Na današnji dan

Separated by distance and weather, the natives knew little of the mainland and international politics. After the Battle of Culloden in 1746, it was rumoured that Prince Charles Edward Stuart and some of his senior Jacobite aides had escaped to St Kilda. An expedition was launched, and in due course, British soldiers were ferried ashore to Hirta. They found a deserted village, as the St Kildans, fearing pirates, had fled to caves to the west. When the St Kildans were persuaded to come down, the soldiers discovered that the isolated natives knew nothing of the prince and had never heard of King George II either.[56]

Even in the late 19th century, the islanders could only communicate with the outside by lighting a bonfire on the summit of Conachair which would, weather permitting, be visible to those on the isles of Harris and the Uists, or by using the "St Kilda mailboat". This was the invention of John Sands, who visited in 1877. During his stay, a shipwreck left nine Austrian sailors marooned there, and by February supplies were running low. Sands attached a message to a lifebuoy salvaged from the Peti Dubrovacki and threw it into the sea.[57] Nine days later it was picked up in Birsay, Orkney, and a rescue was arranged. The St Kildans, building on this idea, would fashion a piece of wood into the shape of a boat, attach it to a bladder made of sheepskin, and place in it a small bottle or tin containing a message. Launched when the wind came from the north-west, two-thirds of the messages were later found on the west coast of Scotland or, less conveniently, in Norway.[58][59]

Solus_Rex wrote:Ima li neku link da se posluša live?

Final results of federal presidential elections in which incumbent Slobodan Milosevic lost to opposition candidate Vojislav Kostunica 20 years ago on this day. Milosevic conceded deafeat after protests#yugoslavia #serbia #elections #history #datascience #dataviz #maps #RStats pic.twitter.com/cJEAJJOeKx

— Milos Popovic/Милош Поповић (@milos_agathon) September 24, 2020

No Country wrote:Црна Гора, а? Нијесам знао за ово, а згодно је. Ваљда им Коштуница био сумњив, превише Србенда, шта ли?

...
У досадашњој историји обновљеног вишестраначја у Србији нису били одржани непосредни избори за шефа државе који су донели већу неизвесност у погледу њиховог исхода, с обзиром да је према коначним резултатима Војислав Коштуница остварио победу у првом изборном кругу захваљујући томе што је премашио законом захтевани праг од 50%+1 од броја гласалих бирача за свега 0,24%, или за свега 11.843 гласа. Изнети примери спорних резултата по свом укупном обиму премашују ову маргину и тиме заиста у први мах доводе у питање ваљаност изборне победе председничког кандидата ДОС у првом изборном кругу. Пре коначне оцене изборних резултата, мора се имати у виду да се све неправилности и покушаји изборне крађе које смо у претходном делу установили разликују и по свом интензитету и по томе ко је захваљујући њима био оштећен. Најпре се може приметити да све ова одступања од реалних резултата по свом укупном обиму нису била толика да би се њима променио редослед пласмана председничких кандидата у првом кругу. Њихов значај огледа се искључиво у питању да ли су она имала утицаја да Војислав Коштуница (не) оствари законом захтевану већину за победу у првом изборном кругу? Евидентно је да би се то десило ако би се на званичне коначне резултате придодала изнета процена реалних резултата гласања Срба и неалбанаца са територије Косова и Метохије. Та процена би на њих утицала двојако: тако што би најпре повећала укупан број бирача изашлих на изборе и подигла захтевани праг за избор у првом кругу, а затим тиме што би захваљујући дистрибуцији гласова променила проценте укупне подршке бирачког тела појединим кандидатима. Оба ова утицаја имала би негативне последице по проценат гласова Војислава Коштунице, који би у том случају пао испод захтеване већине гласова за избор у првом кругу, јер би хипотетичко повећање броја гласалих за око 45.000 нових гласова изискивало да Коштуница у том контигенту обезбеди подршку од макар 11.000 до 12.000 додатих гласова (половина од претходно процењеног броја реално гласалих на Космету која би била умањена маргином којом је Коштуница у коначним резултатима прешао захтевани цензус од 50%+1), што он није био остварио на територији Косова и Метохије, те би му за победу у том случају недостајало неких 10.000 до 15.000 додатних гласова. Међутим, та разлика била би свакако надокнађена када би се из коначних резултата избора избациле евидентне изборне крађе и неправилности на штету кандидата ДОС. Само једна исправка - реално приказивање резултата гласања војника пристиглих путем писама - била би довољна да Коштуницу врати преко захтеване већине за избор, јер би са 20-25.000 гласова које би по овом основу требало умањити од Милошевића и придодати Коштуници, он поново пребацио апсолутну већину од броја гласалих за око десетак хиљада гласова. Ако би се извршиле и исправке везане за поједина бирачка места са албанским живљем у општинама у јужном делу Србије и нелогичности везане за део гласова Миодрага Видојковића, долазимо до закључка да стварни проценат гласова Војислава Коштунице ни у ком случају није могао бити нижи од званично исказаних 50,24%, већ напротив само нешто виши. Такву победу не би угрозило евентуално понављање избора на подручју Косова и Метохије са реалним пребројавањем гласова српског и неалбанског живља, што је захтевала чланица Савезне изборне комисије Милена Арежина и што је касније постао један од главних аргумената оспоравања изборних резултата. Стога, коначни резултати избора за председника СРЈ 2000. године које су објавили Савезна изборна комисија и Савезни завод за статистику, иако у себи (не) садрже одређене спорне резултате, ипак су највећим својим делом реални и тачни, па се њихов исход, избор Војислава Коштунице за председника СРЈ у првом изборном кругу, може сматрати и легалним са правног аспекта и легитимним изразом тадашње воље бирачког тела.

fikret hadžiabdić wrote:I Kondu (Kondou?)