RTS - vaše pravo da znate sve što dečko kaže

SBB: RTS i Telekom da objasne zašto nije bilo moguće gledati „Daru“ na EON-u

"Film "Dara iz Jasenovca", koji je emitovan sinoć od 20 časova na prvom programu Radio Televizije Srbije, nisu mogli da gledaju korisnici EON aplikacije na mobilnim telefonima, tabletima i računarima. Ovakvu odluku doneo je RTS, ograničivši gledanje filma preko multiscreen aplikacije, ali se ovaj zahtev izgleda odnosio samo na SBB korisnike", piše SBB u saopštenju.
Kako se navodi u saopštenju, kompanija SBB, kao distributer medijskog sadržaja, ispoštovala je zahteve RTS-a i korisnicima ograničila gledanje filma na realno vreme, bez mogućnosti naknadnog i ponovljenog gledanja, kao i gledanje sadržaja putem EON aplikacije u realnom vremenu.
„Korisnici multiscreen aplikacija kompanije Telekom i Supernova, koja je u vlasništvu Telekoma Srbija, mogli su da prate film u realnom vremenu, a pojedini i uz mogućnost vraćanja sadržaja, zbog čega smo dobili upite korisnika kako je omogućeno gledanje filma putem aplikacija ovih kompanija i mogućnost vraćanja sadržaja, koja je jedno vreme bila dostupna. Očekujemo da se što pre utvrdi da li je rukovodstvo RTS-a dalo prećutnu saglasnost Telekomu da ne postupe po njihovom dopisu upućenom svim kablovskim operatorima ili je državna kompanija Telekom Srbija samostalno donela odluku da ne ispoštuje zahtev RTS-a, odnosno vlasnika prava i emitera“, piše u saopštenju SBB-a.
SBB naglašava da je kao odgovorna kompanija ispoštovala zahteve emitera da ograniči gledanje filma „Dara iz Jasenovca“, kao i da je postupio i po zahtevu RTS-a i onemogućio naknadno i ponovljeno gledanje.
„Taksu Javnom medijskom servisu plaćaju svi građani Srbije i niko iz rukovodstva te kuće nema pravo da bira, upravljajući državnom kompanijom, kojim gledaocima će učiniti ustupke, a kojima zabraniti gledanje sadržaja i zato očekujemo da se hitno javno izjasne o postupcima Telekoma. Kompanija Telekom Srbija, koja ima zajedničku saradnju sa RTS-om, mora da objasni javnosti da li za njih ne važe ista pravila kao za sve ostale kablovske operatore ili su za svoj postupak dobili dozvolu RTS-a“, dodaje se u saopštenju.
SBB navodi da  korisnici nisu bili u mogućnosti da putem EON aplikacije gledaju film „Dara iz Jasenovca“, jer su, dodaje se, „kao uvek do sada, postupili u skladu sa Zakonom i po zahtevu emitera koji je upućen“.
„Preduzećemo sve zakonske mere radi utvrđivanja zbog čije odluke su samo korisnici naših servisa bili diskriminisani“, poručuje se u saopštenju SBB-a.

Erős Pista wrote:Gledajte ovo, ljudi. Bosko napada Slinu.

Na samom početku izveštaj Fridom Hausa navodi:

„Srbija je parlamentarna demokratija sa konkurentnim višestranačkim izborima, ali poslednjih godina je vladajuća SNS veoma urušila politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, opoziciju i organizacije civilnog društva“, piše ova međunarodna organizacija u sažetku svog istraživanja o Srbiji.

RTS je iz toga izbacio deo koji se odnosi na SNS pa je ostalo samo:

„Fridom haus Srbiju u izveštaju opisuje kao demokratiju u kojoj se u uslovima konkurencije održavaju višepartijski izbori“.

Tu nije kraj izbacivanjima onih delova izveštaja koji su „nepovoljni“ za vlast.

Urednik sajta RTS-a Zoran Stanojević za Raskrikavanje je odbio da ovo komentariše i objasni zašto nisu spomenuti „problematični“ delovi gde se kritikuje vlast SNS-a.

„Ja ne bih ulazio u tu vrstu rasprave sa bilo kim. Vi radite šta god hoćete, ali ne vidim nikakav smisao ulaženja u takve stvari. Ne bih komentarisao, hvala i doviđenja“, rekao je Stanojević za Raskrikavanje.

[size=33]НАТО бомбардовање - 22 године касније[/size]
Дан који се не заборавља свакако је 24. март 1999. године, дан када су почели ваздушни напади на Савезну Републику Југославију.



За 78 дана погинуло је између 1.200 и 3.000 људи. Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана. СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

Оливера Јовићевић
У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.
78 дана рата за Косово који су променили Србију.
О узроцима и последицама НАТО агресије 1999. говоре:
Никола Шаиновић, бивши потпредседник Владе СРЈ, генерал-пуковник Војске Југославије у пензији Владимир Лазаревић и Аврам Израел, некадашњи начелник Центра за обавештавање и узбуњивање.

За 78 дана погинуло је између 1.200 и 3.000 људи