24 sata Vučić

AZ-5 wrote:pa spo i treba da podigne kapiju, sa njima je i poceo slavni tranzicioni urbanizam sredinom 90ih.

Papa Lazarou wrote:a na kapiji trafika

Bungee jump wrote:

AZ-5 wrote:pa spo i treba da podigne kapiju, sa njima je i poceo slavni tranzicioni urbanizam sredinom 90ih.

Trevba biti posten pa reci da je kioskizacija opsti fenomen nakon sloma socijalizma. razlika je samo u estetici.

AZ-5 wrote:

Bungee jump wrote:

Trevba biti posten pa reci da je kioskizacija opsti fenomen nakon sloma socijalizma. razlika je samo u estetici.

kioskizacija manje vise, kiosk se postavi pa se ukloni, nacin urbanistickog planiranja i izgradnje je here to stay. opet to je sad problem i u razvijenijim drustvima i sredinama, ali naravno uz mnogo veci red i manje bahacenje pogodnih bahatih investitora.

KinderLad wrote:

Papa Lazarou wrote:a na kapiji trafika

ne na, nego u. 

Bungee jump wrote:

AZ-5 wrote:


kioskizacija manje vise, kiosk se postavi pa se ukloni, nacin urbanistickog planiranja i izgradnje je here to stay. opet to je sad problem i u razvijenijim drustvima i sredinama, ali naravno uz mnogo veci red i manje bahacenje pogodnih bahatih investitora.

Puklo je svuda centralizovano urbanisticko planiranje nakon sloma socijalizma. problem Srbije je nasledjena nelegalna gradnja i nesredjena imovina. Tu smo bili najgori, sa Albanijom. Bugari i Rumuni su za nas sredjene drzave kao apoteke u tom smislu.

Nakon prvih višestranačkih izbora, u zimu 1991. godine u Srbiji, u mnogim opštinama uspostavljena je koalicija između pobednika na lokalnim izborima. U opštini Savski venac ta koalicija bila je sastavljena od odbornika SPS i SPO, u Zemunu je vladala SRS itd. Nakon lokalnih izbora 1996. godine, tadašnja opozicija dobija vlast u većem broju gradova i opština. U Beogradu vlast formira koalicija SPO i DS (ali vrlo brzo SPO zadobija punu kontrolu nad Beogradom), dok je na opštinskom nivou kombinacija koalicija nešto šarenija. Od samog dolaska opozicionih stranaka na vlast nastavlja se »čerupanje« grada, odnosno opština. Javna je tajna da je malo koji posao oko dobijanja urbanističke ili građevinske dozvole, raznih saglasnosti i sl. mogao biti završen bez davanja mita. Probijanje uslova postavljenih u regulacionim planovima i/ili u urbanističkim uslovima nedvosmislen su dokaz da je činovnik koji je potpisao upotrebnu dozvolu imao razlog zašto je potpisao nešto što je protivzakonito. Tokom vladanja Beogradom SPO je razdelio svojim pristalicama gotovo sve stanove iz gradskog fonda koji su služili za raseljavanje prilikom nove izgradnje (preko 600 stanova). Građani Beograda su svoj sud o bilansu SPO vladavine dali na izborima u jesen 2000. godine, kada SPO nije dobio nijednog odbornika u Gradskoj skupštini, a na prste su se mogli prebrojati SPO odbornici u opštinskim skupštinama. Izgleda, međutim, da takav sud građana nije bio nauk za novu političku koaliciju koja je preuzela upravu nad gradom u jesen 2000. godine, i koja je jedva prošla izbore 2004. godine, kada je novi gradonačelnik iz DS imao tek oko 8.000 glasova više od kandidata SRS u drugom krugu, a u mnogim opštinskim skupštinama su odbornici SPS i SRS povratili ranije pozicije.
Urušavanje gradskih institucija u poslednjoj deceniji 20. veka, odvijalo se uz podršku SPS i njenih koalicionih partnera, od kojih su neki blagovremeno, ali već punih džepova, pretrčali u opozicioni tabor. Na pitanje zašto SPS, koja je držala ukupnu vlast na republičkom nivou do jeseni 2000. godine, nije sankcionisala opisano ponašanje lokalnih vlasti, odnosno zašto je ostavila »zeleno svetlo« za kriminalne i korupcione poslove na lokalnom nivou nudi se samo jedan odgovor. To je bila dugoročna strategija »držanja u šaci«, koja se potvrdila nakon promene vlasti u jesen 2000. godine. Blagovremeno korumpiranje opozicije omogućilo je Miloševićevoj nomenklaturi iz devedesetih godina ne samo da zadrži ostvarenu materijalnu dobit, nego i da izbegne sudske procese i kazne za kršenje zakona, jer je očito imala dokaze dovoljne za pacifikovanje novih vladajućih grupa na političkoj sceni Srbije.
S druge strane, kada je izgubila vlast u Beogradu (delimično 1991. i potpuno 1996) i drugim velikim gradovima u Srbiji, Miloševićeva partija (i koalicioni partneri) još uvek je imala dovoljno izvora za neograničeno bogaćenje i pljačku (kontrola uvoza i izvoza i uvozno-izvozni kontingenti, šverc duvana, nafte, droge, kursne razlike i dr.). Pored toga, centralizovanjem ukupne društvene i državne imovine i njenim prenošenjem pod upravu republičke vlade obezbeđena je kontrola nad svim vitalnim resursima u državi. Stoga joj nije bilo neisplativo da prepusti manje atraktivne izvore prihoda od nezakonitih radnji svojim koalicionim partnerima (Srpska radikalna stranka, Nova demokratija i sl.), kao i opozicionim partijama i time obezbedi lojalnost i »držanje u šaci« u slučaju gubljenja vlasti. Treba podsetiti da ni deset godina nakon preuzimanja vlasti stranke demokratske orijentacije nisu ukinule taj zakon i vratile imovinu lokalnim samoupravama.
Nakon promena u jesen 2000. godine s razlogom se očekivalo da će jedan od prioriteta novih vlasti biti izgradnja i jačanje institucija i pravne države kao stabilnih i pouzdanih oslonaca za razvoj demokratske višepartijske države. Međutim, političke partije su, bez izuzetka, po dolasku na vlast, nedvosmisleno i bez zazora pokazale da im je prvenstveno stalo do stranačkih interesa i interesa svojih »zaslužnih pristalica i tajkuna«, dok su javni interesi i zalaganje za javno dobro potisnuti u drugi plan. Stranke su organizovane kao interesne grupe i korporativne organizacije. Pretpostavljam da se uverenje o osvojenoj vlasti na duže staze još uvek gradi na strahu građana od povratka stranačkih koalicija koje su tokom poslednje decenije 20. veka doslovno zavile Srbiju u crno.
Postoji značajna sličnost u odnosu Miloševićevog režima i novih vladajućih koalicija prema stručnoj javnosti. Uspostavljanje višepartijskog sistema nije donelo jačanje profesionalnih i stručnih udruženja. Novoformirana Inženjerska komora (2003), koja je najbrojnija (zato što ima ovlašćenje da izdaje licence), praktično je parapartijska grupacija, bez autonomne pozicije i imperativa da štiti profesionalne i etičke kriterijume i standarde struke, a samim tim da štiti svoje članove od grubih nasrtaja investitora i vlasti i zahteva koji idu s onu stranu profesionalnog, stručnog i moralnog integriteta stručnjaka. Stručna i profesionalna udruženja su, po definiciji, nezavisne organizacije kojima je cilj da promovišu kvalitet delanja svojih članova, profesionalne vrednosti i norme, etiku struke i da zaštite svoje članove od različitih pritisaka suprotnih ciljevima i interesima struke. Nova vlast nije podržala jačanje autonomije stručnih i profesionalnih udruženja. Umesto saradnje i podrške formiranju kvalifikovane javnosti, nova vlast naprosto ignoriše stručna znanja i javno iskazane kritičke stavove o određenim odlukama. Na prste se mogu nabrojati reagovanja i protesti stručnih i profesionalnih asocijacija u oblasti planiranja i uređenja prostora zbog svega što se događa u ovoj oblasti. Nije nam poznato da je bilo kome oduzeta licenca zbog učestvovanja u projektovanju i izvođenju neprijavljenih radova, probijanja urbanističkih uslova i sl. Na moje pitanje upućeno mlađoj koleginici, jednoj od vodećih urbanista u Urbanističkom zavodu u Amsterdamu, da li bi projektant koji projektuje objekat za koji investitor nema dozvolu imao neku reakciju stručnog udruženja (gubljenje licence, osudu Suda časti i sl.), dobila sam odgovor »da je to zanimljivo teorijsko pitanje zato što nije poznato da se tako nešto dogodilo u Holandiji«.


..................



U Beogradu/Srbiji još uvek postoji razumevanje privatne svojine kao ničim ograničenog prava raspolaganja i korišćenja sopstvenog dobra. Definisanje rigoroznih pravila i režima korišćenja objekata i prostora (stanova, poslovnog prostora, dvorišta), koje se danas praktikuje u velikom broju tržišnih demokratija, u Srbiji se razume kao recidiv komunističke ideologije i intervenisanje države u sferu privatnosti.

Mr.Pink wrote:nikako trafika na betonsku kapiju

to su izmislili komunisti sa genexom

AZ-5 wrote:

Bungee jump wrote:

Puklo je svuda centralizovano urbanisticko planiranje nakon sloma socijalizma. problem Srbije je nasledjena nelegalna gradnja i nesredjena imovina. Tu smo bili najgori, sa Albanijom. Bugari i Rumuni su za nas sredjene drzave kao apoteke u tom smislu.

Nakon prvih višestranačkih izbora, u zimu 1991. godine u Srbiji, u mnogim opštinama uspostavljena je koalicija između pobednika na lokalnim izborima. U opštini Savski venac ta koalicija bila je sastavljena od odbornika SPS i SPO, u Zemunu je vladala SRS itd. Nakon lokalnih izbora 1996. godine, tadašnja opozicija dobija vlast u većem broju gradova i opština. U Beogradu vlast formira koalicija SPO i DS (ali vrlo brzo SPO zadobija punu kontrolu nad Beogradom), dok je na opštinskom nivou kombinacija koalicija nešto šarenija. Od samog dolaska opozicionih stranaka na vlast nastavlja se »čerupanje« grada, odnosno opština. Javna je tajna da je malo koji posao oko dobijanja urbanističke ili građevinske dozvole, raznih saglasnosti i sl. mogao biti završen bez davanja mita. Probijanje uslova postavljenih u regulacionim planovima i/ili u urbanističkim uslovima nedvosmislen su dokaz da je činovnik koji je potpisao upotrebnu dozvolu imao razlog zašto je potpisao nešto što je protivzakonito. Tokom vladanja Beogradom SPO je razdelio svojim pristalicama gotovo sve stanove iz gradskog fonda koji su služili za raseljavanje prilikom nove izgradnje (preko 600 stanova). Građani Beograda su svoj sud o bilansu SPO vladavine dali na izborima u jesen 2000. godine, kada SPO nije dobio nijednog odbornika u Gradskoj skupštini, a na prste su se mogli prebrojati SPO odbornici u opštinskim skupštinama. Izgleda, međutim, da takav sud građana nije bio nauk za novu političku koaliciju koja je preuzela upravu nad gradom u jesen 2000. godine, i koja je jedva prošla izbore 2004. godine, kada je novi gradonačelnik iz DS imao tek oko 8.000 glasova više od kandidata SRS u drugom krugu, a u mnogim opštinskim skupštinama su odbornici SPS i SRS povratili ranije pozicije.
Urušavanje gradskih institucija u poslednjoj deceniji 20. veka, odvijalo se uz podršku SPS i njenih koalicionih partnera, od kojih su neki blagovremeno, ali već punih džepova, pretrčali u opozicioni tabor. Na pitanje zašto SPS, koja je držala ukupnu vlast na republičkom nivou do jeseni 2000. godine, nije sankcionisala opisano ponašanje lokalnih vlasti, odnosno zašto je ostavila »zeleno svetlo« za kriminalne i korupcione poslove na lokalnom nivou nudi se samo jedan odgovor. To je bila dugoročna strategija »držanja u šaci«, koja se potvrdila nakon promene vlasti u jesen 2000. godine. Blagovremeno korumpiranje opozicije omogućilo je Miloševićevoj nomenklaturi iz devedesetih godina ne samo da zadrži ostvarenu materijalnu dobit, nego i da izbegne sudske procese i kazne za kršenje zakona, jer je očito imala dokaze dovoljne za pacifikovanje novih vladajućih grupa na političkoj sceni Srbije.
S druge strane, kada je izgubila vlast u Beogradu (delimično 1991. i potpuno 1996) i drugim velikim gradovima u Srbiji, Miloševićeva partija (i koalicioni partneri) još uvek je imala dovoljno izvora za neograničeno bogaćenje i pljačku (kontrola uvoza i izvoza i uvozno-izvozni kontingenti, šverc duvana, nafte, droge, kursne razlike i dr.). Pored toga, centralizovanjem ukupne društvene i državne imovine i njenim prenošenjem pod upravu republičke vlade obezbeđena je kontrola nad svim vitalnim resursima u državi. Stoga joj nije bilo neisplativo da prepusti manje atraktivne izvore prihoda od nezakonitih radnji svojim koalicionim partnerima (Srpska radikalna stranka, Nova demokratija i sl.), kao i opozicionim partijama i time obezbedi lojalnost i »držanje u šaci« u slučaju gubljenja vlasti. Treba podsetiti da ni deset godina nakon preuzimanja vlasti stranke demokratske orijentacije nisu ukinule taj zakon i vratile imovinu lokalnim samoupravama.
Nakon promena u jesen 2000. godine s razlogom se očekivalo da će jedan od prioriteta novih vlasti biti izgradnja i jačanje institucija i pravne države kao stabilnih i pouzdanih oslonaca za razvoj demokratske višepartijske države. Međutim, političke partije su, bez izuzetka, po dolasku na vlast, nedvosmisleno i bez zazora pokazale da im je prvenstveno stalo do stranačkih interesa i interesa svojih »zaslužnih pristalica i tajkuna«, dok su javni interesi i zalaganje za javno dobro potisnuti u drugi plan. Stranke su organizovane kao interesne grupe i korporativne organizacije. Pretpostavljam da se uverenje o osvojenoj vlasti na duže staze još uvek gradi na strahu građana od povratka stranačkih koalicija koje su tokom poslednje decenije 20. veka doslovno zavile Srbiju u crno.
Postoji značajna sličnost u odnosu Miloševićevog režima i novih vladajućih koalicija prema stručnoj javnosti. Uspostavljanje višepartijskog sistema nije donelo jačanje profesionalnih i stručnih udruženja. Novoformirana Inženjerska komora (2003), koja je najbrojnija (zato što ima ovlašćenje da izdaje licence), praktično je parapartijska grupacija, bez autonomne pozicije i imperativa da štiti profesionalne i etičke kriterijume i standarde struke, a samim tim da štiti svoje članove od grubih nasrtaja investitora i vlasti i zahteva koji idu s onu stranu profesionalnog, stručnog i moralnog integriteta stručnjaka. Stručna i profesionalna udruženja su, po definiciji, nezavisne organizacije kojima je cilj da promovišu kvalitet delanja svojih članova, profesionalne vrednosti i norme, etiku struke i da zaštite svoje članove od različitih pritisaka suprotnih ciljevima i interesima struke. Nova vlast nije podržala jačanje autonomije stručnih i profesionalnih udruženja. Umesto saradnje i podrške formiranju kvalifikovane javnosti, nova vlast naprosto ignoriše stručna znanja i javno iskazane kritičke stavove o određenim odlukama. Na prste se mogu nabrojati reagovanja i protesti stručnih i profesionalnih asocijacija u oblasti planiranja i uređenja prostora zbog svega što se događa u ovoj oblasti. Nije nam poznato da je bilo kome oduzeta licenca zbog učestvovanja u projektovanju i izvođenju neprijavljenih radova, probijanja urbanističkih uslova i sl. Na moje pitanje upućeno mlađoj koleginici, jednoj od vodećih urbanista u Urbanističkom zavodu u Amsterdamu, da li bi projektant koji projektuje objekat za koji investitor nema dozvolu imao neku reakciju stručnog udruženja (gubljenje licence, osudu Suda časti i sl.), dobila sam odgovor »da je to zanimljivo teorijsko pitanje zato što nije poznato da se tako nešto dogodilo u Holandiji«.


..................



U Beogradu/Srbiji još uvek postoji razumevanje privatne svojine kao ničim ograničenog prava raspolaganja i korišćenja sopstvenog dobra. Definisanje rigoroznih pravila i režima korišćenja objekata i prostora (stanova, poslovnog prostora, dvorišta), koje se danas praktikuje u velikom broju tržišnih demokratija, u Srbiji se razume kao recidiv komunističke ideologije i intervenisanje države u sferu privatnosti.

ovo na kraju je sustina problema u postsocijalistickim drustvima.

nasledjene nelegalne gradnje, ako pod tim mislis iz perioda sfrj, je bilo smesno malo i to po nekim nebitnim vukojebinama ili obodima vecih gradova.

Mr.Pink wrote:da, zato je poznata kao "kapija grada"

ima tu neceg ipak

Mr.Pink wrote:normalno da ima stanara

pa cemu moze sluziti "pobednicka kapija" nego za neko samoupravno- imperijalno kurcenje?

Bungee jump wrote:

AZ-5 wrote:







ovo na kraju je sustina problema u postsocijalistickim drustvima.

nasledjene nelegalne gradnje, ako pod tim mislis iz perioda sfrj, je bilo smesno malo i to po nekim nebitnim vukojebinama ili obodima vecih gradova.

Znam zenu koja je pisala ovaj tekst i slazem se generalno sa ocenom da u postsoc zemljama drma investitorski urbanizam, ali i tu ima razlika u velicinama. 

da, mislim konkretno na Bgd, cirkus iz devedesetih samo se nakalemio na razne Kaludjerice i sl.

edit: A kljkucan problem je korumpirana polupismena politicka elita koja struku ne zeli da slusa. A to jeste starija tema od Vucica.

AZ-5 wrote:

Bungee jump wrote:

Znam zenu koja je pisala ovaj tekst i slazem se generalno sa ocenom da u postsoc zemljama drma investitorski urbanizam, ali i tu ima razlika u velicinama. 

da, mislim konkretno na Bgd, cirkus iz devedesetih samo se nakalemio na razne Kaludjerice i sl.

edit: A kljkucan problem je korumpirana polupismena politicka elita koja struku ne zeli da slusa. A to jeste starija tema od Vucica.

pa eto, ksenija je sa ovom analizom razbila, to je tekst od pre 10ak godina i danas potpuno validan i aktuelan.

sta cemo sa strukom koja apsolutno bez pogovora radi bukvalno sve za investitore? sta cemo sa strukom-urbanistima koji apsolutno bez pogovora izvrsavaju naredjenja politicara i bukvalno crtaju pdr-ove prema vec ranije uradjenim skicama i idejnim projektima investitora?


kako mogu biti u saglasnosti istovremeno povecanje gustine stanovanja u atraktivnim delovima gradova, uz istovremeno drasticno otimanje i smanjivanje javnog prostora, pocev od obicnog trotoara za pesake itd itd.

Papa Lazarou wrote:a na kapiji trafika

Gargantua wrote:

Papa Lazarou wrote:a na kapiji trafika

trijumfalna trafika, simbioza