Savremena domać(insk/ičk)a književnost

Erős Pista wrote:

fikret selimbašić wrote:


Je li Stojiljković u nekom romanu imao lik gej/bosanski musliman/nacista ili je i taj Kecmanov?

Roman je zajednički, ali sam 100 posto siguran da je taj lik Kecmanova izmišljotina. Kod nesrećnog Dekse Bošnjaci i ne postoje.

https://vasudeva.forumburundi.com/t294p25-ninova-nagrada#1

Leya K wrote:Kao najavu sutrašnjeg ZUT-a, u kom smo govorili o NIN-ovoj nagradi, imam reći sledeče:
Stroga stilska vežba iz pedeset godina starog kanona "Écriture féminine" koji književnica strogo poštuje (i kome se, naravno, nema šta zameriti, osim možda skrivenu konzervativnost drugotalasnog feminizma bejbi bumerki) i ispisuje sebe, stvarajući pred čitaocem sliku junakinje ozlojedjene, nezadovoljne, srpski onako - ubedjene da joj je neko nešto uskratio u životu, koja živi život pun predrasuda prema drugim (mladjim, starijim, uspešnim, manje uspešnim, marginalnim) ženama, zabrinuta za ratove u Africi, ali ne i u regionu, one koja "ima svoju Romkinju" i misli da je to u redu da kaže, one koja smatra da pederi vladaju svetom, prosvetni radnici su glupi i neobrazovani, uspešne književnice tek nešto mladje on nje - pacovi, otac najveća podrška, žene preko kreveta dobijaju posao, majke su nesebične as opposed tu jalovice, "šalteruše" odvratne, socijalne radnice monstrumi, "pevaljke" - "kurve", silovanje muškarčevo "bežanje od kuće", a "politička korektnost" neprijatelj naroda, a na kraju - trans žene su "trandže" i "oblici života" koji ne zavredjuju ljudski identitet.
A, da. Još uvek postoje ljudi koji neironično tvrde da svetom vlada gej lobi.

Leya K wrote:„Onda kaže ‘niko ne čita Montenja, seljaci čitaju Uelbeka’. Uelbek se, barem, seče na komade, nije samozaljubljen. Marginalac je kao ti, religiozan je kao ti, i secira to pred nama. A ti, šta ti radiš, osim što se hvališ?“, dodaje Srbljanovićeva u podcastu „Zadovoljstvo u tekstu“.

E a nije stvarno, čak mislim da je Jergović i dobar pisac al kako majku mu on sve isprati, on sve vidi ko onaj u Kenguru, on za sve ima komentar i spreman tekst, zemljotres u Turskoj, Ninova nagrada, Nobelova on je već čito dobitnika i ima istoriju s njim, film u Kanu, Lepa Brena, ruski emigranti, Dodik, Đoković, Draža Mihailović, Sarajevo, Ukrajina, Pula, Kiš svaka jebena godišnjica rođenja il smrti svakog pisca od Triglava do Đevđelije od 7 do 107 uvek je tu on sa p r i g o d n i m tekstom a svi su mu biski bili i za svakog priču ima, pa kad ih sve pročita, i žive i mrtve, i za sve to vreme objavljuje pet romana godišnje od hiljadu strana, to bre treba ispisati a kako, čime i zašto, i sve to ugodno, odmereno, prijatno, andrićevski mudro, pomalo srpkoskrivično, za sve i svakog od akademika do domaćice; sve to sa poukom, naznakom, jugoslavijom lepim željama, bona fide, pro bono, kurac palac; Miljenko Jergović koji može da vam objasni sve i svaku pojavu i zemaljsku i nadzemaljsku, ratove, podele, sudbine a pre svega nas, nas, nas, on stalno objašnjava nas i može to u nedogled i ja bih lično voleo da Miljenko Jergović poživi hiljadu godina i da ispiše sve o nama i za nas i da nas objasni raščivija na milijardu strana i da konačno njegov svet prevagne i prevlada i pojede ovaj normalni postojeći i da svi živimo u njegovoj gigantskoj kolumni priči romanu i da bog siđe sa nebesa i kaže "evo ruke brate, objasnio si svet, Miljenko jebo si mu kevu realno i ja koji sam stvorio sve ne mogu da se takmičim sa tobom koji si stvorio nadsve ja se sad evo povlačim u oblak da neko vreme tamo ćutim"; i evo, evo, dok ja ovde drljam ovo, on već izbacio tekst o Badinterovoj komisiji, o majku ti, pa kad stiže, spavaš li čoveče, imaš li patuljke neke koji to obavljaju za tebe, kako, reci mi; ali ipak, i pored svega, i ja lično samo želim da kada umrem da Jergović napiše o meni tekst, i da kaže, da počne, nešto tipa "ovo je tekst o jednom zaboravljenom piscu nedovoljno našem da bi bio njihov i dovoljno svojim da bi bio svačiji"