Pitajte istoričare

Notxor wrote:Koliko se termin "buržoaska revolucija" koristi na zapadu i da li ima smisla tako nazvati period I i II srpskog ustanka (iako je to naravno bila i borba za oslobođenje slično Američkoj revoluciji)?

Ja sam u školi učio da je Američka revolucija buržoaska. Holandska, Francuska, Američka, i još jedna zaboravih koja.


I srpski ustanak je realno buržoaska revolucija. Buržoazija ruši feudalni poredak.

to si mozda ucio u srbiji

na zapadu je francuska revolucija, ratovi za nezavisnost, gradjanski ratovi, itd

he he 

knezovi revolucionari ruse sultana

Ima akademik Popov jedan zanimljiv esej o toj kontroverzi, da l je revolucija, dal je rat za nezavisnost, dal je buna i da li je burozska. 


Nema neki poseban zakljucak, ali moze da posluzi dukaze na druge autore.


edit: 

eve ga, prvi esej u ovom zborniku.

http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/istorija_69-70.pdf


Ja bih reko da je revolucija, ali ne bih bas tvrdio da su je savremenici razumeli tako. Mislim za Vuka je buna.

Do koje godine je bio marksizam u JU srednjim školama?

Не знам ни кад је почео. Ваљда са усереним... дакле негде између 1974. и 1980. Ал' не знам тачно које године.

i posle je bilo na faxu, bar sam ja imao 83

На факсу смо 1976, на другој години, имали политичку економију један семестар, други самоуправни социјализам. Ово друго је био баш скарабуџен предмет, осморица су писала уџбеник и очигледно нису ни покушавали да се договоре између себе. Значи да је то била прва или друга година откако је предмет уведен. Марксизма још није било.

Prva generacija usmerenog obrazovanja je bila 1977. godine. Tad je krenuo marksizam. Fun fact: imali smo takmičenja iz marksizma na nivou opštine, grada i republike, baš kao iz fizike.

Само неколико година пре тога су у моди били квизови "путевима револуције", где сам мислио, онако по наслову, да се ради о општем познавању теме, међутим јок. За сваки такав квиз би се нашла књига, која би изашла месец-два пре тога, и по школама су онда ангажовали по двоје-троје да књигу прочитају и попамте колико стигну, и онда су на квизу била питања из познавања те књиге.

Da, da, vesele sedamdesete. Tih godina smo u medijima pobili više Nemaca i domaćih izdajnika nego za vreme rata.

паће wrote:Само неколико година пре тога су у моди били квизови "путевима револуције", где сам мислио, онако по наслову, да се ради о општем познавању теме, међутим јок. За сваки такав квиз би се нашла књига, која би изашла месец-два пре тога, и по школама су онда ангажовали по двоје-троје да књигу прочитају и попамте колико стигну, и онда су на квизу била питања из познавања те књиге.

Nije tako bilo. Bio učesnik i učio iz starih knjiga.

Mojoj generaciji je sociologija zamijenjena marksizmom a mi smo u prvi srednje krenuli septembra '88. Već sledeća je ponovo imala sociologiju. Pošto se SR BiH nije pripremila za tu akciju, koristili smo hrvatski udžebnik. Marksizam je bio prilično dosadan ali je udžbenik bio prilično zanimljiv.

Ferenc Puskás wrote:

паће wrote:Само неколико година пре тога су у моди били квизови "путевима револуције", где сам мислио, онако по наслову, да се ради о општем познавању теме, међутим јок. За сваки такав квиз би се нашла књига, која би изашла месец-два пре тога, и по школама су онда ангажовали по двоје-троје да књигу прочитају и попамте колико стигну, и онда су на квизу била питања из познавања те књиге.

Nije tako bilo. Bio učesnik i učio iz starih knjiga.

Јесте тако било овде. Тј. имали смо те две године (док сам био у току) такве књиге које су изашле. А рачунај, није им лоша шема, десет средњих школа по 4-5 примерака, откине се још мало тиража, а можда ће се и неко из публике зајебати, ето ти унапређења. Продаје, тј, што се касније скратило на промоцију.

И каже се "из књига староставних".

meni je marksizam predavao zoran avramović

čkapi nije stavio u biografiju da je predavao marksizam u prvoj bg

Па у то време је кружио виц како ко доведе још једног члана у Партију, не мора да плаћа чланарину; ко доведе два не мора да буде члан, ко доведе три или више, Партија јемчи да се никад неће ни знати да је био члан.

nemam pitanje samo je zanimljiva ideja

A global comparative history of the three great concurrent mid 19th century civil wars would be amazing - American Civil War, German Wars of Unification, and the Taiping Rebellion

— Mathias (@bucephalus424) June 23, 2021

Mathias
@bucephalus424
·
3h
Replying to 
@bucephalus424
One continental empire in the making but torn apart internally, another rising empire in the old European core with a precarious great power balance, and a third great empire in terminal decline wracked by instability instigated by European imperialism

Mathias
@bucephalus424
·
3h
All three set to determine the fate of the 20th and 21st centuries, all having the origins of their power dynamics in their civil wars in the 19th


Mathias
@bucephalus424
·
3h
I think also putting the Sepoj Rebellion in British India in the project could maybe work, but still doesn't quite fit the overall civil war framework as the guiding principle

Pitanje je što je par kratkih ratova oko nemačkog ujedinjenja (Danska, Austrougarska, pa Francuska) označeno kao da su "građanski".

Del Cap wrote:Pitanje je što je par kratkih ratova oko nemačkog ujedinjenja (Danska, Austrougarska, pa Francuska) označeno kao da su "građanski".

Your point is taken, but I think it's because, although other peoples were involved, the main driver was unification of the German people.

Same goes for the Italian Risorgimento, which coincidentally involved Austria, France and Prussia.

Mór Thököly wrote:To bi vise odgovaralo onome sto se desavalo 1848. Ima prijatelj kristofer klark jedno odlicno predavanje na netu - "Geopolitika 1848" o necemu u sta se razume mnogo bolje nego u prvi svetski rat. Mada u Nemackoj to sto se desavalo 1848 i nije bas bio rat, vise previranje sa realno pogubnim posledicama, jakako pruskom krivicom.

Jel pevao u sklopu tog predavanja?

jel to ovo predavanje?

https://www.youtube.com/watch?v=782P0YcOOOQ

Jel neko Germogena Maksimova hirotonisao ili ga je samo Pavelic proglasio za patrijarha?

Vodstvo Srpske pravoslavne crkve bilo je suglasno s izborom Maksimova, ali se protivilo njegovu imenovanju patrijarhom. Budući da je proglašenje i legalizacija patrijarha bila moguća samo uz pristanak Srpske pravoslavne crkve, Maksimov je mjesto prvoga poglavara HPC-a preuzeo u dostojanstvu mitropolita, a procedura za imenovanje i ustoličenje patrijarha odgođena je za normalnije prilike.

http://www.historiografija.hr/wp-content/uploads/2018/03/Tekst.pdf