Liberal nosi Pradu (Biljana Keller život i priključenija)

No Country wrote:Да, да, свакако, љубазни мој Сотире. Свакако је недопустиво не приклонити се било ком већинском мишљењу, а нарочито тако очигледном попут става да је Биљана Србљановић веће и опасније зло од Бошка Обрадовића. За позив на јавни презир и остракизам, у најмању руку!

А кад смо код patterna, није ни теби први пут да се покажеш као гњида.

Talason wrote:Crkni.

Pametna Sreda
Biljana Srbljanovic pic.twitter.com/DApJek3usE

— Mara Ford (@Mahodari_Mara) 24. мај 2020.

Srbljanović: Ako @Ceda_Jovanovic ovoga puta ne prođe, naša Narodna skupština po prvi put će biti potpuno očišćena od one najugroženije manjine u političkom životu Srbije – od poslednje petooktobarske snage i simbola revolucije. https://t.co/FeSdTnEzxH

— LDP (@LDP) June 14, 2020

Biljana Srbljanović: Manjina
Liberalno demokratska partija·Недеља, 14. јун 2020.·Време потребно за читање: 4 минута
Јавно

   Jedna od mojih brojnih labavo konstruisanih političkih teorija je da je u ovoj zemlji svaki veliki potres na neki način bio povezan sa fudbalom. Titovu smrt  su nam objavili prekidajući utakmicu na Poljudu, bila sam dete ali se dobro sećam fudbalera koji plačući tumaraju terenom i huka publike koja iskreno žali Maksimirsko orkestrirano nasilje bio je pravi početak ratova bivše Jugoslavije, tu su se već tada jasno mogli identifikovati svi elementi vojne strategije i taktike koja je usledila – stupanj agresije, komandna odgovornost, slepa poslušnost izvršilaca i mržnja podgrejana do tačke ključanja. Istorijska pobeda Zvezde u Bariju, fudbalskog tima koji je bio najbolje što je bivša zemlja ikada iznedrila, bio je poslednji simbolični trzaj moje jedine domovine pred njenu strašnu, krvavu smrt.

I baš na jubilej ovog velikog događaja, Zvezda se odlučila neshvatljiv čin – dres sa počasnim brojem 1, dodelila je, uz prisustvo legendi kluba i medijsku pompu, vucibatini iz Australije, izvesnom Draganu Vasiljkoviću, alias Daniel Sneddenu, osuđenom ratnom zločincu što se krio od policije nekoliko država, bežao iz zatvora, u jednom trenutku čak i kupio jahtu, ni manje ni više, nego jahtu, planirajući da na njoj živi pod tajnim identitetom, da bi izbegao hapšenje i suđenje za zlostavljanje zatvorenika u Kninu i napad na policijsku stanicu u Glini. A te zločine za koje je ipak osuđen i ipak ih je odrobijao, načinio je baš nekako u vreme te svetle Zvezdine pobede, sa timom koji su činili i Srbi i Hrvati, Bošnjaci, Crnogorci – i prava Jugoslavija u malom, protiv koje se ovaj avanturista, profiter i zločinac na svaki način borio. Njegovi zločini su dokazani i time što je bio toliko glup da se njima hvali u australijskim novinama, a bili su i toliko perverzni da svedočenja beleže kako su zarobljenim Hrvatima u Kninu dovodili živu mečku – da, životinju mečku – pa nesrećne ljude terali da zver ljube u dupe. Bukvalno, ne metaforično – zarobljenici su morali da kleče i ljube zadnjicu divlje životinje koja je svakog momenta mogla da ih raskomada. E taj čovek, taj „kapetan“ Dragan Vasiljković, odslužio je kaznu, uz pompu se vratio u Srbiju, najavio kandidovanje na izborima gde mu je program da pusti Đinđićeve ubice iz zatvora, jer ih smatra herojima, a sada, sa Zvezdinim dresom br. 1 ima popularnost i ozbiljnu šansu da, ukoliko mu služba tako naloži, jednom zaista postane poslanik u Narodnoj skupštini ove strašne zemlje.

I to je nekako svima normalno. Štaviše, njegova popularnost je nemerljivo veća od one, na primer, Čedomira Jovanovića. Koji se, naravno, opet kandiduje na izborima, sada u širokoj manjinskoj „Koaliciji za mir“. Samo što je Čedomiru RIK odbio status manjinskog kandidata, iako je na listi sa bošnjačkim, mađarskim, romskim i vlaškim partijama, i to ne lažno, kao takođe višestruko popularniji Đoka Vlah Vukadinović, koji se u Skupštinu prošli put umuvao baš tako kao „manjina“, mada je otvoreni nacionalista koji ne poštuje te iste manjine, već zaista i suštinski. Čedomirova lista jeste manjinska, i to ne samo zbog toga što i u LDP-u, kao i u celoj toj koaliciji, kandidati zaista jesu svih nacionalnosti, ne čak ni zbog toga što je Čedomirova ideologija oduvek bila ta da otvoreno govori, i sad ga bukvalno citiram od pre 13 godina: „Ako glasate za mene, znajte da ne glasate samo za Srbina, jer ja sam i Hrvat i Bošnjak i Mađar i Albanac, jer samo tako mogu da budem čovek“, ne samo zbog toga što je mir u regionu najmanjinskija od svih manjinskih ideja i politika, već zbog toga što će, ako on ovoga puta ne prođe, naša Narodna skupština po prvi put biti potpuno očišćena od one najugroženije manjine u političkom životu Srbije – od poslednje petooktobarske snage i simbola revolucije.

Ljudi mrze Čedomira a ne mrze Vasiljkovića, ljudi seire nad njegovim minimalnim procentima na izborima, ljudi mu zameraju što je iz iscepanih starki devedesetih dvadeset godina kasnije u skupim kolima, ljudi mu se podsmevaju što ga RIK ponižava, a istovremeno najnormalnije prima liste Levijatana i primila bi Vasiljković Dragana da se, kao vlasnik australijskog pasoša, kandiduje kao australska manjina, a sve to samo zbog jednog: ne ni zbog para, ne ni zbog starki, ne ni zbog kola, ne ni zbog tog izmišljenog DNK u hlorisanoj vodi kod Šilera, već zato što on jeste prava manjina, jedina politička manjina koja kaže – nikad više Srebrenica, nikad više zločini na Kosovu, nikad podela Bosne, nikad više rat u regionu. To je ono što mu Srbija ne oprašta, a ne silos i skupo odelo. I da koru hleba nema, opet bi ga mrzeli, kao što mrze svaku manjinu, posebno onu koja nam uporno i uporno, uprkos svemu, decenijama govori istinu u lice.

Tekst je prenet iz lista Blic.