo do tumačenja da je to naredba "dajte nam litijum or else". Prosto toga nema u tekstu. Stvorio se ozbiljan kognitivni babl oko tog pitanja a i mnogih drugih koja počivaju na defetističkoj tezi o svemoćnim "kolonijalnim upravnicima".

da, ali naslov ide ovako:

Nemačka ambasadorka: Litijum nam je potreban i važan, ta sirovina mora biti raspoloživa

U kontekstu naše stvarnost u kome neko ovde vidi taj naslov vesti nužno iza čitanja naslova sledi "jebem joj mater švapsku" jer svako će da pomisli da se radi baš o Rio Tintu, ovdašnjem litijumu i njegovom kopanju za nemačke interese.

---

Inače, mislim da je javna smislena debata na ovu temu zaista nemoguća. Prvo jer smo kao društvo upali u kazan vučićizma i malo šta ima autentičnog smisla mimo političkog zakrivljenja koje AV vrši. Drugo, tema je realno prilično usko stručna, i šta koji kurac iko od nas može razumno imati u glavi o tehnologijama, opasnostima itd. Ja se osećam da biram između toga da kažem "ok nek se pravi rudnik, valjda će sve to biti ok a možda se nekako industrijski nakačimo u ceo lanac baterija / elektropogona" itd i toga da budem ludista i osporavam samo rudarstvo kao takvo jer mi ne može smetati taj projekat a da su mi OK kopovi uglja kod Lazarevca, pepelišta, otvorene jame kod Bora i Majdanpeka itd. 

Šta se uopšte u ovoj ludačkoj situaciji može očekivati od građana osim da (nastave da) budu besni, sluđeni, okupirani svojim frustracijama i fantazijama? Mogu da, kao, mislim, "bilo bi dobro da mediji organizuju debate stručnjaka kako bi se pokazalo da nekakva javnost može to da uopšte isprati" ali je to simbolička manifestacija idealizovanog demokratskog/građanskog angažmana, kao jedan isprazni performas. To je ionako moguće samo na par nevučićevskih medija (ne i na N1/Novoj/Danasu), tako da nema neki odjek, jer je medijska scena ionako zrela za pomenuto pepelište.

plachkica wrote:jedina debata, sa elementima debate, bila je na insajderu kod suzane trninić

Naravno, građani Srbije žele da vide da taj projekat ima visoke standarde po pitanju zaštite životne okoline, kao što imamo na primer ovde u SAD.

https://radar.nova.rs/drustvo/pedoloska-studija-za-potrebe-rio-tinta-naucni-dokument-ili-falsifikat/

PEDOLOŠKA STUDIJA ZA POTREBE RIO TINTA - NAUČNI DOKUMENT ILI FALSIFIKAT
Šta je od javnosti pokušao da sakrije dekan Poljoprivrednog fakulteta
Luka Petrušić


Iako je potpisan kao jedan od autora studije za potrebe Rio Sava Exploration, šef Katedre za pedologiju i geologiju o tom, 115.200 evra vrednom poslu nije bio ni obavešten, a kamoli u njemu učestvovao. Zbog toga je dekanu Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta izrekao opomenu


Iako kompanija Rio Tinto, odnosno njena domaća ekspozitura Rio Sava Exploration, neprestano poziva na javni dijalog o projektu Jadar koji bi bio „zasnovan na činjenicama“ (sličnu konstrukciju upotrebili su u barem devet saopštenja od početka godine), činjenice o njihovom poslovanju i aktivnostima nisu tako lako dostupne javnosti. Jedno od mogućih objašnjenja ove kontradiktornosti ponudila je sama kompanija: „Širenje dezinformacija i neutemeljenih tvrdnji sprečava da javni razgovor o projektu, koji će, ako bude realizovan, raditi decenijama, bude zasnovan na činjenicama i pruži validne informacije.“ Ali čak i da problem ne leži u svim tim medijima, aktivistima i stručnjacima čije navode kompanija osporava – nešto se očigledno isprečava.

Na primer, u januaru je Rio Sava najavila da će „tokom narednih nedelja“ objaviti nacrt Studije procene uticaja na životnu sredinu Jadra, ali ispostavilo se da nijedna od narednih 19 nedelja nije bila baš ta koju su imali u vidu – mada smo dobili novo obećanje da će sve do sada urađene stručne analize biti objavljene čim ih prilagode za širu javnost. A imajući u vidu iskustvo redovnog profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Aleksandra Đorđevića, najavljeno „prilagođavanje“ vrlo verovatno podrazumeva obilato korišćenje crnog markera.

Poljoprivredni fakultet je, naime, 2020. sklopio ugovor sa Rio Sava Exploration o izradi pedološke studije za projekat Jadar, vredan 115.200 evra. Studija je završena iste godine, a dve godine kasnije, profesor Đorđević od kolega saznaje da ne samo što kao šef Katedre za pedologiju i geologiju nije bio obavešten o ovom poslu, već i da je potpisan na spisku učesnika u njenoj izradi.

Tri intervencije poverenika za informacije od javnog značaja

U pokušaju da proveri da li je njegovo ime zaista zloupotrebljeno, profesor je prvo usmeno zatražio od dekana uvid u dokumentaciju, a pošto je dekan odbio da mu to omogući, obratio se i zvaničnim dopisom. Ovoga puta, odgovor je glasio da dokumentaciju, umesto od Fakulteta, traži od preduzeća koje je studiju i naručilo, zbog čega je profesor bio prinuđen da potraži advokatsku pomoć i pokrene postupak pred poverenikom za informacije od javnog značaja. Ipak, zbog odredbi o tajnosti u ugovoru sa Rio Savom, bilo je potrebno da poverenik tri puta interveniše pre nego što je Fakultet konačno dozvolio uvid u dokumentaciju u kojoj su sva imena učesnika (dakle osnovna informacija koja je tražena) bila zatamnjena.

„Vrlo bitno za razumevanje ovog problema je da je jednim od rešenja poverenika objašnjeno da Fakultet nema pravo da sakriva podatke o profesorima učesnicima na izradi studija, zbog toga što su oni državni službenici i njihova imena ne mogu nikako biti proglašena za poslovnu tajnu – to je kao kada biste poslovnom tajnom proglasili ime ministra policije. Ono što smo uspeli, jeste da prilikom uvida u dokumentaciju, stavljanjem kontrasvetla na jedan list papira iz naloga za nabavku vezanog za pedološku studiju vidimo da ime prof. Aleksandra Đorđevića jeste zloupotrebljeno i da je naveden kao obrađivač studije. I to ne samo njegovo ime, već i još jednog naučno-nastavnog radnika sa Poljoprivrednog fakulteta, koji takođe nije radio na toj studiji, čime ona dobija karakter falsifikata i predstavlja prevaru“, kaže za Radar advokat Sreten Đorđević iz kancelarije koja zastupa profesora Aleksandra Đorđevića.

Uz to, advokat ukazuje i na dodatnu pravnu dimenziju problema: prema unutrašnjim aktima Poljoprivrednog fakulteta, dekan primljene ponude dostavlja šefu nadležne katedre. Pošto je u ovom slučaju reč o pedološkoj studiji, ona je trebalo da bude dostavljena profesoru Đorđeviću, ali je postupak očigledno sproveden u potpunoj tajnosti.

Prikrivanje dokumentacije rezultiralo je izricanjem opomene dekanu Dušanu Živkoviću od strane Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu na sednici održanoj 24. aprila, zbog kršenja člana 6 Kodeksa profesionalne etike, po kome su članovi univerzitetske zajednice dužni da „čuvaju integritet Univerziteta i njegovih članica i da rade savesno, marljivo, odgovorno i posvećeno, prema svom najboljem znanju“.

Braneći se pred Odborom, Živković je istakao da ugovor sa Rio Sava Exploration sadrži odredbe vezane za tajnost ugovora i kaznene odredbe i da Fakultet ni na koji način nije želeo da prekrši odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ali ni da se izloži pokretanju sudskog postupka za naknadu zbog povrede pravila o obavezi čuvanja poverljivosti informacija, kao i da bude „izložen sankcijama zbog povrede ugovorne obaveze – zabrana nezakonite preprodaje informacija“.

Koliko god pominjanje „nezakonite preprodaje“ informacija zvučalo nerazumno u slučaju u kome kompanija „štiti“ podatke o ličnosti od same ličnosti na koje se odnose, nije teško poverovati da je Rio Sava zaista unela takve odredbe u ugovor. Kada je 2021, na insistiranje meštana okoline Loznice, zabrinutih zbog izlivanja podzemnih voda kod istražnih bušotina, Rio Sava angažovala Institut „Jaroslav Černi“ i Zavod za javno zdravlje Šabac da ispitaju podzemne vode, obe ove javne institucije („Černi“ tada još nije bio prodat Milenijum timu) odbile su da novinarima BIRN-a dostave analize kvaliteta vode, uz obrazloženje da imaju ugovore po kojima su to poverljivi podaci.

Ali, dok je pomenute rezultate kompanija na kraju obelodanila, studije vezane za projekat Jadar i pogotovo imena autora su izgleda najpoverljivije informacije. U odeljku sa dokumentima na sajtu Rio Tinta u Srbiji nije moguće pronaći nijednu izrađenu studiju, već samo komentare na njih. Recimo, tehničke primedbe Građevinskog fakulteta u Beogradu na Studiju o vodosnabdevanju Jadra koju je izradio „Černi“, iz kojih javnost bez mogućnosti uvida u originalni dokument ne može ništa da razume.

Vrhunac apsurda ovako netransparentnog pristupa nalazimo u dokumentu „Projekat Jadar – Stanje biodiverziteta, završni izveštaj“ u kome je iznet niz primedaba na (nedostupnu) analizu koju je izradio Biološki fakultet, a koji uprkos tome što počinje sa „Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, i ja lično, angažovani smo od strane Rio Sava Exploration d.o.o. kao nezavisni konsultanti za oblast voda“, na kraju ima sakriveno ima autora koji je uložio svoju profesionalnu reputaciju.

Važe li zakoni u Srbiji za sve pojedince i kompanije

„Činjenica da Rio Sava, pozivajući se na ugovor sa Poljoprivrednim fakultetom i klauzulu o poverljivosti, zabranjuje Fakultetu da obelodani imena, ukazuje da su oni svesni da je to jedna simulovana studija. Pošto sigurno znamo da profesor Đorđević nije učestvovao u izradi, postavlja se pitanje da li u ovoj studiji postoje još neka lica, osim još jednog pomenutog naučnog radnika sa Fakulteta. A s obzirom na to da znamo da su drugi fakulteti Univerziteta u Beogradu radili studije sa istim klauzulama poverljivosti u ugovorima između fakulteta i Rio Sava Exploration, pitanje je i koliko se referentnih profesora Univerziteta vodi da su radili na studijama za potrebe projekta Jadar, a da nikada to nisu učinili i da ne znaju da se njihova imena nalaze na tim studijama. Zaključivanjem ugovora sa odredbama koje su ništavne – poput proglašavanja poverljivim podataka koji ne mogu biti proglašeni poslovnom tajnom – kompanija pokazuje da ili misli da je iznad zakona ili joj je neko rekao da jeste iznad zakona“, kaže Sreten Đorđević.

Ostaje da se vidi da li isto važi i za njihove saradnike – pre svega na primeru dekana Poljoprivrednog fakulteta Dušana Živkovića. Jer dok nezvanično saznajemo da je uložio žalbu na prvostepenu odluku Odbora za profesionalnu etiku, taj postupak se nije ticao njegove eventualne odgovornosti za lažno navođenje učesnika studije. A to pitanje bi, smatraju pravnici, moglo da se ispituje i izvan organa Univerziteta.

Upravo sam pozvan u VTK, interventna je došla po mene ali nisam bio kod kuće roditelji su me pozvali. Advokat ide sa mnom, verovatno je zbog ovoga.

Izvestiću vas o daljem. https://t.co/PDWEKdmLCy

— Nikola Ristić #Pričač (@pricac_dpm) July 11, 2024

Izašao, objavljujem sve detalje tokom večeri https://t.co/TezgGtlJHD

— Nikola Ristić #Pričač (@pricac_dpm) July 11, 2024

-: Several sources in Berlin confirm that there are concrete (but not yet final) plans for an imminent visit by Chancellor Scholz to Serbia, provided open judicial questions are solved or on the verge of being solved. Topic: Lithium for the German (car)industry.

— Michael Martens (@Andric1961) July 14, 2024