istorijski fragmenti

GT opisa snimka.

Документарни видео о животу кинеских војника на првој линији фронта и жестоким борбама између јединица 139. дивизије 47. армије Народноослободилачке војске Кине са јединицама Вијетнамске народне армије на брду 1100 у октобру 1986. Након повлачења Народноослободилачке војске Кине из Вијетнама у марту 1979. године, на крају рата, Кина је саопштила да не полаже право на територију Вијетнама. У ствари, кинеске трупе заузеле су 60 км² спорне земље која је била под вијетнамском контролом пре избијања непријатељстава. Кинеска окупација вијетнамских територија подстакла је освету Ханоја, изазвавши низ сукоба двеју страна око контроле над спорним територијама. Гранични сукоби између Вијетнама и Кине наставили су се све до 1988. године, достигавши врхунац у периоду 1984-1986. Кинези су 1985. године испалили око милион граната на пограничне регије Вијетнама, од којих више од 800 хиљада - на округ Висјен. Касније, у периоду од 1986. до почетка 1987. године, интензитет гранатирања се значајно смањио. 1986. године генерални секретар Централног комитета ЦПСУ Михаил Горбачов позвао је на нормализацију односа између Вијетнама и Кине у свом говору у Владивостоку. У октобру 1986. Кина је успела да наговори Совјетски Савез да преговара о камбоџанским пословима у оквиру девете рунде преговора између СССР-а и Кине. Ипак, на позадини позитивних резултата дипломатских контаката, ситуација у пограничном региону изненада је ескалирала. 14. октобра 1986, Вијетнам је оптужио Кину за гранатирање Висуена и територијална задирања. Вијетнамци су такође тврдили да су одбили три кинеска напада на брду 1100 и мосту на реци Тхуии. Ове акције су наводно биле кинеска реакција на одбијање Совјетског Савеза да изврши притисак на Вијетнам да се повуче из Камбоџе. У јануару 1987. Кина је на вијетнамске положаје испалила неколико десетина хиљада граната (само 8. јануара испаљено је 60 000 хитаца) и напала вијетнамске трупе са до 15 дивизија на надморској висини 233, 685, 1509 и 1100. Вијетнам је у тим проценио кинеске губитке битке на 1.500 људи. С друге стране, Кина је процијенила вијетнамске жртве на 500, извјештавајући о мањим жртвама.

Možda sam bio prvi razred osnovne kad sam slušao monolog jednog starog komuniste koji se grdno razočarao u Vijetnamce, pgodilo ga je to što su napali Kambodžu i srušili režim Crvenih Kmera. Mi za njih, govorio je,  navijali kad su ratovali protiv Amerikanaca, djeca nam kupovala markice i tako skaupljala pomoć njihovom narodu, a oni, čim završiše sa USA, udariše na komuniste u Kampučiji.

Rat koji je prilično nezapaženo prošao na ovim porstorima. Iransko-irački rat je bio rat o kom se u tv dnevniku redovno izvještavalo, bombardovanje Libije (iste godine kad je i nastao ovaj snimak) takođe ali o ovom ratu malo šta se moglo čuti, a kamoli neke snimke vidjeti.

Kina je napala Vijetnam početkom '79. čopnula malo teritorije i to skupo platila, dobre batine su im dali Viejtnamci. Ostali su, uz povremene tučnjave, na zaposjednutoj teritroiji sve do '92. Ova na snimku je jedna od tih. Ne znam kako je ovo uopšte prošlo partijsku i vojnu cenzuru i dospjelo u javnost. Slike su sasvim dovoljne, komentar je suvišan, a ionako vrlo malo autentčnog zvuka ima, uglavnom je naknadno kalemljen na snimke.

Na početku malo vojničkog života na frontu, blato, brda i muka. Parole i simboli ispisani ukucanim čahurama, zajebani snimci iz vojne bolnice i operacionih sala, doček vojnika koji će da napadnu brdo, djevojke u uniformama donose sanduke sa ogromnm vještačkim karanfilima kojima kite vojnike. Posebna tuga  je snimak vojnika kako igraju uz glazbu sa kasetofona. Onda komesarski govori i loževina pred bitku. Cilj je ogoljela kota na kojoj su se utvrdili Vijetnamci i odatle ih tuku.
Ide strašna artiljerijska priprema, istresaju na brdo tone i tone municije i kreće prvi napad koji se ubrzo raspada. Koriste se ručne bombe i plamenobacači, sve podsjeća na američke bitke protiv Japanaca na Pacifiku, samo su Vijetnamci bolje pripremjeni u odbrani, a Kinezi tanji od Amera u napadu. Dok traje bitka, oficiri u štabu njen tok prate na tv-u i gledaju kako se pješdaija povlači.
Kinezi su očekivali pobjedu i kamerom je pokriveno sve, od pješadije na brdu, preko artiljerijskih položaja pa do bolnice i komandnih mjesta.
Prvi napad propada i nakon par dana kreće repriza, ponovo sve isto i ponovo ih Vijetnamci vraćaju. Nema veze, idemo još jednom. Opet malo govora, opet komesari, visoki oficiri i poneki politiičar dolaze kao podrška i podsticaj te kreću opet. Treći put su uspjeli da uzmu dio prve linije, zarobe 1 kalašnjikov i otkriju da se ispod artiljerijom samljevene površine mreže tunela u koje je bolje ne zalaziti.

Ko ima sat i kusur vremena za ovako nešto, kajati se neće. Desetak minuta snimka je prilično loše, VHS  je snimak ali meni ne smeta, samo mi pojačava dokumetarnost. Ima par krvavih scena u napadu i u bolnici.

te scene u bolnici bih preskocio, na kom su minutu?

Ludilo.

nalog sa ženinog laptopa wrote:te scene u bolnici bih preskocio, na kom su minutu?

U dva navrata se pojavljuje bolnica, prvi put su baš zajebane slike, čim vidiš operacionu salu preskoči par minuta snimka.

Није то пустиња као у Сирији, већ џунглетина.

i nisu leteli avaksi već matori avioni iz kojih je neko dvogledom gledao

pa ovi nisu jedno 5 godina provalili ni ho ši min trejl, a ne podzemne kanale

Turul madár wrote:pa ovi nisu jedno 5 godina provalili ni ho ši min trejl, a ne podzemne kanale

Meni je reportaža koju sam okačio bitna jer do nje nisam bio u prilici da vidim ništa slično a da je  kineske državne proizvodnje. Sve što sam vidio je režirano i odglumljeno, uglavnom nevješto, slično sovjetskim propagandnim radovima iz tridesetih. Ne sumnjam da je plan bio da se i ovaj put napravi nešto na taj kalup ali je otklizalo u drugom pravcu. Ne samo zbog toga što nisu zauzeli brdo već i zbog načina na koji su krenuli u akciju. Nigdje nijednog kineskog tenka, uopšte ne koriste oklopne jedinice, em je teren nepodesan za njih, em su se loše proveli kad su sa tenkovima krenuli šest godina ranije. Ne koriste ni avijaciju, Vijetnam u ovaj vakat ima bolje avione i bolje pilote, plus odlično opremljenu i u ratu sa USA izvježbanu PVO. Otud plamenobacači i ručne bombe ali i ljudske reakcije na viđeno i doživljeno, ne samo robotsko izgovaranje parola sa dignutom rukom i stisnutom pesnicom.

Ima scena borbi, mislim da je u drugom napadu, snimatelj povremeno ulovi i fotografa koji je tu na zadatku. I snimatelj i fotograf su među vojnicima koji napadaju. Razmjenjuju se ručne bombe, neprijatelje je od deset do pedesetak metara daljine. Jedan vojnik pogođen u glavu (teško da je sa onakom ranom preživio) obilno krvari i već se gubi, glava mu pada i spava mu se nakon onoliko izgubljene krvi, nadređeni nešto galami i govori mu da se digne i bori.Klasični kineski prilog bi tu završio ali u sekundi koju u montaži nisu isjekli, možeš da vidiš kako momak okrvavljene glave kljuca i gubi svijest.

u 13 min 

odrali ih viktor čarlijevci

ovo je najbolja knjiga o vijetnamskoj vojsci 

http://library.lol/main/A8FFB64E83A8AF8902A6892FB581E3E8

Fala, Gari.

Meni jedan dripac nikad nije vratio ovu. Još me kasnije ubjeđivao kako je uopšte nisam pozajmio njemu već ko zna kome 




Mada ova pokriva samo do 1975.

al se ona linč lili primila na mit o hitlerovom direktnom naređenju da se prvo uništi biblioteka u beogradu kad je počelo bombardovanje. za to nema nijednog dokaza osim onog izmišljenog dela saslušanja lera koje nigde nije zapisano

Јебо те глупи Бане.

odlično, ti znači imaš dokaz, daj da vidimo deo u kojem hitler izričito kaže biblioteku da im uništite prvu jer je to srce srbije i srpskog bića


to je inače izjavio i bivši direktor biblioteke na rts, da nema nijednog dokaza o takvom naređenju

Јебо те зато што се у целом злочиначком бомбардовању ухватио једне глупости и закључак му је да су комунисти натоварили нешто јадном Леру. 

То што је напао отворени град без објаве рата, што је гађао терористички по граду, побио преко две хиљаде цивила, десетине хиљада ранио ником ништа. Затим после прекида водоводне мреже побацао хиљаде запаљивих бомбица по центру, па шта изгори изгори.

Али ето, није нишанио директно НБ, мора је невин.

a btw ko je bane izvini? ja sam slušao istoričara i bivšeg direktora biblioteke dejana ristića konkrento za biblioteku, a to je konkretno i ona samo pomenula. sve ostalo o nameri i zločinačkoj osveti niko ne spori, šta ti je

Turul madár wrote:a btw ko je bane izvini? 

Онај што прича по Фб исте срања па се то прелива. 
И што те је јебо јер их понављаш.