COVID19 i Srbija - društvene posledice

Ivan Mijailović, visoki funkconer SNS, sek. min. pravde, osumnjičen za napad na Borka Stefanovića, ex dir. VP doma pravosnažno osuđen za dolazak na mesto direktora bez kvalifikacije, muž direktorke Gerontološkog centra Kruševac i kum direktora BIA, službenim vozilom deli baklje. pic.twitter.com/DNzbXDD9oZ

— Stranka Slobode i Pravde - Kruševac (@SSPKrusevac) April 30, 2020

Pogledajte ovaj skandal, ovaj transfer blama. I šta normalan svet može da misli o nama??? pic.twitter.com/HctYOqk4Sn

— Chika Velja (@VeljaChika) April 30, 2020

Jyrki Juhani Järvilehto wrote:

Marius Lăcătuș wrote:Djuka je okupirao sve solitere na Banjici. Jebaće ga ružno Banjičani večeras u 20.05.
Ja kupujem baterije za megafon.

Djuka nije bas tu dobro prosao sto se komsija tiče

SNS BANDU i huligane
koja se ovih večeri u vreme pol. časa penje po krovovima zgrada i pali BAKLJE, snima to dronovima i ugrožava bezbednost stanara, oterala je grupa hrabrih gradjana na KARABURMI, zgrada kod Maxija. Osvetlali ste obraz svih Begradjana. BRAVO pic.twitter.com/jz2osunCRu

— Sasa Damnjanovic (@damjanosat) April 30, 2020

ficfiric wrote:Sve ove godine koriste istu taktiku - targetiraju jednog lika i mazu ga govnima iz svih oruzja. Tog glavnog lika verovatno biraju preko onih pozitivnih i negativnih poena na istrazivanjima. Npr. Lutovac ocito nije pogodan za satanizovanje pa ga ignorisu. I kada napadaju DS, u medijima ga nazivaju Djilasov DS.

Bendegúz Somogyi wrote:Volkam, ljubkam

Pogledajte ovaj skandal, ovaj transfer blama. I šta normalan svet može da misli o nama??? pic.twitter.com/HctYOqk4Sn

— Chika Velja (@VeljaChika) April 30, 2020

Kratka istorija srpskog postrealizma

Sretali ste već takve ljude, obično zapuštene vanjštine, u kafani na pijaci ili ispred prodavnice na uglu, sa praznom flašom piva u ruci. Nesrećnike je samo huda sudbina sprečila da objave svoje životno delo, opštu teoriju svega u celini i celosti, pa da svoja neverovatna saznanja o svemu u celini i celosti – umesto nezainteresovanom komšiji i njegovom uplašenom detetu pred kvartovskim marketom – podele sa ostatkom čovečanstva, na svečanoj ceremoniji dodele specijalne Nobelove nagrade za sve ikad i uopšte: poslednje Nobelove nagrade pre njenog konačnog ukidanja, svečanog proglašenje dovršetka celokupnog istorijskog ljudskog znanja i zvaničnog kraja svetske nauke.

Tako bi, eto, i bilo da svetski centri moći nisu čuli za opasna saznanja našeg novog Tesle i namestili mu onu aferu sa ćumurom, zbog čega je devedeset sedme dobio otkaz u stovarištu Kolubare. Sve otada siroma drži naučne seminare pred kvartovskim marketima, gde ga, dabome, niko ne uzima ozbiljno, pa mu se podsmevaju i zajebavaju ga. Baš kao i Teslu.

- Teslu niko nije razumeo šta je radio - kaže onda naš nesuđeni nobelovac, pa se osvrne dva puta oko sebe i zaverenički nagne prestravljenom komšinijom detetu. - On je čovek slao predmete u budućnost i vraćao ih nazad, to se sve zna. To je bilo 1933. godine u Prinstonu.

- Ma nemojte da mi kažete! - zajebava ga onda komšija merkajući u rukama krompire.

- Jeste, to su oni čuveni eksperimenti, koji su delimično deklasifikovani - samouvereno nastavi naš kvartovski nobelovac. - Radio je na ispitivanju skalarnih talasa, a to su talasi koji mogu da idu kroz vreme i prostor. Tesla je okupio tri najveća uma svih vremena, rukovodilac je bio Albert Ajnštajn, a treći član Džon fon Nojman. Njih trojica, kako bi dokazala ove tvrdnje, poslala su američki razarač USS Eldridž šest sati u budućnost, ali se taj test završio pogubno. Većina mornara je izginula.

- Pfi, majku im jebem - opsuje na to komšija niti se ne osvrnuvši, sve birajući po maloj tezgi kvrgave, sparušene krompire. - Znaju li Vučić i Vulin za to?

- Ma jok. Nakon ovih neuspelih ispitivanja Tesla je prekinuo projekat i uništio svu dokumentaciju. Mada kažu da on nije uništio baš sve. Jedan deo te dokumentacije je pao u ruke Trampovog ujaka, Džona Trampa, koji je bio čuveni fizičar, i koji je dalje razrađivao taj test i slao naučnicima u Americi i Sovjetskom Savezu. Ako ne verujete, ukucajte na Guglu ‘USS Eldridž’ i ‘Tesla’ - završi onda naš nobelovac okrećući se publici, koja je sa prestravljenim detetom u jednoj i kesom ispabirčenih krompira u drugoj ruci već zamakla u prodavnicu. - Može li pivo, komšija?

Tako otprilike izgledaju predavanja najvećih neshvaćenih umova našeg doba. Isti su ti nesrećni glasnici istine svugde, od Tokija do Milvokija, i naročito dobro rode, primetili ste tu stvar, u apokaliptična vremena velikih kriza i katastrofa, poput svetskih ratova, globalne recesije ili, štajaznam, pandemije kakvog smrtonosnog virusa. Jedino u Teslinoj Srbiji – zemlji obuhvatljivoj samo opštom teorijom svega u celini i celosti ikad i uopšte – oni nisu lokalni alkoholičari i penzionisani skladištari ćumura, nego pravi pravcati doktori nauka i univerzitetski profesori: u svetu, recimo, takvi blistavi umovi sede na gajbi piva i drže predavanja pred kvartovskim marketom, dok u Srbiji sede u državnom kriznom štabu za borbu protiv pandemije i govore na nacionalnoj televiziji.

Zamišljeni dijalog iz ove priče, neverovatna zapažanja o ‘delimično deklasifikovanim eksperimentima’ Nikole Tesle, teleportaciji američkog razarača šest sati u budućnost i sačuvanoj Teslinoj dokumentaciji kod Trampovog ujaka Džona – sa sve neoborivim argumentima, poput ‘to se sve zna’ i ‘ako ne verujete, ukucajte na Gugl’ – tačno kako su zapisane, od reči do reči, mrtav je ozbiljan u emisiji Fokus na TV Prva izgovorio, naime, ugledni beogradski pulmolog i univerzitetski profesor, glas struke i nauke u Kriznom stožeru Republike Srbije za borbu protiv epidemije koronavirusa, dr. Branimir Nestorović.

Od tog časa, svaki student beogradskog univerziteta koji na ispitu kod dr. Nestorovića, i uopšte, na svako ispitno pitanje o bilo čemu ikad, ne odgovori prvom budalaštinom sa Vikipedije koja mu padne na Gugl – sve trijumfalno poentirajući sa ‘to se sve zna’ i ‘profesore, ako ne verujete, ukucajte na Gugl’ – i zvanično je budala. Ja, evo, do dana današnjeg ne mogu sebi da oprostim što sam nakon izlaganja uglednog naučnika – neka me slobodno zajebava ko oće, malo me i zajebava koliko sam zaslužio – stvarno ‘ukucao na Gugl ‘USS Eldridž’ i ‘Tesla’, makar samo da saznam ono za što nije trebalo da završavam ni studij na beogradskom univerzitetu, a kamoli srednju građevinsku školu: na primer, da se eksperiment iz teorije zavere o razaraču USS Eldridž, nakon kojega je Tesla navodno prekinuo celi projekt, prema urbanom mitu dogodio u oktobru 1943., devet meseci nakon što je Tesla u strogo medicinskom smislu već bio mrtav.

Činjenica da dr. Branimir Nestorović – čovek dakle koji najozbiljnije priča kako je stometarski ratni brod od hiljadu i šest stotina tona uspešno teleportovan šest sati u budućnost – umesto na gajbi Jelen piva ispred marketa na Kalenića pijaci sedi u nacionalnom kriznom štabu, odakle autoritetom struke sudeluje u direktnom odlučivanju o merama u borbi protiv najgore svetske pandemije nakon španske gripe, trenutak je svečanog proglašenja zvaničnog kraja srpske nauke. U odnosu na sve šta taj čovek zna, njegove već proslavljene izjave o ‘najsmešnijem virusu u istoriji čovečanstva’, ‘šopingu u Italiji’, ‘ženskom estrogenu’ i ‘lavovskoj srpskoj genetici’, suvi su kriv kurac. Verovali li vi u teorije zavere ili ne, nakon intervjua na TV Prva mnogo su jasniji zdravim razumom do sad neobjašnjivi deklasifikovani eksperimenti Vučićevog kriznog štaba sa policijskim časom i trodnevnim karantinima.

Srpska mitomanija tako je konačno pobedila. Do pre tridesetak godina, takve ideje bile su deo lepršavog kafanskog šarma srpskog varvarogenija, a kulturološka nauka čitala ih je u ključevima i svrstavala negde između nadrealizma Milića od Mačve i postmoderne Milorada Pavića. Kad je tačno stvar krenula u pogrešnom pravcu, ko je i gde u međuvremenu zajebao stvar, odavno je prestalo da bude važno. Jednom kad je ta mitomanija pokrenula balkanske ratove, u vreme dok je sve još bilo objašnjivo nacionalističkom mitologijom – jer nauka ratove niti pokreće niti vodi – već je bilo kasno: danas, nakon tri decenije, taj varvarogenij više ne objašnjava gde su granice Velike Srbije, već kako da se lečite od jebenog virusa.

Jedno je, naime, kad se u manekene te mitomanije upiše jedan sportista i tenisač – makar i najveći u istoriji svih zemalja Velike Srbije – pa u svojoj bogataškoj dokolici proučava alternativnu istoriografiju i otamo ovih dana reklamira možda i najvećeg šarlatana u bogatoj istoriji Srba, onog imbecila što je opštu teoriju svega u celini i celosti rešio pomoću protoSrba, svih, svuda i oduvek. Još uvek je jedno i kada vikipedijski obrazovani Novak Đoković usred svetske pandemije javno propoveda odbijanje vakcine, jedno je čak i kad sve to radi upravo u ime zdrave ljudske skepse prema ‘zvaničnoj’ nauci: konačno, dokonih budala među svojim sportskim asovima nemaju samo Srbi. Sasvim je, međutim, nešto drugo kada kao Đokovićev advokat u skepsi prema omraženoj ‘mejnstrim’ nauci – štaviše, medicini! – istupi jedan fakultetski profesor, i ne samo profesor nego lekar, i ne samo lekar nego sam stup državnog Kriznog štaba za borbu protiv epidemije.

To onda više nije ni nadrealizam ni postmoderna: to su autentični srpski postrealizam i nadmoderna.

Šta će pak dalje biti, lako je naučno rekonstruisati: dokumentovano je, recimo, kako je Tesla pomoću skalarnih talasa iz laboratorija u Prinstonu 1933. ceo srpski narod poslao kroz vreme i prostor u budućnost, ali se taj test završio pogubno: veliki broj Srba izginuo je u pandemiji koronavirusa 2020. godine. Nakon tih neuspelih ispitivanja prekinuo je projekat i uništio svu dokumentaciju, pa Srbe vratio nazad u 1933.

To se sve zna.

Ako ne verujete, ukucajte na Guglu ‘1933. godina’, ‘dekret rajhspredsednika za zaštitu naroda i države’, ‘nemački izbori 1933.’, ‘Hitlerov Zakon o vanrednom ovlašćenju’ ili ‘Zakletva najvernijeg sledbeništva’. Ili, štajaznam, ‘nemački Zakon o sprečavanju nasledno obolelog potomstva iz jula 1933’.

Može li pivo, komšija?

... takve ideje bile su deo lepršavog kafanskog šarma srpskog varvarogenija, a kulturološka nauka čitala ih je u ključevima i svrstavala negde između nadrealizma Milića od Mačve i postmoderne Milorada Pavića.

ficfiric wrote:Koliko odbora ima Djilas? Ima saku jada. Dok je tako, moze da bude na celu cega god hoce, ne pretstavlja opasnost

Pokrajinski sekretar za zdravstvo, dr Zoran Gojković, član Kriznog štaba u borbi protiv koronavirusa, svojevremeno je kao hirurg ortopedije u Kliničkom centru Vojvodine, optužen da je izdavanjem lažiranog lekarskog uverenja počinio krivično delo falsifikovanja isprave. Prema saznanjima Nova.rs, Gojkoviću nije suđeno jer je u avgustu 2013. godine sklopio dogovor sa Tužilaštvom o primeni instituta oportuniteta, čime je izbegao krivično gonjenje uplaćujući određenu sumu novca u humanitarne svrhe.

Krajem prošle godine Viši sud u Novom Sadu doneo je prvostepenu presudu kojom je grupa od 11 osoba, optužena za fingiranje saobraćajnih nesreća i mahinacija sa osiguranjem, nepravosnažno osuđena na ukupno 12 i po godina što zatvorskih, što uslovih, što kazni kućnog pritvora.

Prvobitna krivična prijava u istrazi koju je vodila Služba za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK), obuhvatala je još dvojicu osumnjičenih, a među njima je i sadašnji pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Zoran Gojković. Gojković je tada optužen da je izdavanjem lažiranog lekarskog uverenja počinio krivično delo falsifikovanja isprave. Gojkoviću nije suđeno jer je u avgustu 2013. godine sklopio dogovor sa Tužilaštvom. Naime, on je iskoristio mogućnost primene oportuniteta, odnosno instituta odlaganja krivičnog gonjenja koji javni tužilac može da primeni za određena krivična dela za koje je propisna maksimalna kazna do pet godina zatvora.

U odgovoru novosadskog Tužilaštva portalu Nova.rs navedeno je da je u slučaju Gojkovića “osumnjičeni izvršio obavezu naloženu rešenjem tužilaštva, a dokaz o izvršenoj uplati dostavio ovom Tužilaštvu”, odnosno uplatio izvesnu sumu novca u humanitarne svrhe, čime se odustalo od njegovog daljnjeg gonjenja. Na istu mogućnost pozvao se i advokat koji je, zajedno sa Gojkovićem, prvobitno takođe optužen za krivično delo falsifikovanja.

Pokrajinski sekretar za zdravstvo, dr Zoran Gojković, član Kriznog štaba u borbi protiv koronavirusa, svojevremeno je kao hirurg ortopedije u Kliničkom centru Vojvodine, optužen da je izdavanjem lažiranog lekarskog uverenja počinio krivično delo falsifikovanja isprave. Prema saznanjima Nova.rs, Gojkoviću nije suđeno jer je u avgustu 2013. godine sklopio dogovor sa Tužilaštvom o primeni instituta oportuniteta, čime je izbegao krivično gonjenje uplaćujući određenu sumu novca u humanitarne svrhe.

Krajem prošle godine Viši sud u Novom Sadu doneo je prvostepenu presudu kojom je grupa od 11 osoba, optužena za fingiranje saobraćajnih nesreća i mahinacija sa osiguranjem, nepravosnažno osuđena na ukupno 12 i po godina što zatvorskih, što uslovih, što kazni kućnog pritvora.

Prvobitna krivična prijava u istrazi koju je vodila Služba za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK), obuhvatala je još dvojicu osumnjičenih, a među njima je i sadašnji pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Zoran Gojković. Gojković je tada optužen da je izdavanjem lažiranog lekarskog uverenja počinio krivično delo falsifikovanja isprave. Gojkoviću nije suđeno jer je u avgustu 2013. godine sklopio dogovor sa Tužilaštvom. Naime, on je iskoristio mogućnost primene oportuniteta, odnosno instituta odlaganja krivičnog gonjenja koji javni tužilac može da primeni za određena krivična dela za koje je propisna maksimalna kazna do pet godina zatvora.

U odgovoru novosadskog Tužilaštva portalu Nova.rs navedeno je da je u slučaju Gojkovića “osumnjičeni izvršio obavezu naloženu rešenjem tužilaštva, a dokaz o izvršenoj uplati dostavio ovom Tužilaštvu”, odnosno uplatio izvesnu sumu novca u humanitarne svrhe, čime se odustalo od njegovog daljnjeg gonjenja. Na istu mogućnost pozvao se i advokat koji je, zajedno sa Gojkovićem, prvobitno takođe optužen za krivično delo falsifikovanja.

Struka https://t.co/gNw17YbQCR

— Drakče, rođak sa sela (@homerhsimpson) May 1, 2020