RTS - vaše pravo da znate sve što dečko kaže

Rada Đurić prelazi na Novu @tvnova_s
https://t.co/k38H9HiCSv pic.twitter.com/qbUmkx1icS

— TV N1 Beograd (@N1infoBG) March 31, 2020

RTS cenzurisao intervju sa Vladetom Jankovićem: Čist primer kršenja ustavnog prava na slobodu misli i izraza

Intervju sa Vladetom Jankovićem Kulturni dnevnik RTS-a odbio da objavi zbog odgovora u kom bivši ambasador i profesor kaže da ga ovih dana uznemiruju konferencije za medije Kriznog štaba i nastupi predsednika države. Janković za Cenzolovku kaže da je to obrazložio uzdržanim i pristojnim tonom, isključivo zbog zabrinutosti za javni interes. U RTS-u ćute


Radio-televizija Srbije cenzurisala je intervju sa Vladetom Jankovićem, profesorom antičke književnosti i uporedne istorije drame u penziji, bivšim ambasadorom u Velikoj Britaniji, Irskoj i Vatikanu, tako što je odbila da ga objavi zbog odgovora u kom on kaže da ga ovih dana uznemiravaju redovne konferencije za medije Kriznog štaba i nastupi predsednika države.

Pisani intervju, kako nam je Janković potvrdio, trebalo je da bude objavljen na sajtu RTS-a, kao još jedan prilog redakcije Kulturnog dnevnika, i to na njenu inicijativu.

To se nije dogodilo zbog odgovora na treće pitanje: „Šta Vas uznemirava ovih dana, a gde Vam misli lutaju?“, koji prenosimo u celini:

„Iskreno, uznemiravaju me redovne konferencije za štampu Kriznog štaba, koje sve češće navode na pomisao da i neki lekari počinju da se povijaju pod pritiscima politike. U času kad ljudi svakodnevno umiru od gušenja ne bi smelo da bude prostora za kompromise i relativizacije. U uređenom društvu glavnu odgovornost za funkcionisanje sistema i komunikaciju sa javnošću morao bi da preuzme nadležni ministar, sa najužim krugom specijalista, i niko drugi, najmanje premijer ili šef države, pa makar on bio i najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta. Moram da kažem da me posebno nervoznim čine nastupi predsednika države, repetitivni i povremeno, to najozbiljnije mislim, na ivici uravnoteženosti. Možete mi verovati, a ne morate: ovo što zapisujem zaista nije politika nego samo izraz čisto ljudske zabrinutosti za budućnost, koja bukvalno zavisi od krvnog pritiska, ispavanosti, osetljivosti i raspoloženja jedne jedine ličnosti, umesto objektivnih okolnosti, ustanova, sopstvenih sposobnosti, inicijative. Inače, pretpostavljam da je u uslovima ovog prinudnog zatočeništva prirodno što misli, kad lutaju, odlaze u pravcu hoda preko nekih prostranih visoravni, po vedrom i vetrovitom danu i kroz visoku travu“, odgovorio je Janković.

Intervju fantastičan, ali…

U ostatku intervjua, koji za uredništvo javnog servisa nije bio sporan, Janković, koji je poznat po svom kritičkom stavu prema vlasti, odgovora na pitanja koja se dotiču toga kako će pandemija koronavirusa uticati na odnos prema životu, kakve promene očekuje po završetku krize, o smislu kulture u doba korone…

Kada je prošlog četvrtka poslao odgovore, Janković za Cenzolovku kaže da je podsetio na dogovor da intervju može da bude objavljen bez ikakvih izmena – ili nikako. Nakon toga, dodaje, stigao je poziv novinarke koja mu govori da je intervju fantastičan, ali da je „urednica protiv“, te da će ga rado objaviti ukoliko se izostavi odgovor na pitanje broj tri.

Naravno, do toga nije došlo, ali se još jednom otvorilo pitanje kakav to javni servis građani mogu da očekuju kada su u pitanju društvene i političke teme ukoliko je uredništvo RTS-a alergično na ovako benignu vrstu kritike, pa još u intervjuu koji pripada rubrici kulture.

Vladeta Janković kaže da u odgovoru koji se pokazao kao neprihvatljiv nije upotrebio nijednu tešku niti uvredljivu reč.

„Ton je uzdržan i pristojan, a nadam se da se vidi kako me motiviše isključivo zabrinutost za opšti interes. Odbijanje da se tako nešto objavi mali je, ali čist primer kršenja ustavnog prava na slobodu misli i izraza. To se zove cenzura i nikako drukčije. Ako ovakav, usuđujem se reći, uravnotežen, argumentovan i dobronameran stav ne može da prođe ni na sajtu kulturne rubrike sa njegovom skromnom čitanošću, koje bi onda po vlast nepovoljno mišljenje moglo da se izrazi u televizijskom programu sa njegovom ogromnom gledanošću?“, pita se Janković.

Duh urednika od pre 40 godina

Ovaj penzionisani profesor Beogradskog univerziteta i bivši ambasador priseća se kako je pre više od 40 godina, u vreme Josipa Broza Tita, u jednoj televizijskoj emisiji za decu o antičkoj Grčkoj govorio i o ostrakizmu, običaju Atinjana da iz države prognaju pojedince koji ugrožavaju demokratiju.

„Tada je jedan od partijski posebno zaduženih urednika pokušao da skine emisiju sa obrazloženjem da sam hteo da kažem kako Tita treba poslati u progonstvo. Ne znam da li je onaj urednik još među živima, ali znam da njegov duh luta hodnicima Takovske 10“, zaključuje profesor Janković za Cenzolovku.

Na pitanja Cenzolovke o razlozima za cenzurisanje intervjua i da li zahtev za povlačenje odgovora smatraju eklatantnim primerom cenzure ili je u pitanju samo uređivačka politika, iz Radio-televizije Srbije nisu odgovorili do objavljivanja ovog teksta.

https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/rts-cenzurisao-intervju-sa-vladetom-jankovicem-cist-primer-krsenja-ustavnog-prava-na-slobodu-misli-i-izraza/

Радио-телевизија Србије реализује оригинални квиз који ће одговарати светским стандардима. Знање, срећа, тактика и мало носталгије, најкраћи су опис новог квиза "Стигни ме ако знаш", који води Кристина Раденковић.

До сада је у нашој земљи, али и земљама региона, била пракса да се купују и реализују стране лиценце. "Стигни ме ако знаш" је домаћи производ, на коме се радило последње три године. Резултат је динамична игра која вас оставља без даха - велики број непредвидивих ситуација и обрта, грандиозни студио којим би могле да се похвале и светске продукције, али и могућност да се испред ТВ екрана забавите и тестирате своје знање заједно са пријатељима и члановима породице.

Правила игре су једноставна: четири играча стоје на ивицама огромне четвороугаоне интерактивне табле, слличне онима из друштвених игара "Монопол" или "Не љути се човече". У сваком кругу игре, сваки такмичар има 30 секунди да одговори на 6 питања из опште културе. Колико тачних одговора да, толико поља иде напред. Свако поље испод себе крије новац или изненађење у игри. Уколико такмичар стигне неког од противника, избацује га из игре и узима му сав осовјени новац. Такмичар који први стигне на стартну позицију је победио и има прилику да у последњој рунди сачува сав новац који је освојио.
Ту није крај - ово је једини квиз у ком такмичар у једном моменту игра и за себе и за публику, јер судбину победника у последњој рунди у своје руке преузима публика у студију.
Водитељка "Слагалице", најгледаније емисије у Србији, Кристина Раденковић, водиће у новом квизу такмичаре кроз напету и узбудљиву игру. Њена улога биће и да спушта или подиже тензију кад је то потребно и да насмеје гледаоце и такмичаре ако се игра превише закомпликује.
"Узбуђена сам и једва чекам да публика види шта смо припремили. Сигурна сам да имамо одличан производ, јер знам колико се ми у екипи сјајно проводимо док радимо на квизу. Питања су таква да већина гледалаца може да учествује, а свака епизода је веома напета, тако да ћемо овог пролећа уживати, научити нешто ново и што је најважније - моћи ћемо да се добро забавимо код куће, са породицом."

"Nova tehnologija zalazi u spektar na kojem rade mikrotalasni aparati. Znamo da postoji potencijalna opasnost od naših mikrotalasnih rerni, a sada ćemo takve aparate imati u našim rukama." - kaže za DW Aleksandra Knez-Milojković, suosnivačica „Alijanse za zajedničko dobro“ koja traži moratorijum na uvođenje tehnologije u Srbiji

Dragan Bujošević od danas v.d. direktora RTS do imenovanja novog na toj poziciji


Upravni odbor Radio televizije Srbije doneo je danas odluku o raspisivanju javnog konkursa za imenovanje generalnog direktora RTS nakon što je Draganu Bujoševiću danas istekao petogodišnji mandat. Do imenovanja novog generalnog direktora funkciju vršioca dužnosti će obavljati dosadašnji direktor.

Podsetimo, iako je Bujošević još prošle godine ispunio uslove za penziju, on je tražio da mu se produži mandat.

On danas nije želeo da odgovori na pitanje Danasa da li će ponovo konkurisati za čelno mesto RTS-a, s obzirom da ne postoje zakonske prepreke da to učini.

Bujošević je za generalnog direktora RTS-a izabran 5. maja 2015. Tadašnji predsednik UO RTS-a Zoran Popović rekao je posle sednice na kojoj je on izabran „da je bilo više dobrih kandidata, ali da je Bujošević dobio šest glasova članova Upravnog odbora, što je dvotrećinska većina ukupnog broja njegovih članova“.

Nakon što je 15. januara 2019. napunio 65 godina i stekao uslove za odlazak u redovnu starosnu penziju, mandat mu je produžen na njegov zahtev.

U proteklih pet godina, koliko je Bujošević na čelu javnog servisa, neretko je tražena njegova smena kako od predstavnika opozicije, preko članova akademske zajednice, do samih zaposlenih.

Opozicija je kritikovala rad javnog servisa tražeći veću zastupljenost, navodeći da rezultati monitoringa medija pokazuju da su predstavnici vlasti, posebno predsednik Aleksandar Vučić, višestruko zastupljeni od svih drugih.

Neki od opozicionih lidera godinama nisu ni bili na RTS-u. Uređivačkom politikom javnog servisa nisu zadovoljni ni članovi akademske zajednice koji smatraju da je program, pre svega informativni, ispod svakog nivoa.

Nezadovoljstvo uslovima rada ali i uređivačkom politikom, u više navrata iskazivali su i zaposleni u javnom servisu.