No Country wrote:Ма кул је, Васо, не ради се ту сад о томе да ли 5G мрежа производи коронавирус, па да морамо један другог да убедимо. У питању су нијансе. Питање је и где постављаш границе режима: у једнопартијској држави готово да не постоји немануелни радник који није, на неки начин, ушао у компромис са режимом. Океј, Бики је загазила много дубље него што је морала - и могуће да је баш то у њеном случају отежавајућа околност? То што је заиста имала избор (за разлику од нпр. Крлета, који би без “аранжмана” напросто био нико и ништа)? Ту сад креће прича, прастара, о градским фацама и утицајџијама, о једној дозлабога непринципијелно испреплетеној чаршији, у крајњој линији о таштинама, трачу и вишку слободног времена. О породичним везама и тајнама, мужевима и удадбама, чудним швалерацијама, бизнис комбинацијама, бочним повезивањима, а све то преливено огромном количином зависти. Београд, Васо. Ентропија једна, nothing plain and simple.Halászlé wrote:Aj da probam jos jednom, uz sav rizik koji to nosi: BS je na platnom spisku Ane Brnabic i njen intimus, a njen muz je kontroverzni biznismen povezan sa vrhom (svake) vlasti. Ona je plain and simple formalno i neformalno deo ovog rezima, nije njegov simpatizer vec pripadnik.
Ako ti se ovo ne prihvata, OK, ali to ne menja na stvari da je ona sada sasvim isto sto i Krle, propagandista ovog rezima, na platnom spisku mafije.
Бики се у том чудном а нама блиском крокодилском екосистему бламира, бесни, свађа, а свако мало каже и по неку храбру и своју реч. Оно по чему је специјална, и ово је збиља последњи пут да тупим о овоме, то је да наилази на у грам подједнак одијум и слева и свесна, и од нас и од њих. Што мислим да је чини посебно срећном, јер јој је једина намера и била да се пичкара са свима, те зашто сужавати потенцијално тржиште? Мислим, мени све то много више личи на један плес сујете, него да се под старе дане ухлебила код Напредњака. But to each his own.
Pa evo sad se pičkara sa svima osim sa Vučićem i Brnabom. Kako se zove to pičkaranje sa svima osim sa vlastima?
Ja ne poznajem BS, ne znam kakva je kao osopa (a iz onoga što sam uspeo da nazrem, nisam ništa ni propustio), niti me to uopšte zanima. Svako ima svoju tužnu priču, a njena je, po svemu sudeći, vrlo slična svim ostalim kolaboracionističkim narativima - uvek je to mešavina oportunizma, sujete i resantimana prema dojučerašnjim drugarima. To je Krle - nekadašnji lepotan sa zvečkom, zaljubljen u zvuk sopstvenog glasa i glavni junak u svim pričama o svemu, pritom besan na dojučerašnjeg pajtosa Tadića što mu nije obezbedio ne znam ni ja šta. To je Pera Luković - besan na dojučeranje drugare iz Peščanika i CZKD-a jer su oni dobili nešto, a on nije dobio to nešto, a zaslužio je da neko konačno prepozna njegov vrhunski talenat. To je Ćira - valjda ne treba posebno objašnjavati. I to je i BS koja je sada po prvi put zvezda nacionalnih medija - hvale je i na Prvoj i na Pinku, prenose njene tužne ispovesti o samoizolaciji, lifestyle časopisi posvećuju naslovne strane njenoj borbi protiv Covid-a - a pritom se dobijaju i konkursi, angažmani, muž vrti ozbiljnu lovu, a staro društvo marginalaca na koje je imala neke, samo njoj znane pizme, nek pukne od muke!
Mislim, baš prosto, baš jasno, i baš tipično. Toliko tipično da je potpuno nezanimljivo i nebitno. Ono što je jedino bitno je da ispravno čitamo stvarnost oko sebe. Kad BS nadrlja tekst u Blicu u kojem, usred totalne uzuzrpacije države od strane njenih pajtosa i divljanja naprednjačkih falangi diljem Srbije, odluči da se bavi faking Ivanom Ivanovićem, onda to nije njena ekscentričnost, spremnost da se bez dlake na jeziku svakom popu kaže pop, a svakom bobu bob, nego plain and simple botovanje za vlast, relativizacija i normalizacije, koju smo videli deć hiljadu puta ranije u hiljadu različitih varijanti - eno ga Bazdulj već godinama se u Politici neustrašivo obračunava sa svima, osim sa vlašću.