Ferenc Puskás wrote:To s Gradaščevićem je relativno jednostavno, u tom trenutku je za begovat bila oportuna zemaljska komponenta identiteta. U sukobu s Portom, bosanski identitet, u sukobu sa Srbima islamski, tj. turski. Razlikovanje islamskog i turskog je kod Bošnjaka uvijek bilo fluidno. Tursko prema islamu je najčešće bilo kao kaladont, hanzaplast i žilet. Slabo se znalo za drugo.Mór Thököly wrote:
Ne znam, ja, sa svime sto znam, recimo koliko je upravo bosanski begovat insistirao, na primer tokom XIX veka (nebitno sad sa kojih "ideoloskih" pozicija) na svom autonomnom od Carigrada odlucivanju o masi stvari ne vidim da je tu "at work" nekakav jasan "turski" identitet. Naravno, ne znam dovoljno o tome kako se vecina današnjih Bošnjaka oseća u vezi sa tim, tj koliko je u njihovoj svesti to baš "turska" kultura. Islamska nesporno, ali "turska" ili "osmanska"...ne znam.
Ma ok, nije samo Gradaš.
Za fluidnost, ok, razumem. Istorijski je logično. No, ovaj statuoklazam mnogo manje ima veze sa kulturom (osim po redakcijama...), kolilo ima veze sa hard power - ruse se statue politicara i trgovaca robljem