Kapitalizam 101

Privilegiju da ne evidentiraju promet preko fiskalnih kasa od 1. januara 2022. godine gube frizeri, kozmetičari, pogrebnici i većina preduzetnika-paušalaca koji sada ne moraju da imaju ove uređaje. Advokati i taksisti i dalje će moći da posluju bez fiskalnih uređaja, ali tu privilegiju neće imati kockarnice, kladionice, muzeji, galerije, oni koji se bave sportskim, zabavnim i rekreativnim delatnostima i brojne druge delatnosti koje su trenutno oslobođene ove obaveze.

Nova onlajn fiskalizacija, predviđena zakonom koji je usvojen u decembru 2020. godine, predviđa obavezu korišćenja novih onlajn fiskalnih kasa, odnosno precizno rečeno – elektronskih fiskalnih uređaja upravo od 2022. godine.

Posebnom uredbom Ministarstvo finansija propisuje ko može da bude izuzetak od ove obaveze. Uredba je usvojena na sednici Vlade 1. aprila, a obuhvat obveznika je sužen u odnosu na trenutno važeći propis.

Poređenjem dve uredbe – nove i stare – vidi se koje to firme i preduzetnici moraju da do januara nabave nove fiskalne kase.

Privilegiju da rade bez onlajn fisksalnih kasa i dalje zadržavaju taksisti i advokati, zatim veterinarske delatnosti, javni poštanski servis, telekomunikacije, dobar deo finansijskih usluga, obrazovanje, ali bez dela pod šifrom 85.5 koje podrazumeva ostalo obrazovanje – među kojima je i učenje jezika, obuka za rad na računaru, za šta će biti potrebne fiskalne kase.

I dalje su oslobođene delatnosti poput socijalne zaštite sa i bez smeštaja, verske organizacije…

Na listi onih koji mogu da rade bez kase više nisu – studentski i đački domovi, prikazivanje kinematografskih dela, stvaralačke, umetničke i zabavne delatnosti…

„Novom uredbom ukida se privilegija neizdavanja fiskalnih računa za promet naplaćen u gotovini za većinu delatnosti koje figuriraju u sada važećoj uredbi. Uredba bi trebalo da se primenjuje od 1. januara 2022. godine. Treba takođe primetiti da iz nove uredbe nisu obrisani advokati i taksisti“, kaže za portal N1 poreski savetnik Đerđ Pap.

Logično je, kaže, pitanje – ‘ima li tu logike’.

„Ima li logike da, na primer, uslužne delatnosti koje se oporezuju paušalno ili na primer internet prodaja ne bude izuzeta od ove obaveze a taksisti, i advokati da. Kada bolje analizirate spisak, mislim da su taksisti i advokati jedini klasični privredni subjekti – preduzetnici koji su izuzeti iz ove obaveze“, ukazuje Pap.

Uredba predviđa da se sve delatnosti iz Zakona o komunalnim delatnostima (poput snabdevanja vodom za piće, gradskom i prigradskog prevoza) izuzmu od evidentiranja prometa preko fiskanih kasa, osim pružanja usluga na pijacama, što je i do sada važilo. Ali, od sada će izuzetak biti i delatnosti upravljanja grobljima i sahranjivanje, kao i pogrebne delatnosti, za šta će od januara biti neophodna fiskalna kasa.

Od bombondžija do čistača cipela
Ulični prodavci kokica, novina – kolporteri, ali i lične uslužne delatnosti poput aktivnosti čistača cipela, nosača, lica za naplatu parkinga, i dalje neće morati da koriste fiskalnu kasu. Isto važi i za opančare, bombondžije, bozadžije, vodeničare… i sve druge stare i umetničke zanate definisane važećim Pravilnikom.

I ovde ima izuzetak, pa će svi oni koji se bave kamenorezačkim zanatom ipak i u buduće morati u poslovanju da koriste fiskalnu kasu.

Umesto što se frilenseri i ostali tlačeni preduzetnici natežu sa državom (što se svede na ono "šut sa rogatim"), treba da naprave cehovske grupe od po 30-ak i da se registruju kao religijske zajednice, npr. Sveta Tri Prevodioca. Baš bih voleo da vidim kako bi im onda država naplatila porez, a da ujedno ne uvede porez i za SPC (inače tabu tema za sve političare).

Earlier this week, the BBC’s New Tech Economy section published a largely enthusiastic report titled “How product placements may soon be added to classic films.” If that combination of words reads a bit ominously, the ensuing details are at least faintly dystopian. The crux: thanks to new advances in CGI, a slew of advertising agencies are rushing to get a piece of what looks to be a new frontier in the neoliberal commodification of culture. In 2019 alone, the global product placement industry was worth some $20.6 billion dollars — a figure that is almost certain to increase as streaming services grow, Blu-ray and DVD sales dwindle, and technology slowly converts every digital surface into a billboard-in-waiting.

Bit će zanimljivo vidjeti hoće li i kako njemačka država, a za njom i ostale, pounutriti još i ovaj impuls krupnog kapitala, te nam ga servirati u obličju nekih mjera s formalnom izlikom u najširem javnom interesu. Onaj banaka je savršeno očit: stiglo ih je prokletstvo stabilno prenabijenih trezora, noćna mora svakog suvislog financijaša, jer u tom biznisu nema goreg ishoda od sve većeg kapitala koji uporno miruje.

Јанош Винету wrote:Леже на тим парама а немају да улажу у Србију, Пољску, Грчку, Турску?
Африка и Азија плачу за улагањем.

And having a monopoly is a hard thing to defend! If you’re anxious that your monopoly isn’t quite doing it for you and you go to your legislature and you say, “My monopoly needs to be bigger,” you’ll get kind of a skeptical hearing.
So there was this other term, which first occurred in the 1930s, but really gained currency in the 1970s: “intellectual property.” Intellectual property was popularized by an industry body called the World Intellectual Property Organization (WIPO), which convinced the United Nations to sanction it as a UN specialized agency like UNICEF. Except its purpose was to defend intellectual property, and it embarked on a program to replace the term monopoly with intellectual property for obvious reasons. If property is now the state religion, then arguing that your property rights are being undermined is basically an appeal to prevent heresy: “Blasphemy is afoot! Bring out the witch finder!”
Gates also set up this other thing: COVAX, where rich countries and billionaires and companies could donate leftover doses to poor countries — like a UNICEF collection box at Halloween. Which, again: even by the standards of paternalistic elite philanthropy is so epidemiologically incoherent. You should really just want to get everyone vaccinated as quickly as possible so that the disease stops spreading.
Even if you don’t care about the lives of brown people, you do care about whether the Coltan mines keep running, and they’re not going to keep running if the countries are in the grips of wave after wave of an ever-more-virulent pandemic! You’re eventually going to have to change out the crew on your super yacht, and if you dock in the Philippines to do that, and your new crew has got a vaccine-resistant strain, you’re just LARPing The Masque of the Red Death at that point.
So it’s a really terrible way of going about stuff, even by the standards of Bill Gates: a billionaire dilettante who has set out to eradicate polio and also to eradicate public education.

ontheotherhand wrote:ee to si trebala ovde Blitvo:

https://vasudeva.forumburundi.com/t1251-intelektualna-svojina

Talason wrote:stalno greši, više mi truba da je opominjem

„Već ga imamo. Inženjer će da radi za 600 evra u Beogradu i pije pivo, a neće da ode van Beograda i radi za 1.500 evra. Za 400, 500 evra možete da dovedete inženjera iz Indije koji će da radi 18 sati dnevno. To je iskustvo drugih država. I to ćemo, na žalost, morati da radimo“, navodi Zoran Drakulić.

Бранко Милутиновић, власник „Нордеуса“ обогатио се знањем, а Мирослав Мишковић, власник „Делте“ муљањем. Бранко Милутиновић је богатећи себе богатио и друштво, а Мирослав Мишковић је богатећи себе узимао од друштва. Зато је први „добар“, а други „лош“ момак... Ако Милутиновића и Мишковића узмемо као персонификацију многих других овдашњих бизнисмена, шта мислите да ли је за Србију боље да „Милутиновићи“ имају моћ и утицај, или да то имају „Мишковићи“?