Летећи Полип wrote:Grdan je Zapad u ocima naseg, bizantskog, coveka. Tj njemu se isprva cini da je taj svet tamo u sustini isti kao ovaj ovde, samo sa parama na sve strane. Vidi ga kao plen, curku za cerupanje, i red za uleteti. A onda kad konacno ode tamo, doceka ga bolna, dusomeljuca izvesnost. Rodis se, zavrsis neku skolu u skladu sa svojim sposobnostima i drustvenim polozajem, i rintas do smrti. Udobno je, toplo, sigurno, ali opet steze, jebi ga. Covek ne moze da se razmahne, da se vine u visine pukom snagom svoje ambicije. Za uspeh su predvidjena neka pravila, neki rad, a i drustveni polozaj. Konacno, treba ti vreme, puno vremena, nekad i generacije - jer izvesnost.
A u Bizantu sve moze da se stekne preko noci. Vasilije Bugaroubica je od stalskog momka dogurao do cara, a Savo Manojlovic od blejaca do osobe koja se slusa. Konobari postaju ministri, jebivetri ugledni umetnici, krojaci tajkuni. To je, ja verujem, uzrok vecite agonije u kojoj ova zemlja obitava, ali i razlog njenog tupoglavog, pasjeg opstanka. Gotovo svaki mucenik ove zemlje vidi u sebi priliku da se domogne neke kombinacije, funkcije, televizijskog vremena. Pametan sam, lep sam, govnar sam - prilika je tu, samo se treba zalaktati. Nikada nisi previse star, previse glup, nikada nisi previse ujebao zivot da bi uspeo. Onda ne treba cuditi zasto ljudi ovde tvrdoglavo pristaju na sveopstu nepravdu, i zasto se zapravo toliko jeze stabilnosti. Stabilnost znaci izvesnost, a sa izvesnoscu pasji zivot u ovoj zemlji gubi smisao. Onda smo svi zaglavili. Ovde se uporno priziva veliki vodja, ali ne da bi zaveo red, nego suprotno - da bi zaveo haos. Da se promesaju karte ponovo.
Zapad je u tom smislu jeziv. Ima para, ali nema nade. Valjda je to ta dusa koju nema.
Uh, sto sam Dobrica Cosic nesto danas.
Зато су на власти разни Качињски, Орбани, Курцови и сл.
Код њих додуше не може керамичар да буде министар одбране али власник калдрмџијске радње може да аванзује до нивоа председника општине, где има дискреционо право да врши пренамену земљишних зона и углављује своју фирму сваки пут када се поправља калдрма. Њему више од тога не треба, може деценијама да сише буџет на своме у своме селу.