ne znate vi kako je strašno u australiji
https://www.facebook.com/100010599403616/posts/1450709898625643/
Хелена Гранић
15. август у 14:03 ·
Тренутна ситуација у Аустралији
- Пола државе је под кључем са наредбом да се остане код куће, а друга половина је под рестрикцијама.
- За почетак ћемо се осврнути на најугроженију републику Аустралије, Нови Јужни Велс и главни град Сиднеј у коме армија на улицама заједно са полицијом контролише и кажњава кретање популације и свако искакање ван ''здравствених'' одредби сулудог кризног штаба.
- Наредбе попут: Нема удаљавања од куће даље од 5 километара, нема одласка на посао, нема посета породици и пријатељима, нема куповине ичега осим ''основних намирница'', нема разгледања у радњи, нема протестовања, нема уласка игде без скенирања КР кодова, нема изласка из града нити свог дистрикта без дозволе, нема уласка у болницу без ПСР теста и сличне контролишу и кажњавају ригорозно.
- Казне за било какво кршење ''здравствених'' одредби које фактички криминализују свако кретање, дисање, љубав према породици и пријатељима, било какву пројаву нормалног и здравог понашања, а нарочито револта због затварања тренутно износе ПЕТ ХИЉАДА ДОЛАРА.
- Полиција је добила невероватна овлашћења која никад у историји људског рода није имала. Сада има право да вас зауставља и да вам претура по кесама, морате им показати шта сте купили, има право да вам куца на врата да види да немате гостију у кући, има право да заједно са војском обилази куће и проверава ко је у карантину а ко је изашао, да ли сте кући, имате ли кога унутра, шта радите, зашто радите, фактички, више им и не треба налог суда за улазак у било који објекат у који пожеле да уђу. Прво се проба куцањем ући, а ако то не упали, онда се разваљује капија ногом и примењује сила каква није виђена још од почетка постанка затвореничке колоније. Такође, ако пандури ухвате било који бизнис да не поштује њихове мере уцењивања муштерија маскама или да не јуре људе да се скенирају КР кодовима, а нарочито ако их ухвате да они не носе маске, имају право да истог момента по свом нахођењу затворе људима радњу и ставе под кључ докле они, опет по свом личном нахођењу, не процене да треба да га отворе, што ће за људе који се противе систему бити: Никад. Дакле, на кога они покажу прстом и окоме се, тај је готов. А то је сваки слободоуман и непокоран човек тренутно на кога се хоботница устремљује и ломи га и избацује из строја.
- Било је неких натписа у нашим медијима да војска у Аустралији на силу вакцинише људе по кућама, али то није истина за сада. На улици су, контролишу кретање, куцају по кућама, неки људи јављају да су им нудили да се вакцинишу, али су они то одбили и ови су отишли. То су делови југозападног Сиднеја где живе неподобни, мигранти. Ту је притисак највећи на људе. Имају пунктове свуда по граду. Шаторе су развили и ту можеш да дођеш да се шприцаш. Ако хоћеш. Сломили су и придобили и религиозне вође етничких заједница да раде за њих и позивају своје сународнике да се вакцинишу. Неке су етничке клубове и храмове претворили у пунктове за вакцинацију да би се лукаво приближили оним етничким заједницама које желе да истребе. Такође, аутобуси у којима вакцинишу шпринтају градом и прилазе све ближе и ближе популацији. Ваше је само да заврнете рукав и кажете мозгу довиђења. Они ће се побринути за све остало. Нарочито ако си мигрант и ако ниси англосаксонског порекла. Тада се умиљавају као мачке да се вакцинишеш. За Абориџане су највише ''забринути'' да им јадни не помру без вакцина. Па су сад закључали цели Нови Јужни Велс да им ко не умакне. Приближавају се селима и њиховим традиционалним заједницама јер им Абориџани поучени историјским искуством не верују и проценат вакцинисаних је у нивоу статистичке грешке. А ови цркоше од бриге за њима.
- Такође, било је неких натписа на друштвеним мрежама да се од људи тражи да облепљују прозоре и врата тракама да не уђе вирус у куће, али колико ја видим, то је провала, пратим стално шта се дешава и нигде нисам наишла на такву информацију, а било би је бар у алтернативним медијима да је заиста било тако.
- Прекјуче је број припадника армије на улицама Сиднеја скоро утростручен, прво су кренули са триста људи да наводно помажу полицији у вршењу контроле понашања становништва, а онда су их пре неки дан повећали на осамсто. Тако ће их повећавати док ова психоза траје док не преплаве улице градова потпуно и од оних који ''помажу'' постаће они који држе становништво под терором, контролом и страхом. Њихово присуство је нарочито изражено у дистрикту у коме живе људи који нису рођени у Аустралији, људи који су прошли ратове, знају да рукују оружјем и имају довољно тестостерона да се побуне против ове тираније. Ти делови града су у сада већ огољеном испољавању расизма изложени најжешћим мерама тренутно у Аустралији. Почело је са истребљивањем и уништавањем Абориџана, наставља се са истребљивањем и уништавањем усељеника нове генерације који још увек нису систематски умешених мозгова да би се као тетрис уклопили у коцкицу глобализма која је пројектована за овај део света. Ту живе наши људи, људи са Блиског Истока и других подручја ратом захваћених, људи који имају ратног искуства и не трпе срања, те су армију послали да их психолошки ломи да би се покорили, јер стално говоре остатку пацифизиране Аустралије да ти људи ''неће да слушају'' и не ''поштују здравствене мере'' да би их нахушкали на слободоумне људе и људе из других земаља као прави расисти, да се људи не досете ко је заправо крив за целу ујдурму и да би се сукобљавали између себе.
- Министар здравља који се волшебно зове Грег Хазард (инцидент), а који везе са здравством нема јер је наводно завршио права, уценио је децу миграната из дистрикта југозападног Сиднеја да не могу да заврше последњу годину средње школе уколико се не вакцинишу. Шаргарепа се налази на стадиону где ће бости децу, а родитеље деце је позвао да само доведу и оставе децу испред СТАДИОНА, да ће да их покупи полиција и спроведе на стадион где ће их шприцати, да се они ништа не брину јер су деца ''у сигурним рукама'', воде их само ''на туширање'', па ће их они онда преузети већ шприцане. Родитељима деце је забрањен улаз у стадион. Јер они брину и за наше здравље и за нашу децу. Репродукцију нарочито.
- Раднике југозападног Сиднеја који скоро сви имају велике породице су уценили забраном одласка на посао скоро два месеца. Када су људи запали у озбиљну финансијску кризу и кад им је над главом висило исељење из кућа и станова јер 750$ недељно на жалост не може покрити трошкове станарине и хране која је огромна у Сиднеју, онда су их условили овако: Грађевински радници (а већина људи из западног Сиднеја ради на грађевини) могу да се врате на посао од ове недеље, али под условом да се вакцинишу.
Да, само је то услов да можете да прехраните породицу. Да заврнете рукав за генетски модификовани отров. Иначе, седи кући и чекај да те иселе из стана.
Наравно, притисак на те људе који живе у том делу града је огроман. Расизам који се над њима спроводи је невиђен. Не само да им не дају да раде нормално и да могу да прехране своју породицу, него им над главом нон-стоп круже хеликоптери који издају различита наређења, дан-ноћ, да људи не могу да спавају, дронови, полицијске сирене, коњица, војска, контроле и пунктови. Уцењују њих, уцењују им децу. Радње хране затварају једну по једну, јер је наводно испала зараза у неким од њих, па онда често људи морају да иду даље по храну у набавку од пет километара, где их чека полицијска контрола да их казни јер су прекршили ''здравствене'' мере. Тражи се од њих да наручују храну онлајн, а зна се добро да прво, велики број тих људи не користи интернет на тај начин, то су људи из традиционалних заједница, а друго, када ти неко доставља храну, тај који ти је доставља има начина и да те зарази са њом ако хоће. А зараза им треба.
- Било је јављања из болнице да су људи присилно држани у болници, везани, оптужени да имају ковид, а када су се гласно супротставили томе, онда су их прогласили за луде и одвели у лудницу на присилно ''лечење''.
- За људе западног Сиднеја који раде у другим деловима града обавезно је тестирање сваких пар дана да би само могли да изађу из свог дистрикта.
- Још увек се прича о протесту 24-тог јула који им је мало измакао контроли. Људи који су тада протестовали се излажу руглу свакодневно, блате по медијима и позива се јавност да их идентификују као да су масовне убице. Малтене их тако и гледају јер су ''ширили вирус''. Људи пријављују лица која виде, а на њих се онда обрушава држава и изводи се линч над њиховом личношћу и животима. Неки дан су јурили два момка јер су их ''идентификовали'' са протеста, момци су бежали на бициклима, стигли су их, ухватили, једном су подметнули полицијску шапку у кућу и оптужили су га да је ''напао службено лице'', да је протестовао и кршио здравствене мере. Момке су сместили у затвор. Једног Пољака под именом Кристиан Пуковник напао је пандур на коњу. Навео је коња на њега. Момак се бранио руком од коња и неко је то усликао од ових новинарских курви и испало је да је тај дечко ударио коња. На видео снимку се види да то уопште није случај него да се дечко бранио од коња кога је пандур наводио право на њега. Али узалуд је видео снимак кад су сви медији данима стављали слику како момак удара коња покушавши да прикажу све људе који протестују као лудаке и насилнике. Дволична јавност се ''узнемирила'' и тражила најстрожу казну за овог слободољубивог момка. Момак је стављен у самицу без могућности контакта адвоката или коришћења лекова пошто је астматичар, јер је одбио да га тестирају фаличним ПЦР тестом при уласку у затвор. Притисак да га тестирају је био велик јер су хтели преко његовог излажираног теста да оптуже све протестанте да су ширили вирус и да су они криви зашто је остатак Сиднеја још увек затворен. Међутим, овај паметан момак их је надмудрио, одбио тест, издржао неколико недеља самице, онда се један наш адвокат, Тони Николић, прихватио да га брани и лако га је одбранио само показавши оригинални видео снимак целог догађаја пред судом. Наравно, момак је ослобођен кривице јер је јасно да нити је ударио коња нити је напао пандура, али му је забрањено да улази у центар града док трају мере закључавања, да напушта кућу његове мајке и забрањено му је коришћење друштвених мрежа, слично нашем Срђану Жунићу. Боје се сваког ко пружа реалан отпор тиранији. Ето тако пролазе људи који протестују у Аустралији. Они могу да те силују у мозак, да ти забране и да дишеш и да радиш и да волиш и да имаш било кога у свом животу, да ти избију хлеб из руку и да те оседлају, а ти не смеш ни да крикнеш ни да вриснеш, јер када те силују ти мораш својим мучитељима да аплаудираш и да им вичеш: Јаче, јаче! Тоо државо моја, хвала ти што се бринеш за моје добро!!! Боди, буши, оседлавај! Ту сам на услузи за сваку твоју лудачку идеју.
- Мучени Мелбурн исто, сваки покушај протеста има резултат хапшење и огромне казне. Кад довољно намуче ово мало нормалног народа што се бори, неће имати више ко да гукне против тираније и остаће само лудаци са маскама који пријављују полицији људе који изађу из кућа. Биће тотална лудница.
- Писање на друштвеним мрежама против тираније је велики проблем. Због тога можете не само завршити у затвору, него и бити кажњени великим казнама, изгубити посао (десило ми се пар пута), прогањани и стављени на мере. Они док силују хоће аплауз. Ипак, ако дозволимо да нас ућуте и паднемо на том првом степенику борбе за слободу, онда нас нема нигде. На то се ни по коју цену не сме пристати. Обрисани су налози свих главних људи који су се овде бунили. Нешто мало је преостало да се чује преко Телеграма и то је то. На зиду ми се не појављују бројне групе које су против тираније а у којима сам пријављена. Једноставно су потиснути и морате се добро потрудити да их нађете ако желите нешто нормално да прочитате. Све их је мање, ускоро ће бити потпуна тишина. Остаће само пар контролисаних ликова који позивају народ да више не протестује и да остане код куће.
- Пошто су све врсте посета забрањене, није до недавно било могуће уопште посетити икога па су тако парови који живе рецимо раздвојени по дистриктима били онемогућени више од шест недеља да се виде иако су у истом граду. Е онда се наци маршал ''смиловала'' па је једног јутра поданицима издала следећу наредбу: Ако ваша девојка или момак живе у другом дистрикту а хоће да вас посете, морате да региструјете ту особу ОНЛАЈН као особу која ће вас посећивати. Може бити само једна особа. Сад на пример, ако имате мајку у другом дистрикту и девојку у трећем, не можете изабрати обадве да вас посећују. Може само једна. Тако бирате рецимо између мајке, оца или девојке. Дивно. А држава дадиља тражи да им онлајн региструјете са ким спавате. Мора држава све да зна. И кога у кревету имате и где сте пошли и шта сте купили и да ли је то основна или није основна ствар, што си купио џемпер, ди си кренуо, јеси ли се укуцао, јеси ли се прихефтао, јеси ли кихнуо, дај нос, дај дупе, дај мозак, дај руку, дај дете и ћут! Да те нисмо чули да правиш проблеме ''нормалним'' ковид поданицима.
- Тако је недавно пандурска контрола куповине утврдила да је жена купила биљку у Банингсу и зато што то није ''основна'' намирница, жена је кажњена са 1000$.
- У невероватном терору који је завладао, људима није дозвољено ни да оду на гроб својих вољених. Тако на вратима гробља сада дежура полиција и хвата и кажњава све ''изгреднике'' који су дошли да се на гробу сретну са својим вољенима. У паклу нема милости. А пакао је сваким даном све очигледнији.
- Вакцина је већ постала обавезна за раднике у старачким домовима, покушавају да је наметну и медицинским радницима међутим, још увек има ту доста отпора, једно трећина их се није вакцинисала па не смеју да уђу баш у фронтални конфликт да уђу са њима јер превише знају, али су компаније, једна по једна почеле да уводе услов вакцинације мороном као услов останка на послу. Велике се тужбе спремају, адвокати раде пуном паром, па ћемо видети колико ће успеха имати унутар њиховог система да одбране ово необориво људско право да не буду подвргнути медицинском експерименту мимо своје воље.
- Психоза коју медији стварају је толико велика да су успели да заваде људе да се мрзе на хиљаду и један начин. Вирус је невидљив, наравно и стално се креће. Те оде у ово насеље, те скочи у ово насеље, онда оде на село, (а њега увек донесу неваљали становници из градова који беже од затвора), скочи у ову етничку заједницу јер они ''не раде праву ствар'', па онда скочи у другу републику па онда та република има затварања, а увек су криви ''они који се крећу''. Човек који се креће је постао велики непријатељ покорне морониране популације данас. Да се тај човек није кретао, они би били слободни. Не би било вируса. Али он се креће! Неће да слуша! НЕ НОСИ МАСКУ! Може све да их побије! А да је само носио маску све би у реду било. Али изгредник саможиви, неће да носи маску! И онда они добри, покорни, вакцинисани, маскирани грађани који су ''поступали правилно'' морају да испаштају. Зато што неки бирају да ''поступају неправилно''. И стално се то буши људима у главу. Поступите правилно. Немојте кршити мере. Зато што неки поступају неправилно смо сад у овоме. По хиљаду пута на дан. И устају људи из једне републике на другу, људи из једног града псују други, зашто си ми донео вирус!? Људи са села вичу: Останите у градовима! Не треба нам ваш вирус! Тотална лудница. Моронирани људи клоне се другог људског бића и гледају га као претећу бомбу која ће на њих да експлодира и да их убије. Подозриво, са мржњом и контемплацијом.
Испод ока. Баш како су господари целог овог циркуса и замислили. Завади па владај. Одувек било.
- Да не завршим овај извештај баш песимистички, постоје у Аустралији оазе нормалности, људи који су схватили на време целу ову превару и који су створили и још увек стварају у целој овој лудници паралелне институције. Кад нема револуције, дај макар паралелне институције. Људи који тргују међусобно, размењују робе, услуге, савете, подршку. Адвокате који раде за нас и помажу нам на сваки начин да се боримо против казни и дискриминације, докторе који раде анонимно, сестре које помажу, целу једну заједницу која се крпи и помаже у целом овом хаосу покушавајући да опстане и ухвати последњи дах слободе у времену тоталне апостасије. Налазим се у неколико таквих група и у контакту сам са неким заиста сјајним људима. Ти људи баш траже невакцинисане људе да раде за њих (због ширења шиљастог протеина вакцинисаних на околину), тако да и ми ''кужни'' имамо своје тржиште рада и место где се наш избор не осуђује него цени. За сада смо осмислили неки начин постојања, још увек циркулишемо, радимо и успевамо некако да живимо. Али како проценат вакцинисаних расте, тако расте и њихова намера да нас потпуно истисну из свих токова живота и буквално ограниче на кућни затвор, а касније и на велике карантинске логоре и елиминацију. За сада, иако се ситуација сваким даном мења на горе, још увек се може живети и преживети овако. Мислим да ће пред крај године тиранија отићи на следећи ниво и да ће све теже бити опстати на Голом Отоку као слободан човек, али се надам да ћу дотле већ наћи неки начин да изађем са пустог острва и одем тамо где је мој народ и где још увек постоји начин и воља да се бори и избори за слободу.
(u komentarima su došli do saglasja da je za sve kriv feminizam!)