Home
by ćaća Wed Jan 20, 2021 1:03 pmbuffalo bill wrote:Hugo Klajn, Ratna neuroza Jugoslovena.
+1
Sjajna knjiga, mozda je imam i fotografisanu
Hteo bih da pročitam Pada Avala, ako neko ima nek šibne
Pitajte istoričare
- Posts : 3380
Join date : 2019-11-03
Age : 41
Location : Bordeaux, FR
+1
Sjajna knjiga, mozda je imam i fotografisanu
Hteo bih da pročitam Pada Avala, ako neko ima nek šibne
- Posts : 36862
Join date : 2014-10-27
sjajan je klajn. imam negde pdf ukoliko nekome treba.
_____
And Will's father stood up, stuffed his pipe with tobacco, rummaged his pockets for matches, brought out a battered harmonica, a penknife, a cigarette lighter that wouldn't work, and a memo pad he had always meant to write some great thoughts down on but never got around to, and lined up these weapons for a pygmy war that could be lost before it even started
Janko Suvar
- Posts : 7704
Join date : 2019-06-06
hteo bih ja ako moze, zainteresovala me sad tema...
- Posts : 81419
Join date : 2012-06-10
Hocu ja Klajna
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 11564
Join date : 2014-10-27
Location : kraljevski vinogradi
Dajte i meni, pa nijesam šugav. Sjećate se ono kad nas je tu bilo 5 ljudi, pa pravili čitalački klub, da ne dreždimo bez veze. Da ga sad obnovimo uz ovu prigodnu temu.
_____
Ha rendelkezésre áll a szükséges pénz, a vége általában jó.
- Posts : 7163
Join date : 2020-03-05
Ja sam Pada Avala dugo trazio onlajn, i nista. Onda su je ponovo stampali pre 3 godine, i tada sam je kupio (prvo ili drugo izdanje sam davno nekom dao na citanje pa se zagubilo). Interesantno je da je knjiga imala dva izdanja krajem sedamdesetih/pocetkom osamdesetih, a onda repete na otprilike svakih 10 godina. Mali tiraz, ali ga svaka generacija nadje i potrosi.
_____
"Burundi je svakako sharmantno mesto cinika i knjiskih ljudi koji gledaju stvar sa svog olimpa od kartona."
“Here he was then, cruising the deserts of Mexico in my Ford Torino with my wife and my credit cards and his black-tongued dog. He had a chow dog that went everywhere with him, to the post office and ball games, and now that red beast was making free with his lion feet on my Torino seats.”
- Posts : 8696
Join date : 2016-10-04
Коефицијент је био исти за све. 41-а и 42-а су се рачунали дупло, остале пута 1.buffalo bill wrote:Kad je završavao sebi za penziju negde početkom 1970-ih dvojica njegovih ratnih drugova su zvanično posvedočila da je odbio da potpiše tu deklaraciju, neka komisija je to uvažila i njemu su zbog toga sve godine zarobljeništva vođene kao puni ratni staž, sa nekim višim koeficijentima.
Реално, боље би му било да је остао кући и радио.
- Posts : 11141
Join date : 2014-10-28
Age : 44
Bozidar ima neku cudesnu pemziju
Jedva ga naterase da ode. Poslednje zaduzenje mu bilo u generalstabu. Dezurao je ono fazon za nekom konzolom sa telefonima. Kaze uglavnom je spavao jer je to bila linija fazon u slucaju nuklearnog napada
Doduse smestili ga tamo nakon teske saobracajke. Kae vozio onaj americki kamion tamo sa topcidera i kamionom zagrlio neki betonski stub
Falio mi se da mu skratise neki metar creva
Jebem ga u usta, mene ce nadziveti
Jedva ga naterase da ode. Poslednje zaduzenje mu bilo u generalstabu. Dezurao je ono fazon za nekom konzolom sa telefonima. Kaze uglavnom je spavao jer je to bila linija fazon u slucaju nuklearnog napada
Doduse smestili ga tamo nakon teske saobracajke. Kae vozio onaj americki kamion tamo sa topcidera i kamionom zagrlio neki betonski stub
Falio mi se da mu skratise neki metar creva
Jebem ga u usta, mene ce nadziveti
Last edited by Mr.Pink on Wed Jan 20, 2021 5:26 pm; edited 1 time in total
_____
radikalni patrijarhalni feminista
smrk kod dijane hrk
- Posts : 11141
Join date : 2014-10-28
Age : 44
To da se vadi na ludilo nije morao
Msm svi su u sluzbi znali da je lud i da nema zajebancije sa njim
Msm svi su u sluzbi znali da je lud i da nema zajebancije sa njim
_____
radikalni patrijarhalni feminista
smrk kod dijane hrk
- Posts : 11141
Join date : 2014-10-28
Age : 44
Lik otisao osamdesetih u penziju, fazon nakon titove smrti
_____
radikalni patrijarhalni feminista
smrk kod dijane hrk
- Posts : 28265
Join date : 2015-03-20
beatakeshi wrote:Mića Popović, "Delije".
đe si, legendo
_____
#FreeFacu
Дакле, волео бих да се ЈСД Партизан угаси, али не и да сви (или било који) гробар умре.
- Posts : 81419
Join date : 2012-06-10
Ferenc Puskás wrote:Dajte i meni, pa nijesam šugav. Sjećate se ono kad nas je tu bilo 5 ljudi, pa pravili čitalački klub, da ne dreždimo bez veze. Da ga sad obnovimo uz ovu prigodnu temu.
Moze!!!
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 81419
Join date : 2012-06-10
beatakeshi wrote:Mića Popović, "Delije".
De si be, beat, puska te ubila!
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 3380
Join date : 2019-11-03
Age : 41
Location : Bordeaux, FR
Hugo Klajn, Ratna neuroza Jugoslovena
- Posts : 81419
Join date : 2012-06-10
Hvala, ali ima na libgenu svega nekih šezdesetak puta manji fajl 
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 1107
Join date : 2012-02-12
da da. mi smo bili bliski rodjaci. tragedija njene majke je u mnogome razorila to troje dece i mozda citavu familiju sa obe strane. svo troje dece umrlo pre oca. biljana je valda 96. rak na mozgu, njen brat sa kojim proveo dosta vremena isto rak na mozgu a nesrecna ana se udavila da li od vode ili hrane u nekakvom autobusu.Vilmos Tehenészfiú wrote:bradilko wrote:
biljani je i majka stradala na avali tj u sanatorijumu. bila je optuzena da je za djilasa i njeni rese da je najbolje za sve da je proglase ludom. a ima u ovom pregledu koji je ostavio bb. njen rodjak dusan cetkovic.
Bradilko, njena prva knjiga ima tridesetak stranica opisa ludila, tok misli u prvom licu. To je najverniji književni opis mentalno obolele osobe na BHS jeziku koji sam ja igde video. Sam naziv knjige (pada Avala) navodi na to da su ti delovi knjige u stvari posveta njenoj majci. Ja sam načuo da i njena sestra nije bila baš najbolje sa mentalnim zdravljem i da je tragično nastradala, navodno se ugušila dok je jela.
Meni su prve dve Biljanine knjige (Pada Avala, Psi i Ostali) potpuno vanvremenske, možeš da ih čitaš svakih 10 godina i svaki put ćeš ih drugačije shvatiti. Obe imaju veoma precizan opis duha tog vremena kakvog nigde drugde nisam našao. Bila je sjajan pisac dok je htela da se time bavi, što je veoma kratko trajalo.
strasna je ta prica. o strasnom izdajstvu.
nije pitanje da li je htela ili ne da pise. stihija, mucenje.
- Posts : 7163
Join date : 2020-03-05
Kad sam rekao "nije htela" mislio sam na to da je posle prva dva romana (oba imaju autobiografske elemente) probala sa pozorisnim dramama i "pravim" romanom, nije islo, i otisla je u neke druge vode. 1984 je osnovala prvu NVO u ex-SFRJ.
_____
"Burundi je svakako sharmantno mesto cinika i knjiskih ljudi koji gledaju stvar sa svog olimpa od kartona."
“Here he was then, cruising the deserts of Mexico in my Ford Torino with my wife and my credit cards and his black-tongued dog. He had a chow dog that went everywhere with him, to the post office and ball games, and now that red beast was making free with his lion feet on my Torino seats.”
- Posts : 9535
Join date : 2020-06-19
Dok se ne otvori nova tema na čitalačkom klubu.
Slučaj neuroze opisan na 28. stranici Klajnove knjige mi izgleda kao jedan od onih koji su glumeći ludilo probali da se kakve penzijice dokopaju.
Slučaj neuroze opisan na 28. stranici Klajnove knjige mi izgleda kao jedan od onih koji su glumeći ludilo probali da se kakve penzijice dokopaju.
_____
Međuopštinski pustolov.
Kijevljani, Kijevljani, paganski skupe. Da niste Mihajlika izdali, nikad Tatari Kijev ne bi zauzeli.
A onda, kad mjehne Raspotočje, onda je jebeno.
- Posts : 81419
Join date : 2012-06-10
Otcaram ja danas!
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 11564
Join date : 2014-10-27
Location : kraljevski vinogradi
Otcaraj, a Paće će nam prevesti.
_____
Ha rendelkezésre áll a szükséges pénz, a vége általában jó.
- Posts : 7704
Join date : 2019-06-06
Prema aktuelnom Zakonu o državnim i drugim praznicima, taj dan se obeležava u spomen Prvog srpskog ustanka 1804. i donošenja Sretenjskog ustava 1835. godine.
Ipak, najznačajniji državni praznik u Srba trenutno nosi sa sobom jednu nezavidnu pozadinu i nasleđe sa kojim bi Republika trebalo da raskine ukoliko zaista želi da napreduje.
Mnoge države na svetu slave nacionalne revolucije, datume oslobođenja, ili pak datume početka procesa neke vrste emancipacije.
Srbija nije izuzetak, i to samo po sebi nije ni na koji način problematično.
Međutim, da li smo se mi ikada duboko zapitali kakve implikacije proslava naše „emancipacije“ povlači i koji su to potencijalno neprihvatljivi aspekti proslave Sretenja koji neprestano mimoilaze naš vidokrug?
Slavljen danas kao Srpska revolucija, Prvi srpski ustanak odista predstavlja početak vojne faze nečega što u današnjoj perspektivi može biti posmatrano kao nacionalno oslobođenje, uspostavljanje državnosti i samostalnosti.
Mnogi autori unutar srpske istoriografije se razilaze oko toga koja je gornja granica te revolucije, da li je to kraj njene vojne faze (1815.), ili je to proglašenje prvog ustava u modernoj srpskoj istoriji (1835.), uz povremena flertovanja i sa idejom da tu granicu treba pomeriti do 1878. i sticanja pune nezavisnosti na Berlinskom kongresu.
Ipak, u moru diskusija oko tehničkih aspekata i praznika i njegove proslave, ali i same istorije u pozadini, nikada se ne postavlja pitanje šta je dominantna vrednost iza slavljenja Sretenja kao srpskog Dana Državnosti?
Aludiram na činjenicu da gotovo uvek propuštamo priliku da postavimo pitanje od čega smo se mi to osamostalili i, takoreći, emancipovali?
Zašto bi Sretenje/Dan državnosti trebalo tako jako da rezonuje u našoj svesti? Zašto tako jak naglasak na „vaspostavljanje/vaskrs srpske državnosti“ i udaranje temelja „moderne“ srpske države?
Takoreći, šta je „pisac“ hteo da kaže?
Često prisutan ideološki antagonizam u javnom diskursu u Srbiji je onaj kada se govori o komunističkom, s jedne strane, i pre- i post-komunističkom periodu srpske istorije s druge. Interesantno je uočiti koliko zapravo paralela možemo povući između tih era u određenim sferama.
Proslave državnih praznika i dominantne kategorije pri propagiranju vrednosti krucijalnih za kolektivni identitet su jedna od njih.
Mnogi će verovatno pitati kako se te vrednosti mogu porediti u uslovima multinacionalne (neki bi čak rekli i supranacionalne) kreacije i etnonacionalne postkomunističke državne tvorevine kakva je Srbija?
Te dve faze su naizgled u potpunim suprotnostima.
I da i ne.
Naime, mehanizmi određivanja gore pomenutih dominantnih kategorija i njihovo propagiranje je potpuno isto i za komunistički i postkomunistički period.
Decenijama je kolektivni identitet i samo postojanje Jugoslavije počivalo na vrednostima zajedničke borbe protiv zajedničkog neprijatelja.
Taj neprijatelj je bio fašizam, a mi smo kao država bili savez antifašističkih naroda i narodnosti.
Danas, mi smo nacija koja slavi svoju pobunu protiv Otomanske imperije i njenih dominantnih vrednosti.
Zajednički neprijatelj pripadnika naše nacije i „civilizacije“ kojoj tvrdimo da pripadamo je takozvano 500-godišnje ropstvo pod Turcima.
Upravo tu leži najveći problem našeg državnog praznika, tj. diskursa vezanog za njega.
Diskurs oko Dana državnosti i istorije u pozadini je vrlo isključiv u svojim vrednostima i svojoj retorici, nadasve baziran na istorijskom revizionizmu i neistinama.
Svake godine su političarima i „kreatorima mišljenja“ javnog mnjenja puna usta 15. februara kao datuma kada nastaje „moderna“ srpska država.
To, svakako, nije neistina.
Ali šta zaista znači taj pojam „moderno“?
Prateći istupe nosioca nacionalne politike, značajnih figura našeg visokog obrazovanja, i ostalih pozvanih da govore o ovom istorijski značajnom trenutku, srpska „modernost“ stoji jedino i isključivo u suprotnosti sa Otomanskom imperijom, Islamom, „Istokom“, „Orijentom“, „Turcima“, „ropstvom“ i slično. A naše „civilizacijsko“ mesto je uz hrišćanski Zapad i Evropu“.
Mnogi su spremni da proglase 15. februar danom kada je Srbija rekla da ona bezrezervno i neupitno pripada Evropi.
Koja je to Evropa? Da li je to Evropa Evropske unije, Šengen zone, uvoznih carina i mitske zabrane pečenja rakije ispred kuće, u koju nikako ne želimo da idemo? Ne, to nije ta Evropa. To je Evropa krsta i mača, na braniku „civilizacije“ od istočnjačkih varvara i bezbožnika. To je Evropa kojoj zaista želimo da pripadamo.
Mada, u poslednje vreme je na momente teško i uočiti razliku između ove dve Evrope.
Da li je to uzrok ili posledica činjenice da je udžbenik istorije za treći razred gimnazije u izdanju državnog Zavoda za izdavanje udžbenika (autora Dragomira Bondžića i Koste Nikolića) fantastičan primer ovakvih vrednosnih sudova bez utemeljenja u istorijskoj istini?
Da ne spominjemo utemeljenje u vrednostima naširoko zastupljenim u akademskom diskursu drugde u svetu.
Vratimo se na pretpostavku Edvarda Saida u kapitalnom delu, „Orijentalizam“, da „naša“ (misleći na hrišćanski Zapad) kultura „dobija na snazi i identitetu postavljajući sebe protivno Orijentu, njegovim suprotnim slikama, idejama, karakterima i iskustvima“.
Šta podgreva mit o 500 godina turskog ropstva?
Pre nego što potencijalni čitaoci dobiju napad panike pred mojim apologetskim stavom prema 500 godina zuluma koji je naš narod trpeo, da li je moguće da ne vidimo koliko je takav stav štetan po naš sopstveni kolektivni identitet?
Zašto pet stotina godina ropstva i mraka, zašto vekovi muka i patnje?
Zar je srpski narod prestao da postoji između pada Despotovine i podizanja Prvog srpskog ustanka?
Da li se išta desilo za naš narod u međuvremenu, čak i dobro?
Da li smo uopšte postojali?
Jasno je, motiv smrti i vaskrsenja rezonuje u ljudskoj svesti više nego i jedan drugi.
Smrti od ruke neprijatelja koga možemo svi zajednički da mrzimo i uz to da pokažemo kako pripadamo onom „boljem“ delu sveta.
A šta je bolje onda od vaskrsa kroz isukani mač protiv sopstvenog zlostavljača?
Da ne budem previše bezobrazan sugestijom da smo decenijama pripadali „boljem“ delu sveta pripadajući njegovoj antifašističkoj ekumeni, postaviću prosto pitanje: Kada ćemo prestati da definišemo sebe kroz prizmu mržnje prema drugome?
Državni praznici bi trebalo da budu proslave sopstvenosti, to im je jedina svrha.
Što pre to shvatimo, bolje po nas.
Tog momenta ćemo prestati da budemo „milenijska nacija pravoslavnih Hrišćana“ iz knjiga Milorada Ekmečića, nacija sinova Stefana Nemanje, nosio on krst ili mač, nacija stradalnika „istočno-islamskog varvarstva“, ili nacija hordi „čuvara nacionalnog dostojanstva pred naletom migranata“.
Kada Srbi shvate da je i sam pojam nacije moderan koliko i njihova država, shvatiće da je sve ostalo gledanje u ogledalo da bi se ciljano video neki drugi.
Autor je doktorand i asistent na departmanu za istoriju, Indijana Univerzitet u Blumingtonu, SAD
Nemam konkretno pitanje za istoricare, samo eto.
Ipak, najznačajniji državni praznik u Srba trenutno nosi sa sobom jednu nezavidnu pozadinu i nasleđe sa kojim bi Republika trebalo da raskine ukoliko zaista želi da napreduje.
Mnoge države na svetu slave nacionalne revolucije, datume oslobođenja, ili pak datume početka procesa neke vrste emancipacije.
Srbija nije izuzetak, i to samo po sebi nije ni na koji način problematično.
Međutim, da li smo se mi ikada duboko zapitali kakve implikacije proslava naše „emancipacije“ povlači i koji su to potencijalno neprihvatljivi aspekti proslave Sretenja koji neprestano mimoilaze naš vidokrug?
Slavljen danas kao Srpska revolucija, Prvi srpski ustanak odista predstavlja početak vojne faze nečega što u današnjoj perspektivi može biti posmatrano kao nacionalno oslobođenje, uspostavljanje državnosti i samostalnosti.
Mnogi autori unutar srpske istoriografije se razilaze oko toga koja je gornja granica te revolucije, da li je to kraj njene vojne faze (1815.), ili je to proglašenje prvog ustava u modernoj srpskoj istoriji (1835.), uz povremena flertovanja i sa idejom da tu granicu treba pomeriti do 1878. i sticanja pune nezavisnosti na Berlinskom kongresu.
Ipak, u moru diskusija oko tehničkih aspekata i praznika i njegove proslave, ali i same istorije u pozadini, nikada se ne postavlja pitanje šta je dominantna vrednost iza slavljenja Sretenja kao srpskog Dana Državnosti?
Aludiram na činjenicu da gotovo uvek propuštamo priliku da postavimo pitanje od čega smo se mi to osamostalili i, takoreći, emancipovali?
Zašto bi Sretenje/Dan državnosti trebalo tako jako da rezonuje u našoj svesti? Zašto tako jak naglasak na „vaspostavljanje/vaskrs srpske državnosti“ i udaranje temelja „moderne“ srpske države?
Takoreći, šta je „pisac“ hteo da kaže?
Često prisutan ideološki antagonizam u javnom diskursu u Srbiji je onaj kada se govori o komunističkom, s jedne strane, i pre- i post-komunističkom periodu srpske istorije s druge. Interesantno je uočiti koliko zapravo paralela možemo povući između tih era u određenim sferama.
Proslave državnih praznika i dominantne kategorije pri propagiranju vrednosti krucijalnih za kolektivni identitet su jedna od njih.
Mnogi će verovatno pitati kako se te vrednosti mogu porediti u uslovima multinacionalne (neki bi čak rekli i supranacionalne) kreacije i etnonacionalne postkomunističke državne tvorevine kakva je Srbija?
Te dve faze su naizgled u potpunim suprotnostima.
I da i ne.
Naime, mehanizmi određivanja gore pomenutih dominantnih kategorija i njihovo propagiranje je potpuno isto i za komunistički i postkomunistički period.
Decenijama je kolektivni identitet i samo postojanje Jugoslavije počivalo na vrednostima zajedničke borbe protiv zajedničkog neprijatelja.
Taj neprijatelj je bio fašizam, a mi smo kao država bili savez antifašističkih naroda i narodnosti.
Danas, mi smo nacija koja slavi svoju pobunu protiv Otomanske imperije i njenih dominantnih vrednosti.
Zajednički neprijatelj pripadnika naše nacije i „civilizacije“ kojoj tvrdimo da pripadamo je takozvano 500-godišnje ropstvo pod Turcima.
Upravo tu leži najveći problem našeg državnog praznika, tj. diskursa vezanog za njega.
Diskurs oko Dana državnosti i istorije u pozadini je vrlo isključiv u svojim vrednostima i svojoj retorici, nadasve baziran na istorijskom revizionizmu i neistinama.
Svake godine su političarima i „kreatorima mišljenja“ javnog mnjenja puna usta 15. februara kao datuma kada nastaje „moderna“ srpska država.
To, svakako, nije neistina.
Ali šta zaista znači taj pojam „moderno“?
Prateći istupe nosioca nacionalne politike, značajnih figura našeg visokog obrazovanja, i ostalih pozvanih da govore o ovom istorijski značajnom trenutku, srpska „modernost“ stoji jedino i isključivo u suprotnosti sa Otomanskom imperijom, Islamom, „Istokom“, „Orijentom“, „Turcima“, „ropstvom“ i slično. A naše „civilizacijsko“ mesto je uz hrišćanski Zapad i Evropu“.
Mnogi su spremni da proglase 15. februar danom kada je Srbija rekla da ona bezrezervno i neupitno pripada Evropi.
Koja je to Evropa? Da li je to Evropa Evropske unije, Šengen zone, uvoznih carina i mitske zabrane pečenja rakije ispred kuće, u koju nikako ne želimo da idemo? Ne, to nije ta Evropa. To je Evropa krsta i mača, na braniku „civilizacije“ od istočnjačkih varvara i bezbožnika. To je Evropa kojoj zaista želimo da pripadamo.
Mada, u poslednje vreme je na momente teško i uočiti razliku između ove dve Evrope.
Da li je to uzrok ili posledica činjenice da je udžbenik istorije za treći razred gimnazije u izdanju državnog Zavoda za izdavanje udžbenika (autora Dragomira Bondžića i Koste Nikolića) fantastičan primer ovakvih vrednosnih sudova bez utemeljenja u istorijskoj istini?
Da ne spominjemo utemeljenje u vrednostima naširoko zastupljenim u akademskom diskursu drugde u svetu.
Vratimo se na pretpostavku Edvarda Saida u kapitalnom delu, „Orijentalizam“, da „naša“ (misleći na hrišćanski Zapad) kultura „dobija na snazi i identitetu postavljajući sebe protivno Orijentu, njegovim suprotnim slikama, idejama, karakterima i iskustvima“.
Šta podgreva mit o 500 godina turskog ropstva?
Pre nego što potencijalni čitaoci dobiju napad panike pred mojim apologetskim stavom prema 500 godina zuluma koji je naš narod trpeo, da li je moguće da ne vidimo koliko je takav stav štetan po naš sopstveni kolektivni identitet?
Zašto pet stotina godina ropstva i mraka, zašto vekovi muka i patnje?
Zar je srpski narod prestao da postoji između pada Despotovine i podizanja Prvog srpskog ustanka?
Da li se išta desilo za naš narod u međuvremenu, čak i dobro?
Da li smo uopšte postojali?
Jasno je, motiv smrti i vaskrsenja rezonuje u ljudskoj svesti više nego i jedan drugi.
Smrti od ruke neprijatelja koga možemo svi zajednički da mrzimo i uz to da pokažemo kako pripadamo onom „boljem“ delu sveta.
A šta je bolje onda od vaskrsa kroz isukani mač protiv sopstvenog zlostavljača?
Da ne budem previše bezobrazan sugestijom da smo decenijama pripadali „boljem“ delu sveta pripadajući njegovoj antifašističkoj ekumeni, postaviću prosto pitanje: Kada ćemo prestati da definišemo sebe kroz prizmu mržnje prema drugome?
Državni praznici bi trebalo da budu proslave sopstvenosti, to im je jedina svrha.
Što pre to shvatimo, bolje po nas.
Tog momenta ćemo prestati da budemo „milenijska nacija pravoslavnih Hrišćana“ iz knjiga Milorada Ekmečića, nacija sinova Stefana Nemanje, nosio on krst ili mač, nacija stradalnika „istočno-islamskog varvarstva“, ili nacija hordi „čuvara nacionalnog dostojanstva pred naletom migranata“.
Kada Srbi shvate da je i sam pojam nacije moderan koliko i njihova država, shvatiće da je sve ostalo gledanje u ogledalo da bi se ciljano video neki drugi.
Autor je doktorand i asistent na departmanu za istoriju, Indijana Univerzitet u Blumingtonu, SAD
Nemam konkretno pitanje za istoricare, samo eto.
- Posts : 50030
Join date : 2017-11-16
Nema nista sporno sa Sretenjskim ustavom. A to je sustinski ono zbog cega je praznik 15. februara. Bacio je vreme na ovaj tekst.
- Posts : 8095
Join date : 2020-09-07
Koliko se termin "buržoaska revolucija" koristi na zapadu i da li ima smisla tako nazvati period I i II srpskog ustanka (iako je to naravno bila i borba za oslobođenje slično Američkoj revoluciji)?
_____
Sweet and Tender Hooligan
- Posts : 11141
Join date : 2014-10-28
Age : 44
ne koristi se
sto se tice vostani serbije, ja to tako ne bih nazivao, jer prosto takva klasa nije tada ni postojala
postojale su lokalne kabadahije koje su u principu se borile za lokalnu prevlast
sto se tice vostani serbije, ja to tako ne bih nazivao, jer prosto takva klasa nije tada ni postojala
postojale su lokalne kabadahije koje su u principu se borile za lokalnu prevlast
_____
radikalni patrijarhalni feminista
smrk kod dijane hrk
- Posts : 11141
Join date : 2014-10-28
Age : 44
to naknadno liberali ucitavaju nekakve emancipatorne procese jednom u principu feudalnom drustvu
_____
radikalni patrijarhalni feminista
smrk kod dijane hrk
Similar topics
|
|
|