Preporuke za čitanje i gledanje

Јанош Винету wrote:Не бих се сложио.

Данас буржоазија има много више енергије укупно а већински је троши на децу.

Развозе их на тренинге, у школу, на језике, прете учитељима и професорима, жале се по вибер групама, пишу неке жалбе или тужбе или шта већ ако су адвокати или правници, траже додатну наставу, плаћају приватне часове, набављају старе контролне и писмене како би деца могла да их набифлају, уче их како се преписује, улизују се директорима и суфлирају учитељима. Мамике се баве децом целодневно, оне добростојеће нити кувају, нити усисавају, нити пеглају него "плате жену" што би рекла Биљана Србљановић. А постоје и луксузне приватне школе, приватни вртићи, приватне гимназије, факултети где је сав тај посао препуштен плаћеним туторима.

То просто тако мора, јер су државне школе девастиране па се то надомешта приватном иницијативом мамика и татика, који у прилозима и донацијама скупе више новца него што цела школа добије од државе, а неретко су и формално школованији од наставника и професора средње школе, а свакако приходују више. Постоје школе где сви инфраструктурне радове у смислу реновирања и кречења и додатних наставних елемената финансирају родитељи, а приход од државе се сав потроши на плате професора те локална самоуправа плаћа струју и воду и комуналије (ако их плаћа).

У збиру то испада исто онако као што је раније било, ниво образованости се држи али све оно што је радила држава и школски систем сада раде родитељи. Ако знају, раде сами, ако не знају, морају да плате да би држали корак или ће им дете заостајати.

По селима и варошима не знам како је, вероватно је много чемерније али тамо је једино неформална моћ учитеља значајно већа. Поготово млађих и способнијих.

Nektivni Ugnelj wrote:

Јанош Винету wrote:Не бих се сложио.

Данас буржоазија има много више енергије укупно а већински је троши на децу.

Развозе их на тренинге, у школу, на језике, прете учитељима и професорима, жале се по вибер групама, пишу неке жалбе или тужбе или шта већ ако су адвокати или правници, траже додатну наставу, плаћају приватне часове, набављају старе контролне и писмене како би деца могла да их набифлају, уче их како се преписује, улизују се директорима и суфлирају учитељима. Мамике се баве децом целодневно, оне добростојеће нити кувају, нити усисавају, нити пеглају него "плате жену" што би рекла Биљана Србљановић. А постоје и луксузне приватне школе, приватни вртићи, приватне гимназије, факултети где је сав тај посао препуштен плаћеним туторима.

То просто тако мора, јер су државне школе девастиране па се то надомешта приватном иницијативом мамика и татика, који у прилозима и донацијама скупе више новца него што цела школа добије од државе, а неретко су и формално школованији од наставника и професора средње школе, а свакако приходују више. Постоје школе где сви инфраструктурне радове у смислу реновирања и кречења и додатних наставних елемената финансирају родитељи, а приход од државе се сав потроши на плате професора те локална самоуправа плаћа струју и воду и комуналије (ако их плаћа).

У збиру то испада исто онако као што је раније било, ниво образованости се држи али све оно што је радила држава и школски систем сада раде родитељи. Ако знају, раде сами, ако не знају, морају да плате да би држали корак или ће им дете заостајати.

По селима и варошима не знам како је, вероватно је много чемерније али тамо је једино неформална моћ учитеља значајно већа. Поготово млађих и способнијих.

Nivo obrazovanosti se ne drzi. To saznas, tj nasa deca saznaju u susretu sa ruskom decom. Nebo i zemlje.

Simone Weil – „Ilijada“ ili pesma o sili
Esej napisan u leto i jesen 1940. posle nemačke okupacije Francuske – Hektorova smrt će doneti radost Ahileju, njegova smrt radost Trojancima, a uništenje Troje na kratko će obradovati Ahejce. https://t.co/pujbDW6zsb

— Peščanik (@Pescanik) October 12, 2024