R.I.P.

Ma da, nisam ni ja (slab film).

Увек је био средство пропаганде, само су се мењали циљеви. Дуго је био реклама за амерички начин живота, само се и слика тога постепено мењала, од јуначко-независног живота на граници, преко кућа кола стандард, до корпорацијског црва.

То патриоћење почиње да се примећује баш за време вијетнамског рата, где упоредо штанцују антиратне и џинго филмове, као да није било неког великог договора. Чак се сећам и једног филма где два лика пролазе кроз разна срања, углавном макљажа, и на крају су скроз усрани и никакви, али онда долази десет секунди некаквог ликовања, они су као јако победили, а у позадини се вију звезде и штрафте... оно бљутаво што су шефови наредили да се дода, а режисер убацио баш тако да се из авиона види шта је.

Et Sotir

Dvostruko nisi u pravu. Prvo, o toj razlici između prvog i kasnijih delova je puno pisano, da ti sad ne bacam linkove, naći ćeš ih sam ako te interesuje.

Drugo, ta razlika je zapravo manja nego što se na priv pogled čini. Rambo: FIrst Blood je meni drag i na više načina uspeo film, ali već on u velikoj meri ublažava antiratnu i antimilitarističku žaoku romana po kojem je snimljen (Morel je bio vrlo nezadovoljan). Dovoljno je setiti se da Rambov nadređeni (Trautman, koga glumi Ričard Krena) na kraju spasava stvar i da se Rambo zapravo vraća u okrilje vojske tj države kojoj je služio. Negativci su šerif iz male sredine i civili koji ne razumeju veterane i njihovu žrtvu. To je sasvim kompatibilno sa stavom da su je rat bio pravedan, da su veterani heroji, itd. Civilstvo je pakao, a ne rat.

Roman se međutim završava drugačije - Trautman ubije Ramba. Pre toga, on poubija gomilu ljudi. Morel je pisao kasnije da je hteo da napiše roman o Frankenštajnovom čudovištu - Amerika je od Ramba napravila čudovište, ubicu. Ali u filmu to nije tako, on ne ubija nikoga (i trudi da se ne ubije nikoga), on je pozitivac.

Suzan Faludi posvećuje celo jedno poglavlje svoje knjige Stiffed upravo detaljnjoj analizi odnosa romana i filma, kao i brojnih detalja iz produkcije koji objašnjavaju kako je došlo do izmene ključnih detalja. Preporučujem, jako je zanimljivo.

Edit: zeznuo sam se, ne ubije se Rambo, nego ga Trautman ubije. Nisam čitao roman, pa proveravam u hodu.

Takođe, u romanu je i šerif veteran, samo iz korejskog rata. Dakle, nije sukob između veterana i civila koji ne razume kroz šta je ovaj prošao, nego između dva veterana trajno oštećena iskustvom kroz koje su prošli.

Roman je izašao 1972, tako da na nivou autorske namere, nije, ali svakako jeste i neki sukob generacija.

Evo malo baš o tome:

In the novel of First Blood, Rambo isn’t even necessarily a hero. The chapters alternate between the points of view of Rambo and Teasle, who represent the divide between older establishment and youth counterculture of the last '60s and early '70s. Teasle isn’t the bully he seems in the movie, and Rambo isn’t the victim. Teasle is an Eisenhower Republican and decorated Korean War hero. Rambo is a radicalized Vietnam vet. One of the most fascinating things about the novel is the way in which notions of hero and bad guy hinge entirely on the reader’s age and politics. It’s genuinely possible to read it both ways (Paul Newman was apparently interested in a pre-Stallone screen iteration in which he would have played Teasle as the starring role). At the novel’s end, in the ruins of the town, Trautman puts Rambo down like a dog.
"My Rambo is furious about his war experience," says Morrell. "He hates what he was forced to do, and he especially hates that he discovered he had a skill for killing. It’s the only thing he knows how to do, but he’s a genius at it."

https://birthmoviesdeath.com/2019/09/18/rambo-by-the-book

Што је један од разлога зашто Херберт у Дини толико зазире од јунака.

fikret hadžiabdić wrote:

Erős Pista wrote:Takođe, u romanu je i šerif veteran, samo iz korejskog rata. Dakle, nije sukob između veterana i civila koji ne razume kroz šta je ovaj prošao, nego između dva veterana trajno oštećena iskustvom kroz koje su prošli.

Naravno da je rat bio pravedan i da su veterani heroji. Problem je u konkretnom veteranu, Rambu.  Šerif je veteran starog kova koji je stečeno iskustvo i znanja stavio u službu zaštite svog grada i zajednive. A mogao je i Rambo nešto slično da uradi umjesto što, sa zastavom na rukavu, skita Amerikom i svojom pojavom izaziva kod ljudi pdozrenje i strah.

Vrv može i tako da se čita, evo sad na vikiju čitam da je Pol NJumen hteo da uradi verziju u kojoj bi šerif bi heroj, a Rambo negativac. Ali Morelova namera je bila da obojica budu moralno ambivalentni ali likovi sa kojima je ipak moguće identifikovati se, a da glavni negativac zapravo bude Trautman, oličenje vojnog tehnokrate. Film je to preokrenuo naglavačke. Šerif je loš, Rambo i Tratuman su dobri, bez puno nijansi.

fikret hadžiabdić wrote:Pišem o šerifu, u stvari nagađam kako otprilike on vidi sebe i Ramba. Šta se koji kurac skitaš, pa si još i zastavu našio da je skrnaviš. Zašto znanja i iskustvo iz vosjke i rata ne staviš u zaštitu reda i poretka kao što sam to ja uradio.

Pukovnik Trautman je malo Bog, a malo država. Ja sam stvorio Ramba i ja ću da ga povesti sa sobom ili ga, kao u romanu, ubiti.

A, dadada, tačno. Ajkovska Amerika, što reče Ćaća.

Da, pa film već priprema teren za taj reganovski preokret.