Ивана међу шљивама
@sljivana
57m, 11 tweets, 2 min read
На дан када се моја мајка вакцинисала, оцу је потврђен ковид. Прележао је лако, и било је да прође два месеца, па да се вакцинише. 25 дана касније добио је много јаче симптоме, поново позитиван тест, 6 дана на кућном лечењу, потом три недеље у болници. Преминуо је у четвртак.
Човек који је одрадио 40 година радног стажа без ичег јачег од кијавице, непушач, виталан, 67 година. Када сам га одвезла у Ковид болницу, расплакала сам се, а момак на пријему се смејао Шта вам је, он је лакши болесник, за час ће кући. Више га никада нисам видела.
Ово не пишем, јер ми требају изјаве саучешћа, лајкови, икаква пажња, немојте молим вас, имала сам је и имам много од свих људи који нас познају, свих дивних људи који су дошли, писали, подржали, у неверици да се ово десило и да таквог човека више нема.
Пишем због оних који воде кампању да корона не постоји и не убија. Не дајте да вас заварају. Лично, желим им да умру у најгорим мукама, иако се стидим што нисам боља особа и што тако нешто мислим.
Пишем зато што је мој отац имао најбољу негу, и умро је док га је моја сестра од стрица, медицински радник, држала за руку. И сваку појединост тока његове болести знам. Корона постоји и убија, подмукло, таман кад мислиш да је кренуло на боље.
Напоменула бих да у тренутку смрти он није био ковид позитиван, али су последице које је вирус оставио на његовим, до тада здравим плућима, биле несагледиве. Д димер је био 11.000 у тренутку смрти.
Сваки антикоронаш ће вам рећи хаха, како умро, а није имао корону. Не слушајте их. Пљуните их кад год крену да вам причају своје теорије завере.
Мој отац могао је да живи још 20 година, у слози и љубави каквој смо до сада живели. Више га нема. Не дајте да се то деси вашим драгим људима, не подлежите небулозним теоријама завере интернет свезналица.
Он сам био је у дилеми око вакцине, сматрао је да се не зна још довољно, да је њему имунитет јак, не пије лекове, здраво живи, пије разне чајеве итд. Убрзо је променио мишљење, али до вакцине није стигао.
Тресу ми се руке док ово пишем, и све бих на свету дала да је мој отац жив. Никада овде нисам писала о личним стварима, дешавањима, нити сам иког убеђивала у своје ставове, везано за шта год. Ипак, осећам моралну обавезу да ово напишем, ако ће спасити барем један живот.
На најгори и најтужнији начин смо имали увид и у број оболелих и преминулих, као и стање у капели, где људи немају где с телима. Свако ко вам икад каже да је то лаж, пљуните га и у име моје породице.
Home
by rumbeando Sun Apr 18, 2021 8:36 pm
