This gay activist couple allegedly raped the boys they adopted from a Christian special-needs agency, pimped them out, and boasted about it on social media https://t.co/rOqc0fwAqN
— Not the Bee (@Not_the_Bee) January 18, 2023
Savremena domać(insk/ičk)a književnost
- Posts : 16550
Join date : 2014-11-06
- Post n°876
Re: Savremena domać(insk/ičk)a književnost
evo kecmanovićeve sabraće iz amerike
- Posts : 37657
Join date : 2014-10-27
- Post n°877
Re: Savremena domać(insk/ičk)a književnost
Erős Pista wrote:fikret selimbašić wrote:
Je li Stojiljković u nekom romanu imao lik gej/bosanski musliman/nacista ili je i taj Kecmanov?
Roman je zajednički, ali sam 100 posto siguran da je taj lik Kecmanova izmišljotina. Kod nesrećnog Dekse Bošnjaci i ne postoje.
https://vasudeva.forumburundi.com/t294p25-ninova-nagrada#1
sima zaduzen za balije a deroko za komunce.
_____
And Will's father stood up, stuffed his pipe with tobacco, rummaged his pockets for matches, brought out a battered harmonica, a penknife, a cigarette lighter that wouldn't work, and a memo pad he had always meant to write some great thoughts down on but never got around to, and lined up these weapons for a pygmy war that could be lost before it even started
- Posts : 82754
Join date : 2012-06-10
- Post n°878
Re: Savremena domać(insk/ičk)a književnost
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 1110
Join date : 2012-02-12
- Post n°879
Re: Savremena domać(insk/ičk)a književnost
divim vam se kako mozete da trosite vreme za nase romanopisce.
ajde poezija ima nesto za procitari ali..
toliko toga ima vrednijeg od ovih
ajde poezija ima nesto za procitari ali..
toliko toga ima vrednijeg od ovih
- Posts : 82754
Join date : 2012-06-10
- Post n°880
Re: Savremena domać(insk/ičk)a književnost
BTW, ja tek sad kapiram da je ova nagrada (BP) s Vesićevim odlaskom zapravo postala nedonošče i da to objašnjava i bahatost sa kojom je Kecman odjebava.
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 19200
Join date : 2014-12-12
- Post n°881
Re: Savremena domać(insk/ičk)a književnost
Da, Vo i Čučković numeju u sva slova.
- Posts : 82754
Join date : 2012-06-10
- Post n°882
Re: Savremena domać(insk/ičk)a književnost
Evo utehe za popularnog Vladu Keca. Pošto još nije saopštio da bojkotuje ovu nagradu, a bojkotuje sve za koje zna da neće da ih dobije, slutim da su mu rekli da će ovu da dobije.
https://www.danas.rs/kultura/knjige-vladimira-kecmanovica-slobodana-tisme-i-jos-tri-autora-u-najuzem-izboru-za-vitalovu-nagradu/
https://www.danas.rs/kultura/knjige-vladimira-kecmanovica-slobodana-tisme-i-jos-tri-autora-u-najuzem-izboru-za-vitalovu-nagradu/
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 82754
Join date : 2012-06-10
- Post n°883
Re: Savremena domać(insk/ičk)a književnost
Erős Pista wrote:Evo utehe za popularnog Vladu Keca. Pošto još nije saopštio da bojkotuje ovu nagradu, a bojkotuje sve za koje zna da neće da ih dobije, slutim da su mu rekli da će ovu da dobije.
https://www.danas.rs/kultura/knjige-vladimira-kecmanovica-slobodana-tisme-i-jos-tri-autora-u-najuzem-izboru-za-vitalovu-nagradu/
Vladimir Kecmanović je dvadeset šesti dobitnik Vitalove nagrade „Zlatni suncokret“ za najbolje književno ostvarenje na srpskom govornom području za roman „Kad đavoli polete“. https://t.co/JHwrEPKt5o @IPLaguna #LagunaKnjige
— Bookvar magazin (@bookvarmagazin) January 30, 2023
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 82754
Join date : 2012-06-10
- Post n°886
Re: Savremena domać(insk/ičk)a književnost
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 3620
Join date : 2018-07-03
- Post n°887
Re: Savremena domać(insk/ičk)a književnost
Leya K wrote:Kao najavu sutrašnjeg ZUT-a, u kom smo govorili o NIN-ovoj nagradi, imam reći sledeče:
Stroga stilska vežba iz pedeset godina starog kanona "Écriture féminine" koji književnica strogo poštuje (i kome se, naravno, nema šta zameriti, osim možda skrivenu konzervativnost drugotalasnog feminizma bejbi bumerki) i ispisuje sebe, stvarajući pred čitaocem sliku junakinje ozlojedjene, nezadovoljne, srpski onako - ubedjene da joj je neko nešto uskratio u životu, koja živi život pun predrasuda prema drugim (mladjim, starijim, uspešnim, manje uspešnim, marginalnim) ženama, zabrinuta za ratove u Africi, ali ne i u regionu, one koja "ima svoju Romkinju" i misli da je to u redu da kaže, one koja smatra da pederi vladaju svetom, prosvetni radnici su glupi i neobrazovani, uspešne književnice tek nešto mladje on nje - pacovi, otac najveća podrška, žene preko kreveta dobijaju posao, majke su nesebične as opposed tu jalovice, "šalteruše" odvratne, socijalne radnice monstrumi, "pevaljke" - "kurve", silovanje muškarčevo "bežanje od kuće", a "politička korektnost" neprijatelj naroda, a na kraju - trans žene su "trandže" i "oblici života" koji ne zavredjuju ljudski identitet.
A, da. Još uvek postoje ljudi koji neironično tvrde da svetom vlada gej lobi.
Kompletni lapot bumera na:
https://nova.rs/kultura/sta-ti-radis-osim-sto-se-hvalis-zasto-se-biljani-srbljanovic-ne-dopada-nin-ov-roman-godine/
Teaser:
Leya K wrote:„Onda kaže ‘niko ne čita Montenja, seljaci čitaju Uelbeka’. Uelbek se, barem, seče na komade, nije samozaljubljen. Marginalac je kao ti, religiozan je kao ti, i secira to pred nama. A ti, šta ti radiš, osim što se hvališ?“, dodaje Srbljanovićeva u podcastu „Zadovoljstvo u tekstu“.
_____
"Sisaj kurac, Boomere. Spletkario si i nameštao ban pa se sad izvlačiš. Radiša je format a ti si mali iskompleksirani miš. Katastrofa za Burundi čoveče.
A i deluje da te napustio drugar u odsudnom trenutku pa te spašavaju ova tovarka što vrv ni ne dismr na ribu, to joj se gadi, i ovaj južnjak koji o niškim kafanama čita na forumu. Prejaka šarža." - Monsier K.
- Posts : 19200
Join date : 2014-12-12
- Post n°888
Re: Savremena domać(insk/ičk)a književnost
Danica izgleda kao avion za nju
- Posts : 2180
Join date : 2020-06-19
- Post n°889
Re: Savremena domać(insk/ičk)a književnost
Bilja Čorba - avione slomiću ti krila
- Posts : 16550
Join date : 2014-11-06
- Post n°890
Re: Savremena domać(insk/ičk)a književnost
[size=44]BALKAN BOMBSHELLS: TICK, TICK, BOOM![/size]
ZBIRKA PRIČA KOJA JE POKRENULA OLUJU.
Dođe li dan da se on meri —
mere mu nema, u grudima dubi
a da ne stane i dna ne nađe
ne tuga već kletva, i u očima mutnim
i protiv volje sama se diže
oluja.
Berači duvana, Kosta (Kočo) Racin
Ne pišem ispovesti. Niti pišem pesme. Iako sam kao autorka non-fiction i fiction proze izabrala da govorim gotovo isključivo iz prvog lica, nikada nisam objavila ili izgovorila nešto lično, zbog sebe. Kada pišem, to je za mene prvo i jedino politički čin. Maksima mog života i mog javnog govora je tvrdnja Helene Cixous da je “za ženu da govori, da samo otvori usta u javnosti, prevazilaženje položaja koji joj je u društvu namenjen”.
Početkom godine digla se oluja. Mogla bih čak reći možda i mimo moje volje. Dve izuzetne književnice koje poštujem — Selma Asotić i Rumena Bužarovska — kritikovale su zbornik priča autorki iz Srbije i Crne Gore pod imenom Balkan Bombshells u izdanju londonske izdavačke kuće Istros Books. Nazvale su ga “ljigavim pošalicama umočenim u seksizam i zapadnjačke stereotipe o Balkanu” i “uznemirujućom manifestacijom eksploatacije ženskih glasova i egzotizacijom rata i patnje na Balkanu”. Razmišljala sam, ne dugo. I progovorila.
Ne znam za druge žene, ali ja ne volim oluje. Plašim se kada grmi. Ali to je moje lično. Politički, verujem da moram da odagnam nelagodu i govorim. Dok ovo pišem osećam kao da mi treba razlog da progovorim ‒ ne treba mi. Kao da mi treba razlog, opravdanje da govorim o porazu koji sam nedavno doživela ‒ ne treba mi. I taj poraz — naziv i naslovnica knjige Balkan Bombshells u izdanju londonskog Istros Booksa — stiže ovog februara.
Ambis i šansa
Kada je sa mnom preko izdavačke kuće kontaktirao australijski prevodilac Will Firth, radovala sam se, naravno. Biti autorka na jeziku manjinske kulture prelepo je, ali i teško. Mi, govornice malih jezika, uvek se radujemo kada neko govori naš jezik. Ipak, ne osećam se komforno kada sa strancima govorim na srpskom. Postoji taj transfer neprijatnosti dok oni govore mešavinu srpskog, hrvatskog, crnogorskog i bosanskog ubeđeni u svoju erudiciju, a ja fina da bih ispravljala, previše opterećena time da budem zahvalna. Kao da primam poklon koji nisam tražila.
[size=30]OSEĆALA SAM SE KAO DA SE PRAVDAM ŠTO TRAŽIM NAJNORMALNIJU STVAR NA SVETU — DA BUDEM UKLJUČENA U RAD NA SOPSTVENOM TEKSTU.[/size]
Will je poznati prevodilac mnogih dela sa BHSC jezika na engleski, među njegovim prevodima se nalaze poznati pisci. Naravno da mi je bila čast da želi da se bavi ženskim autorstvom — da prevede i uredi zbirku priča autorki iz Srbije i Crne Gore. Pomenula sam da bi bilo dobro uključiti i autorke iz drugih zemalja nastalih raspadom Jugoslavije ili autorke sa polja “zajedničkog jezika”. Stekla sam utisak da i on tako misli, a predočeni razlozi zašto to (sada) nije moguće bili su administrativne prirode.
Prevodilac se od mojih priča odlučio za Ambis, jer je dobila nagradu i logičan je prvi izbor. Gospodin Firth se začudio da želim da vidim prevod kad ga završi. Osećala sam se kao da se pravdam što tražim najnormalniju stvar na svetu — da budem uključena u rad na sopstvenom tekstu.
Biznis model ‒ autor je mrtav
Ceo projekat, koji će nekoliko meseci kasnije biti pitanje sukoba na književnoj sceni, podrazumeva jednostavan poslovni model. Prevodilac pronađe autorke voljne da besplatno ustupe tekstove, konkuriše za novac koji finansira njegov rad ‒ pronađe izdavača koji u tome vidi potencijal, i svi su srećni. Autorke su dobile izdanje na engleskom, prevodilac je dobio novac za svoj rad i izdanje kome je urednik, izdavačka kuća je bez truda i novca dobila prava na novo izdanje.
U odnosima nejednake moći to je normalno, a zapravo je normalizovana eksploatacija rada onih bez kojih izdavaštvo ne postoji — autora. Tačnije, autorki ‒ jer svi znamo da ženski rad češće biva nevidljiv, neprepoznat i neplaćen.
[size=30]MLADI AUTORI ‒ POGREŠNO ‒ VERUJU DA ĆE IM KADA NEKOM POKLONE SVOJ RAD, TAJ NEKO BITI ZAHVALAN I DA ĆE SE NADALJE BORITI ZA NJIHOVU ČAST ILI NJIHOVE INTERESE. ISTINA JE UPRAVO SUPROTNA.[/size]
Ne mogu da odgovorim sa sigurnošću na to da li je rad neplaćen zato što je nevidljiv i na sceni nedovoljno prepoznat ili nije vrednovan upravo zato što je neplaćen, a novac je vrednost u kapitalizmu. Tek, volela bih ponovo da o tome razgovaram sa Silviom Federici. Mladi autori ‒ pogrešno ‒ veruju da će im kada nekom poklone svoj rad, taj neko biti zahvalan i da će se nadalje boriti za njihovu čast ili njihove interese. Istina je upravo suprotna, kada neko dobije sadržaj bez ekonomske razmene, prema tom radu se odnosi nemarno.
Niz nepristojnih ponuda
Ono što je usledilo pomalo je dosadno i predvidljivo. Pristavši na učešće u zborniku, a znajući sve pomenuto, očekivala sam niz drugih nepristojnih ponuda. Već u prvom mejlu mi, autorke, obaveštene smo o radosnoj vesti da je londonska izdavačka kuća Istros Books “pristala” da izda knjigu. Tada se prvi put pojavio radni naziv Balkan Bombshells. Pomislila sam da je naslov neprikladan, ali sam oćutala. Svi ostali učesnici konverzacije bili su u skrivenoj kopiji mejla (BCC).
Ali ubrzo, kada je stigla odbijenica na konkursu ministarstava ‒ dala sam predlog da se promeni naslov jer bi tada i feminističke organizacije mogle da podrže zbornik. Will je odbio predlog. Velikim slovima podvukao je reč “IZDAVAČICA” rekavši kako (ne on lično, već izdavačica Susan Curtis, prim. aut.) “nije otvorena za drugi naslov”, stavljajući “marketing iznad feminizma”, uz objašnjenje kako se “neće pomaknuti ni milimetar” i žalosnu opasku da je “možda projekt zbog toga predodređen propasti”…
Kada je zbornik pronašao finansiranje u engleskom PEN centru i Arts Council England, i učešće na Londonskom sajmu knjiga u proleće 2023, u mejlu je došao spisak priča i autorki, umesto bilo kakvog ugovora. Poslata nam je kratka izjava o ustupanju ekskluzivnih prava. Još jednom sam pomenula želju da se promeni naziv, nijedan od mojih predloga nije razmotren i ja sam izašla.
Šta žene žele — pitajte slobodno
Napisala sam pismo ostalim autorkama sa jednom namerom ‒ da ih obavestim o svojoj odluci neposredno i da otvorim prostor razgovora. Naravno ‒ više od deset autorki i saradnica nisu bile u svemu saglasne. Razgovarale smo o tretmanu koji je svaka pojedinačno imala, iskustvima ranijih saradnji, razmenile brojeve advokata i tako dalje. Mapirale smo i potrebe svih autorki ovih prostora ‒ da znaju svoja prava, da nastupaju udruženo, da međusobno komuniciraju.
[size=30]TO JE POSEBNO BOLNO, ALI SVIMA KOJE ŽIVIMO U KAPITALIZMU VEĆ JE JASNA LOGIKA “AKO NEĆEŠ, IMA KO HOĆE”. KOME SMETA, NEK IDE.[/size]
Ne postoji žena koja je tada rekla da joj je naziv zbirke u redu, iako postoje one koje su ćutale ‒ svima koje su se oglasile naslov je bio manje ili više neuspeo, ali nisu sve sa istim žarom odbijale tu ideju. I to je normalno. Mi nismo iste, naša uverenja nisu ista. Iz zbirke su pre svih nas izašle Marija Pavlović i Jasna Dimitrijević, a posle zajedničkog razgovora i i Ivana Bulatović, Ana Vučković Denčić, Milica Vučković, Ana Marija Grbić, Dragana Mokan.
Okupljene smo po nejasnim kriterijumima, ali odsustvo koncepta omogućilo je to da kada jedna ode, neka naredna dođe na njeno mesto. To je posebno bolno, ali svima koje živimo u kapitalizmu već je jasna logika “ako nećeš, ima ko hoće”. Kome smeta, nek ide.
Videla sam potom kada je izašla naslovnica budućeg izdanja — bila je još užasnija nego naslov. Na njoj je bomba modifikovana da liči na telo žene. Bomba sa oblinama. U pratećem tekstu pisalo je kako je za autorke u antologiji zajedničko osim da su ženske (female, ne women) to što ne zarađuju od pisanja i možda nikad neće ni moći. Iz pera nekoga ko nam je uskratio honorare i prihode od autorskih prava bio je to vrhunski cinizam. Pomislila sam kako je to užasno, ali to više nije moja briga, sudiće čitaoci. Ili neće. O tome više nisam mislila.
Oni koji odlaze i oni koji ostaju
Pre više od deset godina napustila sam još jedan, mnogo važniji projekat, Četiri lica Omarske, koji je delovao kao umetnički rad i inicijativa za counter-spomenik genocidu u Prijedoru. U nekom trenutku, činilo mi se da je rad Grupe Spomenik i rad Grupe FFO uzaludan, da ne možemo da učinimo bolje, da višak vrednosti koji svojim radom stvaramo ne doprinosi ljudima sa kojima radimo.
Na sličnom raskršću razišli su se Jean-Luc Godard i Jean-Pierre Gorin posle višegodišnjeg rada na revolucionarnom filmu Ici et Ailleurs. Svi borci Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) sa kojima i za koje su snimali bili su ubijeni od strane Husseinovih trupa. Tada nastaje i seminalni tekst The Therrorized ‒ Godardian Pedagogy, koji potpisuje Serge Daney. Pominjem ga želeći da bolje osvetlim logiku ‒ kad je ima ‒ iza onih koji ostaju (Godard), nasuprot onima koji odlaze (Gorin).
Govoreći o filmu, Daney naglašava opscenost medija ‒ zločin uzimanja od živih ljudi i magija izlaganja na drugom mestu na zadovoljstvo onih koji su korisnici. Jedini beneficijar toga transfera jeste autor dela (filma), zločinac i mađioničar u isto vreme. Daney kaže ‒ simbolički dug nemoguće je otplatiti. Godard kaže ‒ postoji samo pornografski, buržoaski i militantni, revolucionarni film, trećeg nema. Odluka o tome za koje svrhe uzima samo je isključivo na autoru. Tačnije, celo Godardovo stvaralaštvo Daney, a i sam Godard, razmatraju kao “bolnu meditaciju” na temu restitucije, odnosno procesa reparacije. Kad, kako, kome i zašto.
Berači bombi i drugi pokušaji
Kako se bavim filmom, a posebno etikom odnosno politikom filmske slike, znam da je malo ljudi pogledalo Godardove filmove revolucionarne faze. Nije važno. Kudikamo više ljudi pogledalo je Dom za vešanje ili Podzemlje Emira Kusturice, Ničiju zemlju ili Berače željeza Danisa Tanovića, Pre kiše Milča Mančevskog, Serbian Epics Pavela Pavlikovskog, Grbavicu ili Aidu Jasmile Žbanić, Košnicu Blerte Basholli, srelo sa sa radovima Milice Tomić, Flake Haliti, Šejle Kamerić, Marine Abramović.
Svi su na različite načine pristupali temi Balkana, sa manje ili više eksploatacije, imali bolji ili lošiji prijem, osvojili više ili manje nagrada. Ako bi fokus priče bio reparacija o kojoj je Godard maštao — mali čovek sa Balkana, onaj iz filma Epizoda u životu berača željeza, dobio je velikog Srebrnog medveda u srcu Evrope.
Ali, Nazif Mujić iz mesta Svatovac, nadomak Lukavca u Bosni, koji u pomenutom filmu glumi samog sebe, zbog teške materijalne situacije prodao je statuu sa Berlinala za 4.000 evra, a nekoliko godina kasnije, kada je preminuo, rodbina i prijatelji sakupljali su novac za troškove sahrane. Izostao je happy end.
Bez obzira na to što radim ceo život, u trenutku dok ovo pišem nezaposlena sam i nemam zdravstvenu knjižicu. Svi naši životi su kudikamo bliži beračima duvana iz pesme Koča Racina, nego životima australijskog prevodioca koji prometejski nosi naše poklonjene tekstove britanskoj (i svetskoj) publici.
[size=30]ZAR NE MOŽEMO ILI NE SMEMO ZAHTEVATI ETIKU OD ONIH KOJI SU BENEFICIJARI NAŠEG RADA?[/size]
I da je situacija manje kolonijalna, i da je Will Firth balkanski priređivač, i da smo prve u pohodu na svetsku slavu i da verujem da nikad nikako drugačije ne bih ugledala svetla Sajma knjiga u Londonu… Odbila bih onu naslovnicu i onaj naziv.
A zašto je odluka o odbijanju moja? Zar ne možemo ili ne smemo zahtevati etiku od onih koji su beneficijari našeg rada? Zašto su oni izuzeti od etičkog postupanja, a mi autorke, stavljene pred svršen čin, ostavljene da se dovijamo kako dalje.
Vrištim i vrištaću
U oluji koja je usledila početkom godine, kada je ogroman broj autorki sa prostora celog Balkana kritikovao zbornik, uz nas koje smo se pobunile stale su autorke, kritičarke, mediji, organizacije. Izdavačka kuća povukla je još nekoliko pogrešnih poteza — i najvažnije: okrivila je nas, umetnice koje kritikujemo bezočni seksizam, orijentalizam i eksploataciju autorki, za nesolidarnost sa istim tim autorkama. I naravno da je to stvorilo podele i pojačalo animozitet koji izbija iz reči pesnikinje Ruth Stefanovic:
Razgolićene autorke sa svojih facebook profila vrište: NEĆEMO DA NAS OBJEKTIVIZUJU
Probaj da se zakopčaš, pa će ti možda poći za rukom.
Napisala je, ponavljam:
(te reči mi odzvanjaju kao refren)
Probaj da se zakopčaš, pa će ti možda poći za rukom.
Probaj da se zakopčaš, pa će ti možda poći za rukom.
Probaj da se zakopčaš.
A šta ako neću? Neću da se zakopčam i neću da ćutim. Razgolićena, nastavljam da vrištim: NEĆEMO DA NAS OBJEKTIVIZUJU ‒ dok kao i svaki autor periferije, svaka radnica na svetu, prodajem svoje telo i dušu za ovu ili za onu cenu u pornografskom svetu građanske umetnosti. Dok ne postanemo militantne umetnice, kao što predlaže Godard.
Jednom je Jessica Stoyadinovic, poznatija pod umetničkim imenom Stoya, duboko svesna esploatativnog karaktera umetnosti i posebno “filmova za odrasle”, kazala da jedino čemu možemo i treba da težimo, u tako postavljenim odnosima moći, jeste uzajamna eksploatacija.
A ko meri stepen eksploatacije? Na kantaru hladnom tučem da ga mere, a mogu li da izmere.
Naslovna fotografija: Kosovo2.0.
Sadržaj ovog članka je isključiva odgovornost K2.0. Stavovi izneseni u njemu lični su stavovi autora/ice te nužno ne odražavaju stavove K2.0.
Zanima vas kako se naš novinarski rad finansira? Saznajte više ovdje.
[size=20]O AUTORU/KIMarija Ratković je kandidatkinja za doktorat u oblasti teorije umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Ona je istraživačica, teoretičarka i spisateljica sa interdisciplinarnim obrazovnim profilom iz oblasti humanističkih nauka i umetnosti. Osnivačica je Centra za biopolitičko obrazovanje i nagrađivana aktivistkinja u oblasti zdravlja i reproduktivnih prava.
[/size]
https://kosovotwopointzero.com/sr/balkan-bombshells-tick-tick-boom/
- Posts : 8095
Join date : 2020-09-07
- Post n°891
Re: Savremena domać(insk/ičk)a književnost
Sve je u pravu.
_____
Sweet and Tender Hooligan
- Posts : 3396
Join date : 2019-11-03
Age : 41
Location : Bordeaux, FR
- Post n°892
Re: Savremena domać(insk/ičk)a književnost
Centar za biopolitičko obrazovanje?
CV lol. Bukvalno kao da se neko sprda.
CV lol. Bukvalno kao da se neko sprda.
- Posts : 3396
Join date : 2019-11-03
Age : 41
Location : Bordeaux, FR
- Post n°893
Re: Savremena domać(insk/ičk)a književnost
Čovek patnju svoju voli Sergeje Ivanoviču, da, da, evo uzmite moj primer, ja sam kao mlad bio vrlo prek i oštar, dovoljno bi bilo da me neko preko pogleda a ja odmah ili za korbač ili za revolver... A imanje golemo, trista duša, trebalo je sve to istući, i propatiti zbog toga posle, a vremena malo, jako malo jer sam većinu vremena bio trešten pijan pa nisam mogao da tučem... Slugu sam svoga, dobroga Mićku, nemali broj puta istukao, posle bih mu čizme ljubio i molio da mi oprosti a on uvek jedno te isto, ništa baćuška, ništa je to, praštaj ti meni jer se ne postavim uvek da tebi lakše bude da udariš; trpeo je jadnik jer me je voleo... Kaže mi, baćuška ti mene tučeš, do krvi me biješ a ja sa svakim udarcem kažem slava gospodu, a kad mi ti kažeš što budalo gospoda slaviš dok te tučem a on će mi, duša čista, reći, pa ja boga slavim jer me tuče onaj koga volim a ne neki tuđin, pa mi je i svaki udrarac sladak... Čudan je bio Mićenjka, bog da mu dušu prosti, umro je prošle godine kada se napio pa legao budala u jarak da spava, a zemlja je naša ruska još hladna bila i pre juna ne sme se na njoj noću spavati... Prosto mi žao što nisam mogao zbog toga da ga istučem... Pa seti se brate, i koliko sam ja Dunju voleo, koliko sam za njom jurio, mučio je, dosađivao... I kada je jadnica poklekla i dala mi se, ja sam odmah sutradan krenuo krvnički da je tučem, a ona bi, mučenica moja, samo, ko dete, kroz suze cvilela: zašto, zašto me dragi moj biješ a ja bih joj rekao pa jer te volim Dunja, toliko te volim... Ja sam onda posle toga užasno patio, patila je i ona, mačka njena je isto dosta patila, patili smo u globalu svi, a kada bih osetio da patnja popušta onda bih je opet izbio... Sve dok ona nije izdahnula i ja sam se onda prepao jer više nisam imao koga da tučem, više patnju svoju nisam imao... Prosto, ponestalo mi je ljudi koji bih tukao... Nego, poštovani i dragi Sergeje Ivanoviču da li biste imali nešto protiv da i vas malo sad, Hrista radi, izbijem?
Đevđir
Đevđir
- Posts : 3396
Join date : 2019-11-03
Age : 41
Location : Bordeaux, FR
- Post n°895
Re: Savremena domać(insk/ičk)a književnost
Znao sam da će se tebi svideti.
- Guest
- Post n°896
Re: Savremena domać(insk/ičk)a književnost
Pa Mićka Karamazov na esidu, šta da mi se ne dopadne
- Posts : 11763
Join date : 2014-10-27
Location : kraljevski vinogradi
- Post n°897
Re: Savremena domać(insk/ičk)a književnost
Vrlo dobro, kombinacija Dostojevskog i Harmsa, šta je to?
_____
Ha rendelkezésre áll a szükséges pénz, a vége általában jó.
- Posts : 3396
Join date : 2019-11-03
Age : 41
Location : Bordeaux, FR
- Post n°898
Re: Savremena domać(insk/ičk)a književnost
Đevđir
https://www.facebook.com/Djevdjir
https://www.facebook.com/Djevdjir
- Posts : 3396
Join date : 2019-11-03
Age : 41
Location : Bordeaux, FR
- Post n°899
Re: Savremena domać(insk/ičk)a književnost
Neki lik iz Kragujevca koji piše i kači ovakve crtice na fejsbuk.
- Posts : 8095
Join date : 2020-09-07
- Post n°900
Re: Savremena domać(insk/ičk)a književnost
bravo za pronalazak
https://sumatra.rs/product/djevdjir-nenad-stankovic/
https://sumatra.rs/product/djevdjir-nenad-stankovic/
E a nije stvarno, čak mislim da je Jergović i dobar pisac al kako majku mu on sve isprati, on sve vidi ko onaj u Kenguru, on za sve ima komentar i spreman tekst, zemljotres u Turskoj, Ninova nagrada, Nobelova on je već čito dobitnika i ima istoriju s njim, film u Kanu, Lepa Brena, ruski emigranti, Dodik, Đoković, Draža Mihailović, Sarajevo, Ukrajina, Pula, Kiš svaka jebena godišnjica rođenja il smrti svakog pisca od Triglava do Đevđelije od 7 do 107 uvek je tu on sa p r i g o d n i m tekstom a svi su mu biski bili i za svakog priču ima, pa kad ih sve pročita, i žive i mrtve, i za sve to vreme objavljuje pet romana godišnje od hiljadu strana, to bre treba ispisati a kako, čime i zašto, i sve to ugodno, odmereno, prijatno, andrićevski mudro, pomalo srpkoskrivično, za sve i svakog od akademika do domaćice; sve to sa poukom, naznakom, jugoslavijom lepim željama, bona fide, pro bono, kurac palac; Miljenko Jergović koji može da vam objasni sve i svaku pojavu i zemaljsku i nadzemaljsku, ratove, podele, sudbine a pre svega nas, nas, nas, on stalno objašnjava nas i može to u nedogled i ja bih lično voleo da Miljenko Jergović poživi hiljadu godina i da ispiše sve o nama i za nas i da nas objasni raščivija na milijardu strana i da konačno njegov svet prevagne i prevlada i pojede ovaj normalni postojeći i da svi živimo u njegovoj gigantskoj kolumni priči romanu i da bog siđe sa nebesa i kaže "evo ruke brate, objasnio si svet, Miljenko jebo si mu kevu realno i ja koji sam stvorio sve ne mogu da se takmičim sa tobom koji si stvorio nadsve ja se sad evo povlačim u oblak da neko vreme tamo ćutim"; i evo, evo, dok ja ovde drljam ovo, on već izbacio tekst o Badinterovoj komisiji, o majku ti, pa kad stiže, spavaš li čoveče, imaš li patuljke neke koji to obavljaju za tebe, kako, reci mi; ali ipak, i pored svega, i ja lično samo želim da kada umrem da Jergović napiše o meni tekst, i da kaže, da počne, nešto tipa "ovo je tekst o jednom zaboravljenom piscu nedovoljno našem da bi bio njihov i dovoljno svojim da bi bio svačiji"
_____
Sweet and Tender Hooligan