Ekologija

err, zar ovo nije otkrivanje rl podataka ?

kako za koga, ja nem pojma ko je autor teksta  a oni koji znaju ne moraju da pisu forumski nick u komentarima jel

Ne znam ni ja ko je autor, ali reko bi da je Uskoks (drvo, simbol, tradicija).

al nije mu lose ime, kao neki sef policije, dragi krsmanovic 

za tekst mogu samo da kazem

http://www.edge.org/q2011/q11_17.html
BRIAN ENO

Ecology

That idea, or bundle of ideas, seems to me the most important revolution in general thinking in the last 150 years. It has given us a whole new sense of who we are, where we fit, and how things work. It has made commonplace and intuitive a type of perception that used to be the province of mystics — the sense of wholeness and interconnectedness.

Beginning with Copernicus, our picture of a semi-divine humankind perfectly located at the centre of The Universe began to falter: we discovered that we live on a small planet circling a medium sized star at the edge of an average galaxy. And then, following Darwin, we stopped being able to locate ourselves at the centre of life. Darwin gave us a matrix upon which we could locate life in all its forms: and the shocking news was that we weren't at the centre of that either — just another species in the innumerable panoply of species, inseparably woven into the whole fabric (and not an indispensable part of it either). We have been cut down to size, but at the same time we have discovered ourselves to be part of the most unimaginably vast and beautiful drama called Life.

Before ''ecology'' we understood the world in the metaphor of a pyramid — a heirarchy with God at the top, Man a close second and, sharply separated, a vast mass of life and matter beneath. In that model, information and intelligence flowed in one direction only — from the intelligent top to the ''base'' bottom — and, as masters of the universe, we felt no misgivings exploiting the lower reaches of the pyramid.

The ecological vision has changed that: we now increasingly view life as a profoundly complex weblike system, with information running in all directions, and instead of a single heirarchy we see an infinity of nested-together and co-dependent heirarchies — and the complexity of all this is such to be in and of itself creative. We no longer need the idea of a superior intelligence outside of the system — the dense field of intersecting intelligences is fertile enough to account for all the incredible beauty of ''creation''.

The ''ecological'' view isn't confined to the organic world. Along with it comes a new understanding of how intelligence itself comes into being. The classical picture saw Great Men with Great Ideas...but now we tend to think more in terms of fertile circumstances where uncountable numbers of minds contribute to a river of innovation. It doesn't mean we cease to admire the most conspicuous of these — but that we understand them as effects as much as causes. This has ramifications for the way we think about societal design, about crime and conflict, education, culture and science.

That in turn leads to a re-evaluation of the various actors in the human drama. When we realise that the cleaners and the bus drivers and the primary school teachers are as much a part of the story as the professors and the celebrities, we will start to accord them the respect they deserve.

COVEK I ZEMLJA


Then the Lord God fashioned the earthling (ha-adam)
from the soil of the earth (ha-adama),
and breathed into his nostrils the breath of life,
so the earthling became a living soul.

-Genesis 2:7


Biblijska slika nastanka covecanstva, citirana iznad, otkriva duboki uvid koji je moderna civilizacija u velikoj opasnosti da zaboravi. Nasa urodjena i neodvojiva pripadnost zemlji manifestuje se u imenovanju prvog ljudskog bica, od reci adama, hebrejske imenice zenskog roda koja znaci “zemlja” ili “tlo”. Originalno nacinjeni zemlljanin, ha-adam (znaci “od zemlje”), je kasnije diferenciran u coveka i zenu, nazvane Adam i Hava, za koje je receno da su praroditelji svih razlicitih naroda koji nastanjuju planetu. Adamovo ime u sebi sadrzi ljudski pocetak i sudbinu: nase postojanje i sredstva za zivot su od zemlje, za koju smo privezani celog zivota i u koju se vracamo na kraju nasih dana. Ime Adamove drugarice, Hava (kasnije transliterovano u Eva), znaci «ziveca», ili «zivotodavna». Sjedinjavanje Adama i Eve, dakle, oznacava sasvim bukvalno uzajamnu zavisnost zemlje i zivota.

Ista snazna metafora odjekuje i u latinskom imenu za coveka – homo – nastalom od reci humus, zivi deo zemljisnog materijala. Dakle, pridev «ljudski», ili «humano» takodje podrazumeva i «zemno». Druge stare kulture su takodje imale snazne asocijacije i osecanja obozavanja prema zemlji. Za stare Grke, zemlja je bila Gea, velika materinska boginja koja, zatrudnevsi sa Uranom (bogom neba), dade zivot svim bogovima grckog panteona. Njeno ime je deo takvih modernih reci kao sto su geologija, geofizika i geoponika (nauka o poljoprivredi), cak i u cestom imenu Georgije (engl George, nastalom od geo+ergon, sto znaci «raditi zemlju», dakle, zemljoradnik). Jedan od Geinih potomaka je i Demetra, boginja zemlje, za ciji duh se veruje da zivi u svetim stenama, potocima i pecinama. Rimljani su je poistovecivali sa boginjom poljoprivrede, Ceres, modifikacijom cijeg imena je nastala rec «cereal» (jestivo zrno) i ciji glavni festival – Cerealija – je bio slavljen u prolece. U ucenjima Bude, kao i u tradiciji Afrikanaca, americkih Indijanaca i australijskih Aboridzina, zemlja je bila obozavana kao izvor plodnosti, mesto klijanja i obnove, zaista materica zemaljskog zivota.

Zemlja (obuhvatajuci u sebe zemljiste u svom sirem kontekstu zivotne sredine) je odigrala tako vaznu ulogu u staroj mitologiji iz vrlo ubedljivog razloga: nasi davni preci su ziveli u intimnom kontaktu sa zemljom i dozivljavali pojave u vezi sa njom direktno. Oni su osecali neublazeni udar grada i orkanskog vetra, podnosili teret susa i besnjenje poplava. Cistili su i orali zemlju, sejali seme i sadili sadnice u mekano tlo, i gledali kako kisne kapi slepljuju grudvice zemljista i kako jarko sunce susi i pravi pukotine na goloj povrsini tla. Molili su se za lagane kise koje ce obezbediti da se zemljiste ni ne osusi a ni da ga voda ne odnese, i brizno gajili svoje useve. Cuvali su zrno koje pozanju u trapovima, gradili kuce od blata, i otkrili da se glina moze ispeci da proizvede nov i trajni materijal – nazvan keramika – od koje su oni pravili cupove za hranu i ploce za pisanje. Tokom celog svojeg zivota, bili su zahvalni za zemljine plodove, a da to nikada nisu uzimali zdravo za gotovo. Ljudi koji zive na zemlji u potpunosti zavise od svog poznavanja tla u stalnom naporu da iz njega izvuku ono sto im je potrebno za egzistenciju.

Nasa civilizacija vitalno zavisi od zemlje vise nego ikada, jer je nas broj porastao dok su se pristupacni resurs zemljista smanjili i istrosili. Paradoksalno, medjutim, paralelno sa tim kako nasa zavisnost od zemlje raste, vecina nas je postala fizicki i emocionalno odvojena od nje. Vecina ljudi u tzv razvijenim zemljama provodi svoje zivote u vestackoj sredini grada, izolovana od direktne izlozenosti prirodi. Neki stanovnici grada pokusavaju da ukrase svoje domove sa ukrasnim biljkama koje su prilagodjene da rastu u sterilnim medijima, a ne u zemljistu. Mnoga deca podrazumevaju da hrana dolazi iz supermarketa. Malo ko se danas moli za kisu, a mnogi je smatraju samo nepogodom.

Odvojenost je rodila neznanje, a od neznanja je nastala iluzija da se nasa civilizacija uzdigla iznad prirode i oslobodila od njenih okova. Poljoprivreda i snabdevenost hranom, erozija i zaslanjivanje, degradacija i unistenje prirodnih ekosistema, odlaganje otpadaka, nestanak i zagadjenje povrsinskih voda i akvifera, trendovi koji pogadjaju kvalitet lokalne i globalne sredine – svi ovi procesi, koji ukljucuju zemlju ili direktno ili indirektno – postali su tek apstraktni za vecinu savremenih ljudi. Sam jezik koji koristimo odaje nas nemar za taj tako obican materijal pod nogama, koji cesto zovemo i «prljavstina». Neki pedantni roditelji zabranjuju deci da se igraju u blatu i zure da operu njihove «uprljane» ruke kada deca poslusaju urodjeni instinkt da se ipak igraju u blatu. Na taj nacin se obezvredjuje i tretira kao necisto ono sto je u stvari osnovni medijum preciscavanja na planeti, u cemu se otpaci raspadaju i prirodna produktivnost iznova obnavlja.

Ocigledno je da moderno drustvo nije u stanju da uspesno i trajno upravlja onim sto suvise ljudi, ukljucujuci i kreatore domace i medjunarodne politike, ne poznaje i samim tim se ne brine, niti stara o tome. Nepoznavanje zemaljske sredine, na povrsini koje lezi zemljiste, vodi daljem pogresnom koriscenju i zloupotrebi. Stoga je jedan od glavnih zadataka naseg doba da generise i siri pravo znanje u oblasti zivotne sredine i procesa, posebno posto su ovi ugrozeni – makar i nenamerno – ljudskom aktivnoscu.


Daniel Hillel, Environmental Soil Physics, Academic Press, USA. (str. xix-xxi)

Pa prvo Burk za konzevativce nije neki autor, nego sustinski znacajan autor, drugo mnogi konzervativci , osobito hriscanski konzervativci se danas protive smrtnoj kazni po istom osnovu po kojem se protive abortusu i eutanaziji, samo sto se nijedan takav koji dosledno zastupa uverenja, ne kandiduje za predsednika, pa je test moje nesaglasavanje sa smrtnom kaznom prepoznao kao podrsku Sandersu. Test je manjkav, a ne moja pozicija. (sto sam i rekao, meni se cini s velikom elokvencijom, malo pre ovog sa majonezom )


Ne razumem. Postoji kontrargument- da će morati da se povećaju cene da bi se radnicima povećale zarade, odnosno da onda oni koji kupuju neće imati šta da jedu (ako moramo u takvim kategorijama da razgovaramo ), odnosno da povećanje minimalca , otežava zapošljavanje. Ima tu raznih strana i raznih interesa... Da li se zemlja zapravo zagreva, odnosno zagreva kao posledica ljudskog delovanja to nije upitno i nema suprotne strane. To je potpuno nadpolitičko pitanje

Tačer wrote:It's we conservatives who are not merely friends of the Earth—we are its guardians and trustees for generations to come. The core of Tory philosophy and for the case for protecting the environment are the same. No generation has a freehold on this earth. All we have is a life tenancy—with a full repairing lease.

et Ostap

šteta, nadao sam se nekoj čudnoj teoriji. Dogovorio sam (pa svašta iskrslo) sa Slobom Vladušićem da napišem jedan esej o Burku za ono njegovo fašističko... Napisao bih "Zašto je Burk socijalista" čisto da mu glava eksplodira


Gađaće nas Vasa pikslom

Šuvar i varivo wrote:Pa prvo Burk za konzevativce nije neki autor, nego sustinski znacajan autor, drugo mnogi konzervativci , osobito hriscanski konzervativci se danas protive smrtnoj kazni po istom osnovu po kojem se protive abortusu i eutanaziji, samo sto se nijedan takav koji dosledno zastupa uverenja, ne kandiduje za predsednika, pa je test moje nesaglasavanje sa smrtnom kaznom prepoznao kao podrsku Sandersu. Test je manjkav, a ne moja pozicija. (sto sam i rekao, meni se cini s velikom elokvencijom, malo pre ovog sa majonezom )


Ne razumem. Postoji kontrargument- da će morati da se povećaju cene da bi se radnicima povećale zarade, odnosno da onda oni koji kupuju neće imati šta da jedu (ako moramo u takvim kategorijama da razgovaramo ), odnosno da povećanje minimalca , otežava zapošljavanje. Ima tu raznih strana i raznih interesa... Da li se zemlja zapravo zagreva, odnosno zagreva kao posledica ljudskog delovanja to nije upitno i nema suprotne strane. To je potpuno nadpolitičko pitanje

Tačer wrote:It's we conservatives who are not merely friends of the Earth—we are its guardians and trustees for generations to come. The core of Tory philosophy and for the case for protecting the environment are the same. No generation has a freehold on this earth. All we have is a life tenancy—with a full repairing lease.

et Ostap

šteta, nadao sam se nekoj čudnoj teoriji. Dogovorio sam (pa svašta iskrslo) sa Slobom Vladušićem da napišem jedan esej o Burku za ono njegovo fašističko... Napisao bih "Zašto je Burk socijalista" čisto da mu glava eksplodira


Gađaće nas Vasa pikslom

pa problem tvoje pozicije je taj sto je posmatras kao metaistorijsku.

morao bi da zaglupis to malo za mene

William Murderface wrote:Ono za ekologiju ti je isto bilo dobro - nije to politika, nego oću dimam čistu vodu da pijem! Well, duh, a minimum wage i pravo na štrajk nisu politička pitanja nego samo oće ljudi dimaju da jedu i da rade i zarađuju. Pitanje je opet, zašto se samo kakva-takva levica ozbiljno zalaže za ekološka pitanja.

Па кад је зарађивање на сировинама привилегија повлашћених, дакле они имају интерес да очувају тај статус кво. За еколошки приступ су јако гласни кад треба бацити кривицу на потрошаче, дакле обичне грађане које нико није питао да ли више желе да троше ствари произведене у свом крају или производњу из знојарника^РЖ која пређе пола глобуса да би на њој неко зарадио, али су они свеједно криви за то ако питаш конзервативце.

Левица пак, по дефиницији, нема ништа против таквих привилегија под условом да од њих сви имају користи. И ту онда настаје то одвајање у ставу.

Ima interesa, ali nije konzervativno stati uz te interese. Samo pohlepno.

Pa vi gore trolujete nego tamo na seksu mi o starosti.

Sto je najgore, nije vam to ni neinteresantno, ali sta ce ovde.

prevazilazi ideološke podele, to sam hteo reći.. društveno je pitanje, sledstveno političko, sve je političko..

ne bih rekao da su desničari više korumpirani od strane energetske industrije, svi su podjednako...

zanima me sad (može i da se splituje) zašto se po tebi levica više identifikje sa ovim pitanjima?

Šuvar i varivo wrote:morao bi da zaglupis to malo za mene

pa problem jeste u tebi. ti nisi deo pokreta. na nivou nekog tvog licnog dozivljaja ti si konzervativac ali si zapravo na izlaznim vratima pokreta koji je danas veoma jasno postavio nek, nazovimo to tako, nulte tacke svog delovanja.

drugim recima za tebe je burke neki vecni reakcionar mimo konkretnih istorijskih formacija. i on zaista jeste totem jednog dela reakcije ali to ne znaci da on moze da izbegne kontekstualizaciji.

ostap bender wrote:

Šuvar i varivo wrote:morao bi da zaglupis to malo za mene

pa problem jeste u tebi. ti nisi deo pokreta. na nivou nekog tvog licnog dozivljaja ti si konzervativac ali si zapravo na izlaznim vratima pokreta koji je danas veoma jasno postavio nek, nazovimo to tako, nulte tacke svog delovanja.

no argument here... konzevertivizam po svojoj prirodi ne moze da bude delatan, moze samo da vecno pomera svoje pozicije podstaknut reakcionarnim teznjama...

nije to konkretna politička platforma, više je pristup životu, gotovo estetika.

ostap bender wrote:drugim recima za tebe je burke neki vecni reakcionar mimo konkretnih istorijskih formacija. i on zaista jeste totem jednog dela reakcije ali to ne znaci da on moze da izbegne kontekstualizaciji.

ne kazem ni da treba da izbegne kontesktualizaciji, nego oko ovog konkretnog, što sam lupao u ovim okolnostima - to je prilično vanvremenski, bilo je pogrešno ubiti čoveka u 18tom veku, pogrešno je sad.

pa ne. moze istina da bude vanvremenska ali nacin na koji je mi operacionalizujemo, gradimo nasu vezu s njom, nije. to je politika. pravo je pitanje kako tu vezu danas razgradjuju konzervativne politike. sta za njih znaci 'ubiti coveka'? ko je za te politike uopste covek?

inace slazem se za ovo oko estetike do neke mere. samo pazi u toj vezi politike i estetike stradaju oba.