51 мин. ·
filozofiranje za nedelju uveče:
ko nikada nije bio u stranci ili partiji, ne može da shvati fenomen partijske omamljenosti. to je jedna vrsta fanatizma koja održava partije u životu, a melje članove i funkcionere, a posebno funkcionerke.
u partiji uvek ima samo jedna istina i za nju se čupa grkljan svakom - i onima koji su u istoj toj partiji, ali pokazuju moć nezavisnog mišljenja, a pogotovo onima koji su izvan kruga partijske hipnoze.
govorim iz iskustva.
kad fanatično poverenje u partijsku istinu popusti, tada se partija ili raspada ili nevernik/nevernica lete napolje. ljudi bliski vrhu partija ne mogu da razumeju zašto drugi ljudi, koji su izvan tog kruga, ne vide svet na identičan način kao oni. prosto ne shvataju šta im se dešava, pa se ponašaju oholo prema "nevernicima", u čudu zašto im se ne veruje.
to je nerešiv problem srpskog političkog života.
ili si sa nama ili si neprijatelj. onda se jednom probudiš i zatekneš kako udaraš qrzem o ledinu, a partija te zaboravi, kao govno u travi, ostavi da se pitaš - šta ovo bi?
partije i glasači nisu isto. tvoji ti aplaudiraju, ostali te gledaju kao ludjakinju. to je jedna tužna aporija.
Леја Келер Ivana Hrga-Griggs ali, da li znaš da sam zaključila da ovo najmanje važi za partije na vlasti. oni obično otkriju alhemijsku formulu osvajanja glasova i drže se toga. ostali ne shvataju da su na tržištu za klijente koji treba da glasaju za njih, ako ne misle u jotu isto, zaslužuju prezir, a opet, bez tih glasova, nema napretka. zato je djindjić lepo rekao - srbi glasaju za tebe kad dodješ na vlast.