Kapitalizam 101

Budalaština.

No Country wrote:Људи су масовно давали отказе и кренули да се баве купопродајама, реновацијама, махинацијама. Пола овог града је живело од балона.

Онај претходни мехур је онда био луђи. Људи узимали кредите са ратом која плаћа само камату, главница се не смањује, док кућа довољно не поскупи да је продају уз 25-50% зараде. А онда кад то пукне, и они што су отплатили пола куће испада да нису отплатили ни четвртину кредита - јер ако је кући пала цена, кредит се није сразмерно смањио, ал' је сад учешће вредности некретнине као полога за хипотеку испод неке тамо црте, па одједном морају да плаћају и додатно осигурање кредита, или да продају кућу како тако па заврше са мањим минусом него да је задрже.

Ми смо имали среће што смо пазарили кад се то једва заукавало, а отплатили скоро годину пре него што је пукло. И још увек вреди двапут више него што нас је коштало.

Nešto se tu ne uklapa, tvrdnje ministarstva vs. tvrdnje Jogija. Po Jogiju neko sa 140k može da živi relativno normalno, stan od 40k i 100k za hranu, režije i sve ostalo. Nedostajući deo slagalice je odnos medijane i minimalca, ako je medijana >2x veća onda je to u redu. Ovo Jogijeve brojke se, ako sam ga dobro razumeo, odnose na minimalac, a ako je 140k dva puta manje od medijane to je ok. Ne bi valjalo ako je medijana jednaka ili tek malo veća od minimalca.

Onda treba postaviti pitanje kakav i gde je to stan od 40k, kvalitet hrane itd.

Filipenko wrote:
...
Suvise si glup, dzaba. A i ne citas zvanicne statistike, vec ih znas iz glave, verovatno zato jer ne govoris japanski. Ali ajde da ostavim prvi pasus sa linka japanske fondacije koji sam gore postavio.

Kakva kurčeva japanska fondacija, to ti je NGO Nataše Kandić koja nekako parazitira, imaš takvih i po Srbiji.
Pa i to nisi razumeo:

The child poverty rate shows the percentage of children under the age of 18 who live in relative poverty. Relative poverty is defined as having income of less than one-half the national median disposable income, which for a household of one parent and one child means a monthly income (including public assistance) of 140,000 yen or less.

Imaš li ti toliki mesečni prihod? To je 132,300 dinara mesečno, 1,120EUR.

Kako brzo novinari (nisu mnogo pametniji od tebe) ispuste ono "relativno" pa se odjednom takvima kao ti to pretvori u apsoluno siromaštvo koje je kada se živi na manje od 1.20 dolara dnevno.

Znaš na šta ličiš? Na googlatora koji je negde izgoglao statistiku da ljudska bića imaju, u proseku, po jedan testis i sada to ideš i nabijaš na nos.

Stan od 40,000 dinara je ovakav, baš u mojoj ulici, 36kvm. Po zaštiti proreza na balkonima tu bi mogla da živi i porodica sa jednim detetom.
Edit: "ima zakonski propis koliko osoba može da živi u stanu određene kvadrature, da se ne desi da izbije požar ili zemljotres pa se stepeništa za nuždu zaguše jer je u stanovima, pogotovo gde žive studenti bilo puno "ilegalaca".

Viđam samo studente, samce, ima 5 univerziteta u blizini, neki su i na peške:



Ne postoje slamovi, vlaga, zgrade se posle 30 godina ruše i prave nove ili, ako su građene po novom zakonu (posle 1995. Kobe zemljotresa) se ozbiljno renoviraju posle  20 godina. Bela zgrada u slici je neuseljiva (stanovi su bili 50,000 dvosobni), predviđena za rušenje, negde bi trajala još 100 godina. Levo je zgrada u skelama jer ako se malo umori, stanari počnu da napuštaju a novi neće dok okolo ima novijih.



Zgrada u daljini je 60,000, trosobni

ontheotherhand wrote:Nešto se tu ne uklapa, tvrdnje ministarstva vs. tvrdnje Jogija. Po Jogiju neko sa 140k može da živi relativno normalno, stan od 40k i 100k za hranu, režije i sve ostalo. Nedostajući deo slagalice je odnos medijane i minimalca, ako je medijana >2x veća onda je to u redu. Ovo Jogijeve brojke se, ako sam ga dobro razumeo, odnose na minimalac, a ako je 140k dva puta manje od medijane to je ok. Ne bi valjalo ako je medijana jednaka ili tek malo veća od minimalca.

Onda treba postaviti pitanje kakav i gde je to stan od 40k, kvalitet hrane itd.

Za stan je prethodni post.

Minimalac, za posao bez fakulteta, za početnika (zakonski može da se radi od 16. godine, posle završenog 9. razreda) je 162,000 Yen = 153,000 dinara.



Ima ih dosta koji od toga počnu ali to je decenija pre nego što će imati decu. I na takvoj plati može da živi sam u stvom stanu, kamoli tek ako 5-10 godina provede kod roditelja.

Nemačka reč "Arbaito" je za part-time poslove, to rade studenti i žene da dopune kućni prihod, oni koji već imaju zdravstveno i sve preko supružnika. Cena po satu je 925 dinara, noćni sati 1,125 dinara na sat. Rade koliko sati hoće, neki samo od 11:30 do 14:30 za vreme ručka. Mislim da nema restorana koji nema tu tablu da traže radnike. Ova tabla za Mac kaže "Senior preko 60 godina dobrodošli" 64,800 dinara mesečno za pola radnog vremena. Minimalna penzija je 70,000 dinara i ima starih kojima ovako plaćen poslić vrši posao.

ontheotherhand wrote:
Onda treba postaviti pitanje kakav i gde je to stan od 40k, kvalitet hrane itd.

Ovo je važno a prevideo sam. Stanovi koje sam gore postovao su za one kojima ne treba veće ili skuplje (studenti, porodice koje će kupiti svoj stan).

Ko je na niskim prihodima ili niskim prema veličini porodice može da se kvalifikuje za državni stan prema veličini porodice. Nema biranja lokacija (država pazi da budu u zoni gde deca idu u školu), spratova. Ti su stanovi max 30,000 dinara mesečno makar bili i 4-sobni.

U školu je zabranjeno donositi bilo kakvu hranu i napitke (čak ni bombonu). Škola obezbeđuje ručak za sve učenike.
"bento" lunch box. Jelo ne sme da se ponovi 90 dana. Svake nedelje se odredi ekipa za serviranje koja pre ručka za 5 minuta objasni šta se danas jede, kako se uzgaja i hranjlivost.



Ovo je sala za školske ručkove u Kjotu, "Ni jo" dvorac. Odakle god da škola dođe, unapred srede sa snabdevačima iz Kjota da ručak isporuče tu i tu.



Pod istim opterećenjem, sa istim obavezama, sva deca jedu isti kvalitet hrane. Kada se pogleda razred, pada u oči da su deca skoro istih telesnih dimenzija, retko ko se ističe rastom (visok ili nizak) ili debljinom ili neuhranjenošću.
Porodicu svakodnevni ručak (250 dana godišnje nastave) košta 200 dinara dnevno a takav isti bento da se kupi u radnji bi koštao 500 dinara. Ako neko nema da plati, pozove City Council i oni plaćaju dokle god traju okolnosti. Deca i ne znaju ko plaća, sva jedu isto.
Mnogi City Council paušalno plaćaju školama svu ishranu 100% (Toyota City, sin Akia Toyode ide u takvu javnu školu), neki dotiraju 50%.

ontheotherhand wrote:
Onda treba postaviti pitanje kakav i gde je to stan od 40k, kvalitet hrane itd.

И поставити услов да се министар убудуће прво консултује са Јојо-чаном, да не би тако излетао и лупетао напамет.

Ministar može da bude kao neko od vaših ili Trampovih na vlasti.

Fala Jogi. Još medijanu da nam kažeš, ona je sigurno oko 280k ako je polovina 140k?

Ali ako je zaista tačno sve što nam pričaš, zašto bi ovi dodatno rekli da Children raised in these households are at an extreme disadvantage in terms of medical care, meals, schooling, and prospects for higher education

Jer iz svega što si nam predočio stiče se utisak da ljudi sa tim prihodima mogu normalno da žive, a po ovoj rečenici je suprotno. S tim u vidu, zdrastveno osiguranje i školstvo, jel se plaćaju ako je van poreza, koliko i koje grupe stavništva ih plaćaju?

ontheotherhand wrote:Fala Jogi. Još medijanu da nam kažeš, ona je sigurno oko 280k ako je polovina 140k?

Ali ako je zaista tačno sve što nam pričaš, zašto bi ovi dodatno rekli da Children raised in these households are at an extreme disadvantage in terms of medical care, meals, schooling, and prospects for higher education

Jer iz svega što si nam predočio stiče se utisak da ljudi sa tim prihodima mogu normalno da žive, a po ovoj rečenici je suprotno. S tim u vidu, zdrastveno osiguranje i školstvo, jel se plaćaju ako je van poreza, koliko i koje grupe stavništva ih plaćaju?

Mogu normalno da žive, tako je decenijama. Sloj koji živi kao VKV radnik u fabrici i žena domaćica. Na nekih 4,000 EUR mesečno pa se i to unapredi (mala ali značajna povećanja plate koja na kraju idu u otpremninu za penziju. Navata se toga za 40 godina rada. Policajac dobije otpremninu pola miliona dolara).

Ovo ti je razlog.

Svi koji rade u državnoj službi moraju da odu u penziju sa navršenih 60 godina starosti. To je država mogla svojima da naredi ali nije mogla da naredi ne-državnoj privredi. Onda su oni, privatne firme kao Hitachi, Fujitsu, NEC, 70% promenili svoja pravila pa uradili razne dovijancije.

To se dešava baš od 2000-te i nema tu ispravki ili bilo šta da iko uradi. Nema dovoljno radne snage.

Sa 60 ideš u penziju ali ako hoćeš, možeš da ostaneš na pripravničkoj plati.
Sa 60 ne moraš da ideš u penziju, možeš da radiš do 63-će. Plata ide dalje, najviša u radnom veku.
Sa 60 možeš da ostaneš da radiš dokle možeš (bila je u novinama slika jednog koji otvara laptop, 72 godine star).

Svi ti ljudi su trebali da nestanu iz radne populacije, na kojim god da su platama bili, idu na nulu prihoda. Sada, ne idu. Ostaju i učestvuju u statistikama koje naivni ne mogu da protumače. A zlonamerni, kao te Fondacije, koriste kao osnov za svoje postojanje.

A ti radnici, penzionerskog doba, oni su ostali, dižući prosek primanja a sami imaju decu koja su se već osamostalila. To je prihode domaćinstava pokazalo kao 13% onih, mlađih (porodice srednjih 30-ih godina), manjih od medijana koji odjednom nasilno postaju proglašeni sirotinjom. Čak su i uvređeni.

To ti je, da uzmemo Srbiju iz zlatnih doba, kao da je Tito rekao 1978. da direktori društvenih firmi (praktično, svih) i funkcioneri SKJ ne idu u penziju sa 60 godina nego rade dokle hoće. Njihove plate visoke.

Onda, na vrata stana gde žive nastavnik srednje škole (muž) i medicinska sestra (žena) pozvone socijalni radnici i kažu im da su po njihovim statistikama oni pali u siromaštvo i da će njihova deca propasti u školi i u životu.
Predstave im socijalnog radnika koji će da ih posećuje i donosi bonove za hranu.

Bilo bi oterivanje sa praga. Ko je nas proglasio sirotinjom, nekakva Fondacija? Mrš u pičku materinu rekli bi tim dušebrižnicima iz kurčeve Fondacije.

Ne znam koliko je danas to tačno. U Indiji. Pakistanu, imaš puno siromašnih bez ičega pa ih to nije nateralo da sami za sebe nešto urade.

Jack Ma (Alibaba, lično bogatstvo 40 milijardi dolara) je nedavno izjavio da su siromašni najgori mogući radnici (podrazumevajući da su zato i siromašni).

Mislim da nisi baš shvatio. Siromašni su to postali jer su prethodno proterani sa zemlje koja im omogućava da rade za sebe da bi prisilno postali najamni radnici novim vlasnicima zemlje i industrijskog kapitala, oduzeta im je jedina i bolja alternativa da prežive osim da prodaju svoju radnu snagu. Na to se odnosi "to be industrious".

Da se ne zaborave staaaare vrednosti.


https://www.espreso.rs/vesti/drustvo/383239/tuku-decu-od-sedam-godina-dok-rade-onda-roditelji-dodju-da-ih-nose-kuci-ovako-se-bogatila-burzoazija-u-srbiji

ontheotherhand wrote:Mislim da nisi baš shvatio. Siromašni su to postali jer su prethodno proterani sa zemlje koja im omogućava da rade za sebe da bi prisilno postali najamni radnici novim vlasnicima zemlje i industrijskog kapitala, oduzeta im je jedina i bolja alternativa da prežive osim da prodaju svoju radnu snagu. Na to se odnosi "to be industrious".

Mislim da sam razumeo. Ako si mislio da ukažeš na beskrupuloznost kapitalista, što se neko bavi jednom kravom i dve koze umesto da kod mene u fanrici radi za kikiriki, oduzmi im i to što imaju, onda se slažem. Beskrupuloznost kapitalista.

Mada i ne znam ko ih je i kako proterao sa zemlje, feudalac sa svoje na nečiju drugu zemlju? Ili feudalci rešili da im ukinu pravo raspolaganja (feudalčeve) zemlje i kakav takav život i da isporuče svoje kmetove industrijskoj revoluciji?

Bilo je svačega, feudalac postao rentijer ili kapitalista industrijalac.

https://www.theguardian.com/news/2017/sep/07/how-the-aristocracy-preserved-their-power


Nije se to desilo samo tad i nikad više, nastavlja se i danas, samo drugim sredstvima.

Банда користи сваку прилику, а ако се прилика не укаже, плате да се направи. Ја бих дигао споменик Агати Кристи за број побијених племића, кад би бар десети део био у рлу.

Олош је требало повешати док су вешала још била у моди.

If your family is wealthy, you’re more likely to become an artist. Quelle surprise.

That’s according to a study published in February by professor Karol Jan Borowiecki of the University of Southern Denmark. By examining reams of US Census data going all the way back to 1850, Borowiecki’s research identifies and documents various trends — demographic, geographic, and socioeconomic — in the development of the creative professions.

https://jacobinmag.com/2019/05/wealth-art-creativity-resources-redistribution

Што рече један странац кад је причао са групом археолога, ви мора да сте из прилично богатих породица...

hihi

Uber drivers in London and major U.S. cities go on strike to protest what they say is unfair treatment by the ride-hailing company ahead of its stock market debut https://t.co/DKylpeV1Vd via @ReutersTV pic.twitter.com/MqIBVqALui

— Reuters Top News (@Reuters) May 9, 2019

Empirijska potvrda Marksove teorije vrednosti

Gotovo da nema udžbenika iz ekonomije ili popularnog prikaza istorije ekonomskih doktrina u kojima se ne diskredituje marksistička politička ekonomija kao nenaučni pristup teoriji vrednosti i shodno tome ruši čitav niz zaključaka i logičkih posledica o eksploataciji rada u kapitalizmu, cikličnim krizama kroz koje prolazi i klasnom poretku koji nastaje na institucionalnom sklopu privatne svojine i tržišta.

Karl Poper je u savremenoj epistemologiji i metodologiji nauke podvukao demarkacionu liniju između naučne teorije i onoga što to nije. Njegov kriterijum falsifikacionizma insistira na mogućnosti kritičke provere teoretskih aksioma putem empirijskog testa njihovih logičkih posledica. Imre Lakatoš uveo je dodatni epistemiološki zahtev: teorija je prihvatljiva ako vodi otkrivanju novih činjenica, a problemske smene uslovljene teorijskim proširenjima uvećavaju naše saznanje i metodološki instrumentarijum.

Prodorom probibalističkih shvatanja u marksizam sa pionirskim radom izraelskih levičara i matematičara Emmanuela Farjouna i Moshe Machovera sredinom 1980-tih, zatim uticaja iz ekonofizike kao nove interdisplinarne nauke koja objedinjuje metode fizike i ekonomije, a potom sve rasprostranjenijom upotrebom industrijskih input-output tablica u istraživanjima privrednog života mnogih zemalja i napokon kompjuterskim simulacijama, čini se da je radna teorija vrednosti dobila i mogućnost provere ali i empirijsku potvrdu, koja u sprezi sa ovim savremenim konceptima vodi ka novim saznanjima o ekonomskom zakonitostima kapitalizma.

Nasuprot tome subjektivističke teorije vrednosti, sa idejama kardinalne i ordinalne granične korisnosti, nemaju šta da ponude u pogledu kritičkih pokušaja testiranja sopstvenih premisa. Zapravo u mizesovskoj varijanti, čitav koncept je metodološki neproverljiv, a ekonomski mejnstrim operiše sa teorijama cena koje su manjkave i u svojoj logičkoj strukturi i empirijskoj potvrdi.

No, krenimo redom.

Pa kreni redom. Marks je bio katastrofalno u krivu misleći da se vrednost stvara u procesu rada. Ne na tržištu. To je umro a nije shvatio. Njegovo neshvatanje i njegova ideologija je bila porobila trećinu čovečanstva a pobila više nego Drugi svetski rat.

Pravi bilo šta, samo da su tu sirovine, rad, finalni proizvod. Kao u sicijalističkim ekonomijama, bezvredne fabrike koje su pravile proizvode lošeg kvaliteta koje su svi izbegavali. Pa smo išli u Trst da kupujemo odeću a u SFRJ su bile hiljade fabrika koje prave odeću koja je bila ružna.

Moj korisnik iz 1980-ih, "Obuća" Beograd, jedan mi reče da je njihov uspeh sa prodajom obuće u Rusiji (cipele) u tome da je sve na latinici.

U njegovu čast, kupio sam prve "brodarice" koje baš njegova firma napravila, otimajući se od cokula i borosana.