Nogoloptaška svaštara

da. ersan ilyasova je uzbekistanac ili tako ZND nesto. fakat nije balkanac

william 'fatty' folkes

Sinoc sam nesto tamburao po jutjubu i nasao da je pre nekoliko meseci umro Rob Rensenbrik.

1974.

Prvo svetsko prvenstvo koje sam pratio. Nasi su otisli na svetsko sa ambicijama da doguraju makar do treceg mesta a onda poceli da igraju kao najvece picke u drugoj fazi, i ja sam se brzo presaltovao na Holandiju. Igrace sam vec dobro znao jer je godinu dana ranije Ajaks uzeo titulu u KES u Beogradu, a pola reprezentacije je bilo iz Ajaksa. Holandjani su igrali visoku zonu o odbrani i hvatali protivnika u ofsajdu 5-6 puta po utakmici. To je posle kopirao Ivic u Hajduku i redovno hvatao Zvezdu u ofsajdu sto je jedino Sestic mogao da probije, ali ga je onda cekao kostolomac Vedran Rozic, ali necemo sad o tome. Ovo je prica o Robiju Rensenbriku.

Robi nije umeo da igra totalni fudbal, Robi je bio krilo kao Dragan Dzajic ali jedno 10 puta bolji. Bio je formacijski totalni autsajder u timu letecih plavokosih Holandjana, a i mentalno se nije uklapao jer je jedini igrao u Belgiji. U tim je upao posle prve utakmice jer je Kizier pored Krojfa bio totalno neupotrebljiv. Robi je mogao da igra samo po levoj strani a tu je bila opasna guzva: Krojf je igrao po celom terenu ali je voleo da se pomeri polu levo vise nego leba da jede, a Wim van Hanegem je takodje bio levak i legenda Fejenorda, pa je i on tu pravio guzvu, a Robiju sta ostane. Ipak, videlo se da je strasan igrac, umeo je fantasticno da odigra pas (kad bi mu jadnom dodali loptu, a to nije bilo cesto), a protiv DDRa je postigao sjajan gol, volejom sa 20 metara.

U finalu protiv Nemacke, Robi je mogao da bude heroj; Berti Fogst je, osim na samom pocetku, potpuno izbacio Krojfa iz igre, koji je proveo veci deo utakmice na oko 40 metara od gola. Van Hanegem je vodio svoj licni rat protiv duhova iz II svetskog rata, to jest video je u igracima Nemacke naciste koji su mu ubili brata i oca 1944, i kao takav je bio potpuno neupotrebljiv. Robi je imao prostor po levoj strani otvoren po prvi put na celom prvenstvu, da pravi malu decu Brajtneru, Overatu i ostalim groznim Svabama.

Avaj, na prethodnoj utakmici protiv Brazila, koja je bila vise ragbi nego fudbal, Robi se povredio. Odigrao je prvo poluvreme na misice, ali je u poluvremenu zamenjen. Drugo poluvreme se igralo viktorije na gol Nemaca, ali Sep Majer je sve branio a ono sto je propustio spasavala je nemacka odbrana sa gol linije. Holandija je izgubila tu utakmicu i ja jos uvek ne mogu to da prihvatim.

1978

Te godine nije bilo Krojfa a ni van Hanegema, nije bilo Rinusa Mihelsa, nije bilo totalnog fudbala. Holandija je bila tim kao i svaki drugi, do finala je stigla jer je Dino Zof odlucio da lopte koje se sutnu izvan sesnaesterca sigurno nece u gol, kao nekad Petar Borota ("Borota ceni i... lopta je u mrezi"). Zof je to uradio 2x protiv Holandije i jos 2x protiv Brazila, i Italija, iako realno najbolji evropski tim na prvenstvu, nije osvojila nijednu medalju. Ali ovo nije prica o Italiji, ovo je prica o Robiju.

Robi je bio stub tima 1978, zajedno sa bracom van der Kerkof i Ari Haanom. Dao je pet golova, namestio jos par komada, i na terenu je briljirao kao u Anderlehtu. Ja sam se osecao cudno kada sam gledao finale; nisam mogao da smislim Argentince (koji su usli u finale jer su uboli Peruu 6 komada, ocigledna namestaljka courtesy of vojna hunta), a Holandija mi je bila kao bivsa devojka koja se ugojila 20 kila i ne lici na nista. Ali napadali su ostro, Argentinac je branio kao da ima 6 ruku, gol je visio u vazduhu, i ja sam uhvatio sebe kako razmisljam da bi ipak bilo lepo da Holandija dobije, da se ispravi ona nepravda iz 1974. Tu Kempes da gol, Holandjani jalovo napadaju, Johny Rep izlazi, ulazi neki drvoseca umesto njega, neki blesav napad, centarsut i drvoseca ubada gol.... 1:1. Deset minuta pred kraj. Argentinci se potpuno pogubili, Holandjani napadju ko blesavi, i ja pocinjem da ozbiljno navijam za tu verziju tima iz 1974 sa Ali ekspresa.

Igra se devedeseti minut, sudija svira prkrsaj za Olandeze na centru, ali malo na strani Holandije. Svi se povlace pred gol Argentinaca, duga lopta u levo, golman izlazi, lopta odskace od zemlje i pada Robiju na levu nogu. Robi uklizava i salje loptu u blizi, nebranjeni ugao, sa oko 7 metara. Lopta ide ka golu i....

Stativa.

Lopta se odbija u levo, Robi je na zemlji, oko njega nema nikog iz Holandije da je sutne prema praznom golu. Argentinci u panici sutnu loptu u aut.

U picku materinu.

Kamera pokazuje Robija koji se ne hvata za glavu, ne huli boga, nego trci da izvede aut. Jos ima vremena iako tece vec 91 minut. Jos jedan faul na oko 30 metara od gola, jos jedan slobodan udarac po zemlji i lopta kroz sumu nogu odlazi pored gola. Produzeci.

Produzetke sam izbrisao iz pamcenja, ali stativu Robija Rensenbrika nisam.  

Da je sutnuo loptu 10 santimetra u desno, bio bi najbolji strelac prvenstva.

Da se lopta od stative odbila u desno umesto u levo, bio bi heroj Holandije, veci od Johana Krojfa, na koga je fizicki podsecao.

Da je Robi Rensenbrik postigao gol u devedesetom minutu finala protiv odvartnih Argentinaca i njihovih generala koji su im kupili prolaz do finala, bio bi heroj radnicke klase celog sveta.

Ali Robi je sutnuo u stativu, i umro je zaboravljen od svih. I ja sam saznao za njegovu smrt 5 meseci kasnije.

Zivot je kurva. Pocivaj u miru, Robi Rensenbrik.

https://twitter.com/i/status/1287838167991750657