by Guest Tue Mar 06, 2018 11:29 pm
„Bitka za Beograd“
„Ako se ne saplete o samog sebe, predsednik države Aleksandar Vučić će još dugo ostati najmoćniji čovek Srbije“, piše novinar Mihael Martens za Frankfurter algemajne cajtung.
Vučićeva „Srpska napredna stranka (SNS) ubedljivo je pobedila na lokalnim izborima u Beogradu i dodatno učvrstila svoju dominaciju“, piše, između ostalog, Martens.
„Danas na Balkanu srećom više nema rata. Kada srpski opozicionari kažu da je ‘Vučićeva vladavina gora od Miloševićeve‘ to je preterivanje koje je zaboravilo na istoriju. Na Balkanu nema novih masovnih grobnica. Doduše, u nedelju je, baš kao i na predsedničkim izborima iz aprila 2017. na kojima je Vučić suvereno pobedio, ponovo bilo mnogo optužbi za manipulisanje, od kojih bi neke mogle biti sasvim opravdane. No, čak je i jedan opozicioni novinar ukazao da je pobeda SNS – stranka je osvojila oko 45 odsto glasova – bila toliko jasna da bi bilo suviše jevtino objašnjavati to samo manipulacijama ili Vučićevom medijskom moći. Predsednik je među mnogim Srbima zaista popularan, dok opozicija dosad nije uspela da kredibilno pokaže da bi u Srbiji sve bilo bolje kada bi Vučić izgubio na izborima“.
Sve to, piše dalje Martens, ne bi ni moralo da zanima „Evropu“, da Srbija nije trenutno „najveći potencijalni član EU. Vučić je članstvo Srbije u EU proglasio za glavni spoljnopolitički cilj. Nekadašnji srpski ultranacionalista hoće da uđe u istoriju kao čovek koji je Srbiju, tradicionalno raspetu između Zapada i Istoka, usidrio u Okcidentu. Već i zbog toga se isplati da se na njegovu vladavinu malo bolje pogleda – a takav pogled daje povoda za rezerve.“
„Dok je Vučićeva spoljna politika svuda hvaljena, jer on izbegava oštre tonove i traži regionalnu saradnju; dok njegovu ekonomska politiku usmerenu na strukturne reforme, uprkos slabom rastu, hvale Međunarodni monetarni fond i druge institucije, unutrašnja politika bi morala da stvori zabrinutost. A nju pojačava i to što Evropa očito neće da vidi mnoge loše stvari u Srbiji. Kada je Vučića, nekoliko dana pred beogradske izbore – na ogorčenje srpske opozicije koja u tome vidi neku vrstu pomoći u predizbornoj kampanji – u Berlinu primila Angela Merkel, kancelarka je hvalila svog gosta na način koji je za čuđenje.“
„Ako su tako razgovarali i iza zatvorenih vrata, onda ima mesta sumnjama u brifing koji je kancelarka pre toga dobila o stanju u Srbiji. ‘Impresionirani smo načinom na koji se Srbija kreće putem reformi‘ (…) rekla je Merkelova nakon susreta sa Vučićem. To što je kancelarka hvalila baš Vučićevu borbu protiv korupcije, na mnoge Srbe je delovalo kao izrugivanje, a predsedniku donelo novo poštovanje njegovih sledbenika zbog toga što sa toliko talenta ume da prodaje sebe.“
„I zaista, Srbija je već mesecima obeležena slučajevima korupcije koji nisu mnogo veća tema samo zato što većina TV-stanica i novina u Srbiji sprovodi samo dvorsko izveštavanje. Neki primeri: ministar odbrane kupuje stan u centru Beograda koji od svojih deklarisanih primanja nikad ne bi mogao da kupi, i kada je o tome počelo da se priča, on izjavljuje da je novac ua to dobio od ‚tetke iz Kanade‘. A kako je tetka unela novac u državu, to se ne zna, jer doznaka-nema. Pravosuđe se time nije bavilo. Takođe se priča da dosadašnji gradonačelnik Beograda, Vučićev štićenik, kontroliše 45 bankovnih računa na koji mu je doznačeno, između ostalog, pola miliona evra sa Britanskih Devičanskih Ostrva, kao i iz Švajcarske, kao i da je vlasnik dvadesetak stanova u Sofiji. To do sada nije pobudilo interesovanje državnog tužioca. Tako mogu da se nabroje i desetine drugih slučajeva u kojima srpsko pravosuđe ili nije pokretalo istrage ili ih je puštalo da potonu u zaborav. Tako ne postupa funkcionalna pravna država.“
„Zašto tu EU ne zauzme jasniju poziciju? Odgovor na to pitanje leži u bici za Beograd koja se vodi između Istoka i Zapada. Rusija, čiji je ministar inostranih poslova nedavno ponovo bio u Beogradu, nema interes u Vučićevom zapadnom kursu i hoće da odvrati Srbiju od toga. I zato su, kako izgleda, prema Vučiću u Briselu i Berlinu popustljivi – dokle god se on drži svog glavnog spoljnopolitičkog pravca. To može biti strateški razumljivo. Ali, šta će Evropska unija imati od toga da jednog dana primi Srbiju kao propalu pravnu državu - samo da bi je udaljila od Rusije?“ piše Mihael Martens za Frankfurter algemajne cajtung.
Home
Erős Pista
