Patriote srpske

Turul madár wrote:da li su ustaše jednako nudile mogućnost prelaska u katoličku veru pravoslavnim srbima i srbima komunistima? sad ozbiljno pitam

Svi komunisti su više manje bili u aktivnom otporu, tako da - ne znam sta bi njima mogli da nude.

Osim onih sa Martovskih pregovora, razume se 

slažem se za aktiviste, ali njihove porodice koje su ostale u svojim kućama i sl. da li su npr njima nudili mogućnost pokatoličenja ili odmah logor ili jama

Pa oni su prosto bili - Srbi. Pa još k tomu i porodice odmetnika. Naravno, nije baš svaki do jednog Srbin stradao u NDH, recimo poneki u Zagrebu ili u dubini teritorije...bili su ostavljeni vise manje na miru. Ali to nije zato sto su ih "zaboravili" i jos manje zato sto, kako Milanovic i Tudjman vele, se nisu "pobunili", nego zato sto ne predstavljaju opasnost za crtanje etnickih granica. Etnickih.

Летећи Полип wrote:

паће wrote:По дијалекту, јеловнику, жаргону и још пешес ситница.

Lale i Ercovi se po svemu tome razlikuju, pa su opet isti narod.

Vilmos Tehenészfiú wrote:

Jao nemoj. Zapadno od Drine je dovoljno da se zoves "Jovan" a ne "Ivan", dzaba ti sto si budista.

I u Srbiji ima mesta gde važi isto, ali to su minorne stvari.

Ali to je najvaznija stvar kada pukne rat a ti si jedan Jovan medj 10 Ivana, nisi u Srbiji a nisi katolik.

Mór Thököly wrote:Ide mi na živce i to isforsirano spajanje vere i nacije kod nas i to što se u onom hrvatskom filmu tj kad pruca autorka o njemu non stop naglasava "pravoslavni" "pravoslavka", itd.

Јебигица кад су у КЈ постојали само Југословени различитих вера.

Mór Thököly wrote:Pa oni su prosto bili - Srbi. Pa još k tomu i porodice odmetnika. Naravno, nije baš svaki do jednog Srbin stradao u NDH, recimo poneki u Zagrebu ili u dubini teritorije...bili su ostavljeni vise manje na miru.

Istina. Roditelje Vlade Velebita nisu dirali iako se znalo da je Vlada otisao u partizane. Doduse Velebit kaze da su se roditelji pokatolicili na samom pocetku rata, jer je vlast rekla da u tom delu Zagreba gde su imali kucu pravoslavci ne smeju da zive. Vlada nije ziveo sa njima tada pa se nije pokatolicio, ali roditelji jesu.

Sotir wrote:

Mór Thököly wrote:Ide mi na živce i to isforsirano spajanje vere i nacije kod nas i to što se u onom hrvatskom filmu tj kad pruca autorka o njemu non stop naglasava "pravoslavni" "pravoslavka", itd.

Јебигица кад су у КЈ постојали само Југословени различитих вера.

ma...

U poznatom delu "Pakao - Svet u ratu 1939-1945 poznati istoričar Maks Hejstings iznosi tvrdnju prema kojoj je na ovim prostorima precenjen značaj NOBa imajući na umu da je najveći broj strahovitih žrtava koje su jugoslobenski narodi podneli u II sv.ratu posledica nemilosrdnog... pic.twitter.com/2JaxXibWb8

— Miodrag Majic (@misamajic) May 12, 2021

Idol opozicije, umire od jeda jer su obični radnici u Jugoslaviji mogli na more.

ima ceo niz dalje, ne razumem cak ni sta je teza, ne znam da li njegova ili tog Hejstingsa. Izgleda da je teza, da nisu partizani otisli do Berlina i ubili Hitlera

Nisu se ni borili protiv okupatora već samo streljali čestit srpski narod

Teza je da rat nije bio oslobodilački nego bRaTouBilAčKi i da je Tito sa takvom agendom zadobio poverenje britanske vlade.

Теза апсолутно није бесмислена, али овако како је дата аподиктички, како је Мајић преноси, није за усвајање без додатних података.

Цео овај "театар борбених дејстава" што кажу Амери, тј. подручје је апсолутно небитно за било какав шири ток рата али је врло битно политички.
 
Реална војна слика партизанске борбе је преувеличана, то је била једна 4-годишња бежанија, Сремски фронт је војни дебакл са хиљадама мртвих без икаквог помака, којега је држала шачица усташа и Немаца. Партизани су били необучени и неопремљени за овај вид ратовања, а опет принуђени да држе тај фронт. 

Покрет отпора у Београду све до ослобођења, није убио ниједног немачког војника, само једног је убио четник. 

Цела подземна организација СКОЈ-а и комунистичког покрета је оцинкарена и похапшена у Београду. До 1944те није било никаквог проблема за Немце.

Нашао сам негде на беспућима твитера наводно и један цитат народног хероја, парафразирам : то је све била једна четворогодишња бежанија све док нису дошли Руси и ослободили Београд, тек онда се може говорити о неком војном успеху. 

Број дивизија које је "везивала" партизанска активност на Балкану је минималан и небитан за шири ток рата. То су били дивизије на одмору, обуци и попуни, неке посадне дивизије, итд. 

Из перспективе Британаца, њихови војни циљеви овде нису испуњени, али политички јесу. 
После рата је створена једна значајна војна и државна сила која је била наклоњена Западним савезницима.

borbenih dejstava je svakako bilo daleko više nego u ostatku evrope pre ulaska saveznika u italiju i kasnije u francusku. setimo se samo velikih nemačkih ofanziva i bitaka u češkoj holandiji i belgiji nakon što su okupirane. a sudija majić jede govna na nivou "jugoslavija i partizani nisu presudno uticali na tok rata", pa jok nego je jugoslavija presudila ko će pobediti.

pa gerilski rat jeste bezanija

ovde ima vise akcije nego na zapadu, pa cak i u francuskoj

Ferenc Puskás wrote:

Јанош Винету wrote:Теза апсолутно није бесмислена, 

Hvala za rezime današnjeg revizionizma. Ovaj post valja sačuvati za dokumentiranje o čemu je riječ. Zbilja zenit gluposti.

+1000

Јанош Винету wrote:Теза апсолутно није бесмислена, али овако како је дата аподиктички, како је Мајић преноси, није за усвајање без додатних података.

Цео овај "театар борбених дејстава" што кажу Амери, тј. подручје је апсолутно небитно за било какав шири ток рата али је врло битно политички.
 
Реална војна слика партизанске борбе је преувеличана, то је била једна 4-годишња бежанија, Сремски фронт је војни дебакл са хиљадама мртвих без икаквог помака, којега је држала шачица усташа и Немаца. Партизани су били необучени и неопремљени за овај вид ратовања, а опет принуђени да држе тај фронт. 

Покрет отпора у Београду све до ослобођења, није убио ниједног немачког војника, само једног је убио четник. 

Цела подземна организација СКОЈ-а и комунистичког покрета је оцинкарена и похапшена у Београду. До 1944те није било никаквог проблема за Немце.

Нашао сам негде на беспућима твитера наводно и један цитат народног хероја, парафразирам : то је све била једна четворогодишња бежанија све док нису дошли Руси и ослободили Београд, тек онда се може говорити о неком војном успеху. 

Број дивизија које је "везивала" партизанска активност на Балкану је минималан и небитан за шири ток рата. То су били дивизије на одмору, обуци и попуни, неке посадне дивизије, итд. 

Из перспективе Британаца, њихови војни циљеви овде нису испуњени, али политички јесу. 
После рата је створена једна значајна војна и државна сила која је била наклоњена Западним савезницима.

Ovo su momenti kad čovjeku bude posebno žao što pokojni Filip ili čak Namenski nisu više ovde, oni su imali i živaca i volje da se bakću sa ovim.

Карикирате. 

Сремски фронт је свакако војни неуспех.

Војни и политички успех бр. 1 је Ужичка Република. Пунионица муниције у Ужицу као и арсенал је прешао у руке партизанског покрета, успели су да покрену производњу муниције као и репарацију пушака, држали су слободну територију, а када су се противници организовали успешно су напустили Ужице без великих губитака у одступању. 

7 непријатељских офанзива су имале за циљ да опколе и униште партизанску главницу и Тита, то су све биле мање или више успешне бежаније, пробоји обруча са много губитака у људству и територији.

Све то време немачка машинерија ради без много сигурносних проблема. Све до 1944 рудници и фабрике раде без престанка а саботажа кључних индустријских и комуникационих локација није значајна.

Има више акције него у Чешкој и Француској, то стоји, али углавном губици су огромни а штета нанесена непријатељу минимална све до 1944 када се карте отварају.

fikret hadžiabdić wrote:

Јанош Винету wrote:Теза апсолутно није бесмислена, али овако како је дата аподиктички, како је Мајић преноси, није за усвајање без додатних података.

Цео овај "театар борбених дејстава" што кажу Амери, тј. подручје је апсолутно небитно за било какав шири ток рата али је врло битно политички.
 
Реална војна слика партизанске борбе је преувеличана, то је била једна 4-годишња бежанија, Сремски фронт је војни дебакл са хиљадама мртвих без икаквог помака, којега је држала шачица усташа и Немаца. Партизани су били необучени и неопремљени за овај вид ратовања, а опет принуђени да држе тај фронт. 

Покрет отпора у Београду све до ослобођења, није убио ниједног немачког војника, само једног је убио четник. 

Цела подземна организација СКОЈ-а и комунистичког покрета је оцинкарена и похапшена у Београду. До 1944те није било никаквог проблема за Немце.

Нашао сам негде на беспућима твитера наводно и један цитат народног хероја, парафразирам : то је све била једна четворогодишња бежанија све док нису дошли Руси и ослободили Београд, тек онда се може говорити о неком војном успеху. 

Број дивизија које је "везивала" партизанска активност на Балкану је минималан и небитан за шири ток рата. То су били дивизије на одмору, обуци и попуни, неке посадне дивизије, итд. 

Из перспективе Британаца, њихови војни циљеви овде нису испуњени, али политички јесу. 
После рата је створена једна значајна војна и државна сила која је била наклоњена Западним савезницима.

Ovo su momenti kad čovjeku bude posebno žao što pokojni Filip ili čak Namenski nisu više ovde, oni su imali i živaca i volje da se bakću sa ovim.

Jebo te Namenski, bakći se.

Јанош Винету wrote:Карикирате. 

Сремски фронт је свакако војни неуспех.

Војни и политички успех бр. 1 је Ужичка Република. Пунионица муниције у Ужицу као и арсенал је прешао у руке партизанског покрета, успели су да покрену производњу муниције као и репарацију пушака, држали су слободну територију, а када су се противници организовали успешно су напустили Ужице без великих губитака у одступању. 

7 непријатељских офанзива су имале за циљ да опколе и униште партизанску главницу и Тита, то су све биле мање или више успешне бежаније, пробоји обруча са много губитака у људству и територији.

Све то време немачка машинерија ради без много сигурносних проблема. Све до 1944 рудници и фабрике раде без престанка а саботажа кључних индустријских и комуникационих локација није значајна.

Има више акције него у Чешкој и Француској, то стоји, али углавном губици су огромни а штета нанесена непријатељу минимална све до 1944 када се карте отварају.

Da su Nemci imali svuda pokrete otpora kao u Jugoslaviji, tok rata bi bio drugačiji. Pojedinačne vojne akcije jesu za analizu, ja imam najgore moguće mišljenje o sremskom frontu, ali to nije bitno za celokupnu situaciju.

Talason wrote:

Jebo te Namenski, bakći se.

Neću, svi ti gerilci, a naročito komunistički, su pizde. Partizani cijeli rat bježali pred Nijemcima, Alžirski miševi nikad nisu htjeli da uspostave front i suprostave se Francuzima, Vijetnamci deset godina izbjegavali da se frontalno sudare sa Amerima već ih kukavički ubijali iz zasjeda i krili se kao pacovi u tunelima. Nisu ih džaba Ameri nazvali zuneslki pacovi. Šta tek reći za najveće komunističke pizde na svijetu, Kineze. Oni su bježali više od 10K kilometara, i to ne pred stranim agresoorom već pred sunarodnicima.