Kapitalizam 101

Privilegiju da ne evidentiraju promet preko fiskalnih kasa od 1. januara 2022. godine gube frizeri, kozmetičari, pogrebnici i većina preduzetnika-paušalaca koji sada ne moraju da imaju ove uređaje. Advokati i taksisti i dalje će moći da posluju bez fiskalnih uređaja, ali tu privilegiju neće imati kockarnice, kladionice, muzeji, galerije, oni koji se bave sportskim, zabavnim i rekreativnim delatnostima i brojne druge delatnosti koje su trenutno oslobođene ove obaveze.

Nova onlajn fiskalizacija, predviđena zakonom koji je usvojen u decembru 2020. godine, predviđa obavezu korišćenja novih onlajn fiskalnih kasa, odnosno precizno rečeno – elektronskih fiskalnih uređaja upravo od 2022. godine.

Posebnom uredbom Ministarstvo finansija propisuje ko može da bude izuzetak od ove obaveze. Uredba je usvojena na sednici Vlade 1. aprila, a obuhvat obveznika je sužen u odnosu na trenutno važeći propis.

Poređenjem dve uredbe – nove i stare – vidi se koje to firme i preduzetnici moraju da do januara nabave nove fiskalne kase.

Privilegiju da rade bez onlajn fisksalnih kasa i dalje zadržavaju taksisti i advokati, zatim veterinarske delatnosti, javni poštanski servis, telekomunikacije, dobar deo finansijskih usluga, obrazovanje, ali bez dela pod šifrom 85.5 koje podrazumeva ostalo obrazovanje – među kojima je i učenje jezika, obuka za rad na računaru, za šta će biti potrebne fiskalne kase.

I dalje su oslobođene delatnosti poput socijalne zaštite sa i bez smeštaja, verske organizacije…

Na listi onih koji mogu da rade bez kase više nisu – studentski i đački domovi, prikazivanje kinematografskih dela, stvaralačke, umetničke i zabavne delatnosti…

„Novom uredbom ukida se privilegija neizdavanja fiskalnih računa za promet naplaćen u gotovini za većinu delatnosti koje figuriraju u sada važećoj uredbi. Uredba bi trebalo da se primenjuje od 1. januara 2022. godine. Treba takođe primetiti da iz nove uredbe nisu obrisani advokati i taksisti“, kaže za portal N1 poreski savetnik Đerđ Pap.

Logično je, kaže, pitanje – ‘ima li tu logike’.

„Ima li logike da, na primer, uslužne delatnosti koje se oporezuju paušalno ili na primer internet prodaja ne bude izuzeta od ove obaveze a taksisti, i advokati da. Kada bolje analizirate spisak, mislim da su taksisti i advokati jedini klasični privredni subjekti – preduzetnici koji su izuzeti iz ove obaveze“, ukazuje Pap.

Uredba predviđa da se sve delatnosti iz Zakona o komunalnim delatnostima (poput snabdevanja vodom za piće, gradskom i prigradskog prevoza) izuzmu od evidentiranja prometa preko fiskanih kasa, osim pružanja usluga na pijacama, što je i do sada važilo. Ali, od sada će izuzetak biti i delatnosti upravljanja grobljima i sahranjivanje, kao i pogrebne delatnosti, za šta će od januara biti neophodna fiskalna kasa.

Od bombondžija do čistača cipela
Ulični prodavci kokica, novina – kolporteri, ali i lične uslužne delatnosti poput aktivnosti čistača cipela, nosača, lica za naplatu parkinga, i dalje neće morati da koriste fiskalnu kasu. Isto važi i za opančare, bombondžije, bozadžije, vodeničare… i sve druge stare i umetničke zanate definisane važećim Pravilnikom.

I ovde ima izuzetak, pa će svi oni koji se bave kamenorezačkim zanatom ipak i u buduće morati u poslovanju da koriste fiskalnu kasu.

Umesto što se frilenseri i ostali tlačeni preduzetnici natežu sa državom (što se svede na ono "šut sa rogatim"), treba da naprave cehovske grupe od po 30-ak i da se registruju kao religijske zajednice, npr. Sveta Tri Prevodioca. Baš bih voleo da vidim kako bi im onda država naplatila porez, a da ujedno ne uvede porez i za SPC (inače tabu tema za sve političare).

Earlier this week, the BBC’s New Tech Economy section published a largely enthusiastic report titled “How product placements may soon be added to classic films.” If that combination of words reads a bit ominously, the ensuing details are at least faintly dystopian. The crux: thanks to new advances in CGI, a slew of advertising agencies are rushing to get a piece of what looks to be a new frontier in the neoliberal commodification of culture. In 2019 alone, the global product placement industry was worth some $20.6 billion dollars — a figure that is almost certain to increase as streaming services grow, Blu-ray and DVD sales dwindle, and technology slowly converts every digital surface into a billboard-in-waiting.

Јанош Винету wrote:Леже на тим парама а немају да улажу у Србију, Пољску, Грчку, Турску?
Африка и Азија плачу за улагањем.

„Već ga imamo. Inženjer će da radi za 600 evra u Beogradu i pije pivo, a neće da ode van Beograda i radi za 1.500 evra. Za 400, 500 evra možete da dovedete inženjera iz Indije koji će da radi 18 sati dnevno. To je iskustvo drugih država. I to ćemo, na žalost, morati da radimo“, navodi Zoran Drakulić.

Бранко Милутиновић, власник „Нордеуса“ обогатио се знањем, а Мирослав Мишковић, власник „Делте“ муљањем. Бранко Милутиновић је богатећи себе богатио и друштво, а Мирослав Мишковић је богатећи себе узимао од друштва. Зато је први „добар“, а други „лош“ момак... Ако Милутиновића и Мишковића узмемо као персонификацију многих других овдашњих бизнисмена, шта мислите да ли је за Србију боље да „Милутиновићи“ имају моћ и утицај, или да то имају „Мишковићи“?