KINO KLUB 1: Frequency (2000)

e ne moze kino klub post bez torrent DL linka

pa cekaj, ozbiljno - jel ce da nas ganja MPAA na necemu sto se zove forumburundi ?

ma nije trafika nikakav problem nego ja sam mislio da smo mi maltene na nekom deep web-u pa sam pomislio 'zasto ne bi stavio kad vec mozes'.

Stvarno je zanimljivo da je Interstellar mnogo uzeo (odnosno pokušao da uzme) od plota ovom filmu. Pa i scene - ono sa bejzbolom i razbijanjem stakla je citat. Vidimo, Nolan citira šta mu padne napamet, nije mu očigledno bitno kolika je specifična težina onoga što se citira. Ali, dobro, ovo nije topik o Interstellaru.

(Spojlerišem pa ubijam)

Film je urađen zanatski perfektno. Priča sve vreme funkcioniše, zanimljiva je, čak i meni, koji sam u startu imao malo negativan odnos zbog onolikog Kvejdovog heroizma u prvoj sceni. Zabavno je koliko su neke stvari scenaristički dovedene do kraja - kada se Kvejd bori za goli život pred kraj filma, on to čini kao vatrogasac all the way (protivpožarni alarm, požarne stepenice, itd.) Akciono-trilerski deo je odrađen vr', tu su i tvistovi, pri čemu je sve jako jednostavno, nema ono da se gledaoc gubi, pa da mu se posle verbalno objašnjava šta se desilo, kao u onom filmu, da mu ime ne pominjem. Denisa Kvejda nisam nikad voleo, ali ovo jeste uloga za njega, i uglavnom je podela skroz na mestu, uključujući mojeg omiljenog Franka Pembletona. Michael Cera je bio preslatko dete, nije ni moglo da se nasluti da će da postane takav komičarski degenerik.
E, sad - sasvim je druga stvar šta je istina koju ovaj film sobom nosi, šta njegovo viđenje sveta predstavlja. I još jedno pitanje, ne toliko bitno za sam film, koliko uopšte za sudbinu žanra. Pođimo od njega.
Da se razumemo, ja nisam pristalica ideje da u SF filmovima mora sve biti naučno korektno - film je film, a nauka je nauka, to je aksiom što se mene tiče. Sasvim drugo pitanje je šta gledamo, da li se to što gledamo uopšte na bilo koji način bavi razmišljanjem o našem svetu kroz budućnost i moguća ili postojeća naučna dostignuća. Bojim se da umesto toga ovde imamo prizivanje duhova. I to bukvalno, čovek seo za sto i prizvao, kao što se duhovi prizivaju. Takva je filmska slika, a ona ne laže - čovek sedi za stolom i razgovara sa davno umrlim ocem. Nije čak ni suštinsko pitanje to što se radnja ne dešava u budućnosti, već delimično u prošlosti, već u tome što se odgovori na pitanja sadašnjosti traže u prošlosti. Recimo, u Terminatoru imamo ideju da se iz budućnosti menja sadašnjost, ali se o stvarnoj sadašnjosti govori uz pomoć te ideje, koja je futuristička. Ovde se sadašnjost meri starim vrednostima.
Blagodareći uspešno smišljenom scenariju, imamo od trenutka kada počinje rasplet situaciju da je sve moguće, što je odlično za saspens. U tako skrojenom svetu, jedina konstanta je taj bonding između oca i sina, koji tako opstaje vanvremenski. To je i centralna tema filma, kao takva je odlično plasirana, ali naravno, to je sve užasno retrogradno i konzervativno, što se mene tiče.
Poseban sloj filma je to šta vidimo kad pogledamo u šezdesete. Ja sam uvek o šezdesetim u Americi voleo da razmišljam kao o vremenu velikih sloboda, antiratnog pokreta, hipija, a ovde je prikazan svet bezbednjaka i njihovih porodica koje piju pivo i lože se na bezbol. Čak se i otišlo mnogo dalje, actually - it's short hairs vs. long hairs. Opet ta filmska slika koja ne laže, negativac jedini ima dugu kosu, jedini put se u filmu pojave hipici i pričaju u drogi ( u wc-u, verovatno idu da se fiksaju).
Tako da sam mu na idbu dao 7, a u stvari je 6.5. od 10.

svi imamo razlicite pristupe. meni nije zasmetalo nista od toga sto navodi andje'o jer sam u ovom filmu trazio nesto drugo, odnosno nisam uocio ikakvo promovisanje stvari protiv kojih se zalazem.

onaj deo o zanimljivosti, drzanju paznje, zanatski perfektnom delu potpisujem.

andjeo i ja se razilazimo jos po necemu, a to je da sam ja sto se tice filmova koji se bave putovanjem kroz vreme odnosno efektom menjanja proslosti iz buducnosti i obratno poprilicna picajzla. moram priznati da sam pogledao samo jedno zadovoljavajuce ostvarenje tog zanra u pogledu koji cu sad elaborirati.

naime, autori prica koje se bave ovom temom moraju da budu veoma oprezni ako zele da postignu "uverljivost" i da izbegnu rupe u modelu koji zele da nam prikazu. jednom recju, mogu lako da budu nekonzistentni, sto meni upravo smeta u ovom filmu, iako bih mu uvek dao dobru ocenu. koga ne zanimaju detalji i teoretisanje o prirodama univerzuma gde je putovanje kroz vreme moguce neka preskoci pasuse koji slede, jer znam da se nismo u sustini okupili da razglabamo o ovakvim stvarima. sto me nece spreciti da ih iznesem.

postoje otprilike dva modela po kojima mogu funkcionisati takvi svetovi. jedan je model paralelnih vremenskih linija koje se racvaju, odnosno paralelnih svetova gde je moguce putovati iz jedne linije u drugu u proslost ili buducnost (model koji je najpogodniji za ovakve price) i drugi model gde postoji samo jedna vremenska linija (slucaj sa nasim filmom). najproblematicnija stvar u filmu je to sto se proslost i sadasnjost odvijaju paralelno sa minimalnim, odnosno najmanjim mogucim uticajem proslosti na sadasnjost. recimo, kad kvejd upuca ruku nitkova a ona nestane u sadasnjosti, a bila je tu pre dve sekunda. to je dogadjaj koji bi morao da utice mnogo jace na sadasnjost. sto je veca promena u proslosti, to je svet koji sadrzi tu promenu vise razlicit nego sto bi bio da promena nije nastupila. nije uverljivo da covek koji izgubi ruku i dalje moze da radi u policiji, niti da cini druge zlocine, sto znaci da se kvejdov sin i on najverovatnije ne bi ni sreli na onakav nacin. logicno bi dakle bilo da zlikovac odmah nestane iz sadasnjosti kvejdovog sina nakon sto ga je ovaj upucao u ruku, a ne da mu ruka nestane dok se maklja s njim.

i tako... ocena 6.5 od deset od jedne velike picajzle sto se tice sf filmova. ocekujte to i ubuduce i nemojte da se ljutite.


e da, i vreme nije protraceno uzalud, solidno sam se zabavio, a to je najvaznije. i simpatican je film.

William Murderface wrote: A šta za staklo? Mislim ovde znam o kom je staklu reč, ali u šta beše sa staklom u IS?

U Interstellaru opet na kraju igraju bejzbol, pa jedan igrač udari jako loptu u visinu, ali kako se čitav svet nalazi u jednoj vrsti tube, ta lopta udari u prozor neke kuće u kraju i razbije staklo, uz smeh publike koja gleda utakmicu. To mi je bilo dosta duhovito, jedna od retkih stvari.

Ko će ga više po'vatati šta je taj citirao...

Santino wrote:svi imamo razlicite pristupe. meni nije zasmetalo nista od toga sto navodi andje'o jer sam u ovom filmu trazio nesto drugo, odnosno nisam uocio ikakvo promovisanje stvari protiv kojih se zalazem.

onaj deo o zanimljivosti, drzanju paznje, zanatski perfektnom delu potpisujem.

andjeo i ja se razilazimo jos po necemu, a to je da sam ja sto se tice filmova koji se bave putovanjem kroz vreme odnosno efektom menjanja proslosti iz buducnosti i obratno poprilicna picajzla. moram priznati da sam pogledao samo jedno zadovoljavajuce ostvarenje tog zanra u pogledu koji cu sad elaborirati.

naime, autori prica koje se bave ovom temom moraju da budu veoma oprezni ako zele da postignu "uverljivost" i da izbegnu rupe u modelu koji zele da nam prikazu. jednom recju, mogu lako da budu nekonzistentni, sto meni upravo smeta u ovom filmu, iako bih mu uvek dao dobru ocenu. koga ne zanimaju detalji i teoretisanje o prirodama univerzuma gde je putovanje kroz vreme moguce neka preskoci pasuse koji slede, jer znam da se nismo u sustini okupili da razglabamo o ovakvim stvarima. sto me nece spreciti da ih iznesem.

postoje otprilike dva modela po kojima mogu funkcionisati takvi svetovi. jedan je model paralelnih vremenskih linija koje se racvaju, odnosno paralelnih svetova gde je moguce putovati iz jedne linije u drugu u proslost ili buducnost (model koji je najpogodniji za ovakve price) i drugi model gde postoji samo jedna vremenska linija (slucaj sa nasim filmom). najproblematicnija stvar u filmu je to sto se proslost i sadasnjost odvijaju paralelno sa minimalnim, odnosno najmanjim mogucim uticajem proslosti na sadasnjost. recimo, kad kvejd upuca ruku nitkova a ona nestane u sadasnjosti, a bila je tu pre dve sekunda. to je dogadjaj koji bi morao da utice mnogo jace na sadasnjost. sto je veca promena u proslosti, to je svet koji sadrzi tu promenu vise razlicit nego sto bi bio da promena nije nastupila. nije uverljivo da covek koji izgubi ruku i dalje moze da radi u policiji, niti da cini druge zlocine, sto znaci da se kvejdov sin i on najverovatnije ne bi ni sreli na onakav nacin. logicno bi dakle bilo da zlikovac odmah nestane iz sadasnjosti kvejdovog sina nakon sto ga je ovaj upucao u ruku, a ne da mu ruka nestane dok se maklja s njim.

i tako... ocena 6.5 od deset od jedne velike picajzle sto se tice sf filmova. ocekujte to i ubuduce i nemojte da se ljutite.


e da, i vreme nije protraceno uzalud, solidno sam se zabavio, a to je najvaznije. i simpatican je film.

Ovo za ruku i suviše male promene si dobro primetio i potpuno se slažem, i ako mi to nije palo na pamet dok sam gledao. To čak nije nešto naročito ni naučna tematika, već više neka zdrava logika. Tu je međutim zanimljivo kako bi izgledalo da je kada je upucan u ruku u prošlosti, negativac nestao (jer bi verovatno bio negde drugde) - to bi izazvalo pometnju kod gledalaca u trenutku, ali bi bilo još zanimljivije (i trilerski zahvalno), da ga vidimo, bez ruke, sa lažnim brkovima ili nešto tako kako vreba dok srećne porodice igraju bezbol. Frequency 2 u najavi.

William Murderface wrote:

Anđe'o wrote: Recimo, u Terminatoru imamo ideju da se iz budućnosti menja sadašnjost, ali se o stvarnoj sadašnjosti govori uz pomoć te ideje, koja je futuristička. Ovde se sadašnjost meri starim vrednostima.
Blagodareći uspešno smišljenom scenariju, imamo od trenutka kada počinje rasplet situaciju da je sve moguće, što je odlično za saspens. U tako skrojenom svetu, jedina konstanta je taj bonding između oca i sina, koji tako opstaje vanvremenski. To je i centralna tema filma, kao takva je odlično plasirana, ali naravno, to je sve užasno retrogradno i konzervativno, što se mene tiče.
Poseban sloj filma je to šta vidimo kad pogledamo u šezdesete. Ja sam uvek o šezdesetim u Americi voleo da razmišljam kao o vremenu velikih sloboda, antiratnog pokreta, hipija, a ovde je prikazan svet bezbednjaka i njihovih porodica koje piju pivo i lože se na bezbol. Čak se i otišlo mnogo dalje, actually - it's short hairs vs. long hairs. Opet ta filmska slika koja ne laže, negativac jedini ima dugu kosu, jedini put se u filmu pojave hipici i pričaju u drogi ( u wc-u, verovatno idu da se fiksaju).
Tako da sam mu na idbu dao 7, a u stvari je 6.5. od 10.

Evo ovako, meni se čini da odnos oca i sina nije vanvrmenski, već dijaloški. Mene je zapravo film podsetio na Gadamerovu hermeneutiku i načinu na koji ona vidi naš odnos prema istoriji i tradiciji, a koji je upravo dijaloški. Dakle, nema nikakve vanvremenske veze, ona je uvek vremenita, naša perspektiva je uslovljena našim vremenom, ali baš zahvaljujući našem mestu u vremenu, možemo ulaziti u dijalog sa prošlošću, koja takođe ima svoje mesto u njemu. I ovde prestajem sa teoretisanjem da ne bih smorio sve :)

Elem, čini mi se da film uopšte nije konzervativan, niti retrogradan u smislu nekritičkog preuzimanja prošlosti, njenih vrednosti i dostignuća. Naprotiv, ovo je film u kojem sin utiče na oca da se transformiše i napusti mnoge odlike muškosti svoga vremena. NJegov prvi savet je da otac ne sledi svoje instinkte, drugi - da ostavi pušenje. Dakle, ne meri se sadašnjost starim vrednostima, rekao bih da je obrnuto. Pored toga, valja obratiti pažnju i činjenicu da je otac, pre nego što ga sin spasi, pomalo naprasit i isključiv - pomalo preteći. Klinac se od njega uplaši nakon što ga ovaj po prvi put uči da vozi bicikl - i keva mora da se umeša i da "spasi" malog. Tek nakon što mu Džon iz budućnosti pomogne i spasi mu život, otac (Frenk) ga ponovo uči da vozi bicikl, ali ovaj put nežno i uspešno.

Ali to je samo početak. Biću toliko drzak da odem i dalje pa da kažem i sledeće - ubica jeste na neki način njegov otac, jedna strana njegovog oca. Nije slučajno što se on pojavi nakon što se otac spasi. Film je o izlaženju na kraju sa očinskom figurom u svim njenim protivrečnostima. U startu, Džon pati zbog nedostatka očinske figure - vidimo da to u njegovom životu izaziva i krizu u odnosu sa devojkom. Da bi krizu razrešio, on mora da posegne u prošlost i da prizove oca, . Scena u kojoj ubica leže u krevet pored majke, a ona mu se obraća kao ocu (hey, buddy), kao i ona neposredno posle nje u kojoj klinac uđe u sobu i zatekne njih dvoje u kvazi-seksualnoj pozi, pa to je Frojd 101.

Opet toliko za sad, imam još, ali da vidim da li će ovaamaterska psihoanaliza da izazove očekivani odijum :)

Kad kažem da je odnos oca i sina vanvremenski, mislim pre svega na dramaturšku konstrukciju koja je napravljena - sve je podložno promena koje izazivaju njih dvojica za tim stolom, jedino njih dvojica i njihova komunikacija se ne menja. (Jer logično bi bilo čak možda da i zbog promena u prošlosti taj njihov dijalog bude prekinut, tj da do njega nikada ne dođe). Ovako su oni konstanta oko koje se sve menja uz pomoć mešanja iz sadašnjosti u prošlost.
Nema toga da sin utiče na oca, jer je otac mrtav po osnovnom narativu priče, već je sin prizvao oca da bi rešio svoje probleme u sadašnjosti. Otac je heroj i uspešan u svom poslu i ima uspešnu porodicu. Sin ne baš. Prošlost je tu da oplodi sterilnu sadašnjost (i bukvalno, na kraju je sinova žena trudna). Staaaari otac je tu da nauči novog oca očinstvu. Da je tako, potvrđuje i ovo što si napisao:

Da bi krizu razrešio, on mora da posegne u prošlost i da prizove oca, wrote:

dok nastavak

ali kad to uradi, aktivira nanovo i pretnju koju otac predstavlja wrote:ali kad to uradi, aktivira nanovo i pretnju koju otac predstavlja

u stvari nije tačan, jer pretnja ne dolazi od oca, već od nekog sasvim drugačijeg, nekog s dugom kosom.

Ali, mislim da je suština onoga u čemu se ne slažemo sledeća - mislim da mešaš dve ravni - dramaturgiju (koja je trilerska i tu se kreće u nekim zakonima tog žanra) i samu sliku koja je u ozbiljno osmišljenim filmovima često nosilac posebnog smisla, koji je najčešće skriven od publike, ali ga ona nesvesno prima. Ta ravan je, naročito na duge staze uvek jača - slike ostaju, sižei se zaboravljaju.

On je državni službenik po dramaturgiji, po slici je hipik, to su dve ravni.

Nisam gledao Tree of Life, užasno mi je teško da se nakanim da gledam Malika, moguće da sam nepravedan.
Mogu da analiziram odvojeno sliku i scenario, ne vidim zbog čega ne bih, tako se provaljuju razne zanimljive stvari. Neki filmovi, mislim oni jako dobri, kao npr. Mullholand dr. se mogu analizirati kroz različite ravni. Mogu se, na primer, analizirati samo konkretni dijalozi, van osnovnog narativa. Mogu se analizirati i samo boje, na primer. :)

U kontekstu priče, dakle dramaturgije, ta duga kosa u principu izaziva nedoumicu - nemaš ni jedan bitniji lik u filmu koji ima dugu kosu, osim žena naravno. Mi možemo sad da pretpostavljamo - možda je on neki undercover cop, i sl., ali fakat je da nam se ne nudi ta informacija, što pravi određeni akcenat.

ovo je prilicno zanimljiva rasprava ali za sada samo jedan detalj i jedno zapazanje. prilikom prvog pojavljivanja antagoniste, u baru, kamera gotovo skoci sa njega na tv aparat na kojem je nikson. ocigledna signalizacija korupcije moci i autoriteta.

sto se kose tice moja asocijacija je naravno serpico odnosno policajci u civilu iz tog filma i perioda. to zapazanje mi je potvrdio, na neki nacin, i otac ubice koji dzoniju kaze da je njegov sin izbacen iz policije usled rada necega sto lici na fikcionalizovanu verziju knappove komisije.

vise kasnije.

William Murderface wrote:
Još nešto - otac zapravo nije imao "uspešnu porodicu". I to ne samo zato što više je umro mlad, nego, rekoh, i zato što je previše krut i što klinca udaljava od sebe.

ali osim te jedne scene sa biciklom prikazana nam je najskladnija moguca porodica. znam zašto si ovo napisao ali mislim da je baš baš far-fetched. prosto mislim da su morali jos negde to da podvuku da su zaista hteli to da kazu. tesko da se moze reci da je kvejd suviše "krut" prema džoniju ako se setiš svih onih scena grljenja i ostalih izliva nežnosti.