Dara iz Jasenovca

plachkica wrote:ja sam gledala film, početak sa ženom iz polja koja uzima bebu ostavljenu iz kolone
je dobar i druga polovina filma, kao omaž diani budisavljević, odnosno neimenovanoj 'ženi iz zagreba' 
koja spasava decu iz logora su dovoljni za prelaznu ocenu.
očekivala sam mnogo gore

inače, nek jede govna kritičar iz latajmsa

Film nema radnju, likove, strukturu, ništa. Samo naređane scene nasilja. Bukvalnio nijedan lik nema nikakvu psihološku dubinu, niti uverljivost. Žrtve su samo žrtve, nemaju nikakav subjektivitet izvan te uloge, dželati su samo dželati - ne postoje izvan toga. I kad se jebu gledaju klanje, i kad ne kolju, gledaju zloslutno i intenzivno mrze. Diana Budisavljević takođe nema nikakav subjektivitet, i to ne zato što je neimenovana, već zato što ne saznajemo ništa o njenim motivima, niti o njenom životu. Ovo je tim poraznije što smo nedavno videli film koji osvetljava sve ovo - film o Diani B.

Ja zaista ne znam šta je ovde za prelaznu ocenu. Ovo jedva da je zaista film.

Talason wrote:ja ne smem ni da zamislim kineski film koji realno prikazuje ono što su njima radili japanci

o nečemu bližem tek ne bih

Ne mora da se zamišlja - već je snimljen vrlo dobar sa tom tematikom:

et plachkica

Naravno da zločinci zatiru u svojim žrtvama svaki subjektivitet, ali film ne bi trebalo u tome da im pomaže. Zašto to čini? Naravno da je život u logoru okrutan, ali ovi ljudi su imali život i pre toga, a neki (poput glavne junakinje) i posle toga. (Ovo je tema onih "komedija" Holokausta, tipa Život je lep,  ili Jakob the Liar). Zašto nam film to ni u jednom trenutku ne prikazuje? Zašto nema života pre (ili posle) Jasenovca? Odgovor se sam nameće - jer autora to ne zanima, kao što autore pornografskih filmova ne interesuje šta rade njihovi likovi kad ne rade ono zbog čega su na filmu. Zato pornografija.

Zatim, ne samo eksplicitnost, već pre svega repetitivnost scena zločina opet direktno ukazuje na pornografske namere i ciljeve. Koji je razlog za onako veliki broj, rutinski odrađenih scena jezivih zločina? Pornografija nasilja, ništa drugo. Nikakav drugi efekat se njima ne postiže. (Osim nenamerno parodijskog)

Moralna i psihološka zagonetka masovnih zločina je uvek u tome kako inače obični ljudi postaju učesnici ili saučesnici u zločinu. To je onda Ajhman u Jerusalimu, ili pak Conspiracy. Ovde te zagonetke nema, jer su naprosto svi zločinci zli i psihološki očigledno izopačeni (oni se jebu, jejo! - i eto i trećeg, sasvim doslovnog smisla pornografije - ustaškinja se doslovno napalila gledajući klanje Srba - to može samo u pornografiji ili torture pornu, nema trećeg). Samim tim, film nema ništa da kaže ni o tome. Zli su zli, dobri su dobri. Malo ima dvosmislenosti oko lika Nataše Ninković, ali mu naprosto nije posvećeno dovoljno vremena da bi se iz toga izvuklo bilo šta iole zanimljivo ili ubedljivo.

Što se tiče motivacije Diane Budisavljević, zanimljivo je zašto se ona okuražila da dela, a drugi oko nje nisu. To je onda šindlerovska tema - kako jedna inače ni po čemu posebna osoba uspeva da se u odlučnom trenutku postavi herojski. To je tema i Dnevnika Diane Budisavljević, ali ovde toga nema ni u tragovima, naprosto nemamo čime da se bavimo.

Kao što rekoh, film nije film, on je serija nabacanih scena, uglavnom nasilnih, ili u par navrata patetičnih, ali neubedljivih - jer su likovi dvodimenzionalni.

Ovaj film je svakako uspeo u nečemu: da "nas" natera da pričamo (i da se svađamo ponekad) o tom zlu, o narativu, o urađenom i propuštenom.

— Bojan Klačar (@BojanKlacar) February 20, 2021

 

A pošto je izazvao oluju raznih emocija, jasno je i da nije bilo baš sve ispričano kako se neretko sugerisalo. Oko ispričanih tema, nema bure. Samo lagani talasi.

— Bojan Klačar (@BojanKlacar) February 20, 2021

Kazite nam Bojane, koliko vam se zivot promenio nakon gledanja ovog filma,sta ste novo naucili o nasem stradanju ali i o nasoj velicini, jeste li stekli neke nove,duboke uvide o toj tragediji od pre 75 godina i sta cete da uradite povodom svega toga ?

— Petrovic Aleksandar (@MengelicaGm) February 20, 2021

 

Najbolje obožavam ovaj manevar: when all else fails, reci da je uspeh već sama činjenica da je X (film, spomenik, ili štagod) uzburkao strasti, pokrenuo razgovor, izazvao buru emocija, itd.

Vi se sprdate al pisu to ljudi ozbiljno, i mladji i stariji
Kolektivna psihoza