by Erős Pista Sun Feb 21, 2021 1:21 am
et plachkica
Naravno da zločinci zatiru u svojim žrtvama svaki subjektivitet, ali film ne bi trebalo u tome da im pomaže. Zašto to čini? Naravno da je život u logoru okrutan, ali ovi ljudi su imali život i pre toga, a neki (poput glavne junakinje) i posle toga. (Ovo je tema onih "komedija" Holokausta, tipa Život je lep, ili Jakob the Liar). Zašto nam film to ni u jednom trenutku ne prikazuje? Zašto nema života pre (ili posle) Jasenovca? Odgovor se sam nameće - jer autora to ne zanima, kao što autore pornografskih filmova ne interesuje šta rade njihovi likovi kad ne rade ono zbog čega su na filmu. Zato pornografija.
Zatim, ne samo eksplicitnost, već pre svega repetitivnost scena zločina opet direktno ukazuje na pornografske namere i ciljeve. Koji je razlog za onako veliki broj, rutinski odrađenih scena jezivih zločina? Pornografija nasilja, ništa drugo. Nikakav drugi efekat se njima ne postiže. (Osim nenamerno parodijskog)
Moralna i psihološka zagonetka masovnih zločina je uvek u tome kako inače obični ljudi postaju učesnici ili saučesnici u zločinu. To je onda Ajhman u Jerusalimu, ili pak Conspiracy. Ovde te zagonetke nema, jer su naprosto svi zločinci zli i psihološki očigledno izopačeni (oni se jebu, jejo! - i eto i trećeg, sasvim doslovnog smisla pornografije - ustaškinja se doslovno napalila gledajući klanje Srba - to može samo u pornografiji ili torture pornu, nema trećeg). Samim tim, film nema ništa da kaže ni o tome. Zli su zli, dobri su dobri. Malo ima dvosmislenosti oko lika Nataše Ninković, ali mu naprosto nije posvećeno dovoljno vremena da bi se iz toga izvuklo bilo šta iole zanimljivo ili ubedljivo.
Što se tiče motivacije Diane Budisavljević, zanimljivo je zašto se ona okuražila da dela, a drugi oko nje nisu. To je onda šindlerovska tema - kako jedna inače ni po čemu posebna osoba uspeva da se u odlučnom trenutku postavi herojski. To je tema i Dnevnika Diane Budisavljević, ali ovde toga nema ni u tragovima, naprosto nemamo čime da se bavimo.
Kao što rekoh, film nije film, on je serija nabacanih scena, uglavnom nasilnih, ili u par navrata patetičnih, ali neubedljivih - jer su likovi dvodimenzionalni.