Seljački restorani

ne razumem ovaj oglas. koliko košta, 7.800 ili 12.000 dinara?

jedno je čelična drugo prohromska cena

baja se malo razišao sa matematikom ali ja bi po tom oglasu rekao 7800 sa čeličnom 12000 za talandarom od prokroNa

a na drugom oglasu je 9000 čelična haha

Сетио сам се једне легенде око комбинатске кантине овде. Место има поприличну историју, шездесетих се тамо свирала музика за плес, доводила се деца, а онда је седамдесетих и осамдесетих то била кафанчина где се пиће додавало, јер келнер није могао да прође до свих столова, таква је гужва била.

Е, засело друштво за једним столом, који је за четворо, ал' њих било ваљда седам, довукли још столица. Наруче пладањ ћевапа и сваком по виљушку. Таман било места за то и чаше. Пију, једу, пију, једу, и остане само један ћевап. Сви меркају а нико неће да буде безобразан да узме тај последњи. Посматра их келнер из прикрајка неколико минута, и угаси светло. Чује се урлик. Упали светло, а оно се један држи за длан. Остала шесторица су имала виљушке у рукама.

E vala i na bečkom dvoru bi bar trojica posegnula golim rukama.

Ало, бре, Кантина је то. Ту се држао ниво, виљушка на готовс.

juce probao da se uvalim kod marjana u drazevcu

u 4 popodne spektakularan armagedon, unutra krcato, bukvalno sede jedni drugima na glavi

napolju na 10 stepeni jedno 20 ljudi jede u zimskim jaknama s nadom da ce neko iznutra da izadje

kelneri nam rekli nemojte da se lozite mi ne mozemo sat vremena da primimo novu narudzbinu

i tako, sedosmo u neku drugu kafancinu u istom selu, prezivesmo, nije marjan ali se moze pojest u nuzdi. posle mnogo vremena pio sam stomakliju, moze.

Да пријавим да је Занатлија пропо. Тј одлична је кујна, цене су онако, не претеране, мада данас ко га зна, ал' одокативно изгледа око 10% скупље него пре два месеца. Амбијент је још дотеран, то је онај штимунг, сад су чак ударили и дрвенарију напољу, обложили зидове пролаза (кафана је у авлији иза удружења занатлија, ака удружења самосталних привредника). Но, мислим да ме неће видети бар неколико година.

Јер музика. Јеботе, скупиш породицу у недељу за ручак, нисмо успели да се скупимо у овом саставу још од последњих сватова, и не можеш да разговараш. Тамбураши, све дрвено, ниска таваница, и поврх свега имају и хармоникаша а гласни су за црни појас. Шта мене заболе што неко нешто слави, није то могло увече?
Питамо келнера може ли да нас пресели у дворишни део, видим да је сад обзидан, више није напољу. Не може, каже, то је сад башка кафана, газдин син и снаја, а није ни готово. Стварно, молери, фарба... Дочекамо некако да музика прави паузу. Јеботе, још горе, оно најгори дрнка дрнка народњаци, звучник од 40 литара тачно изнад нашег унука. Опет келнера, може то да се утиша? Не може.

Ај ћао.

i pored nas u pregrađenom delu se spremalo tzv slavlje, naduvani 18 baloni, sve crno belo... završismo do 18h baš kad je muzika krenula jedan jedan ts ts ts proba jedan dva jedan dva, taman pravi momenat za bežaniju

Ево како су пицнули улаз...

od stolice na zidu vise mrzim samo beciklo na plafonu

čarda andrić sombor jel bio neko skoro

svejedno ću najebat dejt je rezervisan nego da znam čime da se zadavim

ja sam bio dopašće ti se ima svega i seljačkog utovara u vidu srbske sač mlinci omnipotencije i solidne ribe uključujući i dimljenu deveriku u ulju. naravno berba ušiju naivnih posetilaca je opšte mesto ali ko vas jebe.

Након четири године опет оверили Стару дуњу. Оно, безвезни тренутак, уторак предвече, била три стола заузета кад смо дошли, испразнило се док је донео пиво. Јеловник, свашта у опсегу од 800 до 1600, и пошто нисмо умели да се одлучимо, наручимо 1 пети албум, де бест ов, и човек уредно наређа свашта, цео минут је објашњавао шта је шта, које је испод сача, које је на путеру које под кајмаком, и леба из наше пећи сад сте поред ње прошли... све одлично и у збиру (уз 4 пива - ердингер и црни будвар) испод 2000 по осопи.

А у ствари смо били пошли у Каштел, међутим тамо сад изгледа треба упутство.  Јер су закључали капију, и другу капију, пише „улаз кроз рецепцију“. Ако за педесет година нисам морао да научим где је то, не морам ни сад. Ћао довиђења.

Nisi mogao u boljem trenutku otići, fenomenalni su sada.

Moram da overim tu kafanu...

Vecerao u Tiganjici skoro. Odlicne kobasice od divljaci.

Повлачим шта сам рекао за Каштел, јебо их ко им је одштампао цедуљу за капију. Испало је да кад неко закупи простор, а тад је баш било тако, госте провлаче кроз западни улаз, за који нисам ни знао јер ми за ових педесетак година никад није ни требао (па ме скроз збунило кад је ова преко телефона споменула „а, биће отворена и мала капија, можете ући као и пре“ - ТО вам је мала капија? Може камион да уђе.). То раде да се не би провукао неко без позивнице, ваљда. Ал' стварно би могло то обавештење да буде јасније.

Клопа одлична, да је јефтино није (десет особа, 14000, од пића само кисела), келнерица иста као летос, права домаћа, стално имам осећај да је знам из гимназије иако би могла бити у најбољем случају рано унуче неког из генерације. Посебно позитивно бројање што су нам укључили климу у великој сали, иако је било једва пет столова заузето.

Карађорђева опет са сиром, не кајмаком, ал' то се више ни не надам да ћу негде видети, осим ако моја госпоја опет крене да их прави.

Karadjirdjeva sa kajmakom i suvim vratom ima u Sremskim Karlovcima. Mozda se setim imena ali dovoljno je i ovo: basta se nalazi prekoputa objekta. Iz baste se vidi gimnazija, a pored kafane je neka zgrada kulture, opstina ili tako nesto, ima kulturnih manifestacija tu stalno.

To bi trebalo da bude Gostiona kod četiri lava.

Da.

Za Karadjordevu svrati u Srbiju u Meljaku....  Fenomenalna.

https://www.facebook.com/share/p/ShZkFrK9v4Y42tXN/