KinderLad wrote:Pa ne, procentualno se iz Srbije iseljava manje nego iz Hrvatske, nema zbora. Doduse videcemo od iduce godine.
ok, samo nije loše imati u vidu da se iz hrvatske uglavnom iseljavaju legalno, što onda ulazi u statistiku
KinderLad wrote:Pa ne, procentualno se iz Srbije iseljava manje nego iz Hrvatske, nema zbora. Doduse videcemo od iduce godine.
ontheotherhand wrote:Sezona ugrožena: Nema ko da radi, poslodavci traže hitnu reakciju vlade
Hihihi kako skiče. Kamo slobodno tržište, škk tražite pomoć države da vam održava profite visoko dovođenjem stranaca za malu kintu.
Creepy Uncle wrote:
Traže vozače, MUŠKARCE ŽENE PENZIONERE 750€ PRIJAVA. Meni je baš ironično da je bilo potrebno da se tržište rada potpuno opustoši da poslodavci počnu da poštuju zakon. Znači i do sada je moglo ovako, ne?
Mogu govnari itekako da se drže zakona i plate radnike a ne robove. Banalan primer je vlasnik fastfuda, koji za dve godine kupi dva stana i džip od 50 hiljada evra a radnice placa 30 000 da 10 sati stoje iznad roštilja dok im ruke otpadnu od naprezanja.паће wrote:Creepy Uncle wrote:
Traže vozače, MUŠKARCE ŽENE PENZIONERE 750€ PRIJAVA. Meni je baš ironično da je bilo potrebno da se tržište rada potpuno opustoši da poslodavci počnu da poštuju zakon. Znači i do sada je moglo ovako, ne?
Могло је али није смело.
Сад ће бити питање где ће да се преломи. Јер ако смо били у зони где се рад слабо плаћа, где опстају било чији знојарници и још прете селидбом у топлије крајеве, где све може а ништа не мора, где је добра зарада ако се само плати где треба и држи неписаних правила и тајних договора... сад одједном мора и по закону и да се рад плати поштено. Дакле мењач игреРЖ.
Где ће да нађу рачуницу? Кога ће да закину. Раднике не могу као досад... Да не буде притисак да се смањи рекет?
Летећи Полип wrote:Inače, od domaćih poslodavaca ne očekujem nikakvo slobodo-tržišno rešavanje problema. Kada konačno uvide da ne mogu da se izvuku bez velikih odricanja, eto njih opet među nacionalistima i brigačima za rađanje srbske dece.
Летећи Полип wrote:
Apropo ovog Kripijevog. Meni su, na razgovoru za trenutni posao, kao ne znam kakav benefit naveli to što ću imati HTZ opremu i prijavu na punu platu. Još se ovaj gazdin sin malo ljutnuo što sam ja ostao ravnodušan na to.
ontheotherhand wrote:Šta se desi kad neko prijavi firmu inspekciji zbog neprijavljivanja na punu platu?
Jel ko u DieHard kad dođe narednik u Nakatomi, dođu, konstatuju da je sve u redu i odu
ontheotherhand wrote:Šta se desi kad neko prijavi firmu inspekciji zbog neprijavljivanja na punu platu?
Jel ko u DieHard kad dođe narednik u Nakatomi, dođu, konstatuju da je sve u redu i odu
pocetkom maja putovala sam dnevnim busom za sibenik. ko i uvek u predsezoni, autobus poluprazan, za svakog po dva sedista. i u dnevnom, ko i u nocnom, fenomen koji ne mogu da razumem, uvek se iznova iscudjavam zasto ljudi sede po dvoje i guzvaju se, kad za svakog ima po dva mesta. opet, da nije tako, ne bi za mene ostalo 4 mesta da se ispruzim koliko sam duga i teska. ali dan je, zasto bih se opruzala, posmatram i slusam saputnike.
najblize meni dve zene, krupnije, jedna sredovecna farbana, kratka kosa od onih sto su nekad zavrsavane minivalom, al promenilo se vreme, pa je kosa ravna, ostra, lice deluje kao da je vatra presla preko njega, iz profila lici na figuru sa uskrsnjih ostrva, a i od napred kad se okrene, ista rapa nui. nikakve emocije nema na njenom sprzenom licu. pred nje starija seda glava, milojka, sedamdesetak godina, nasmesena, razgovorljiva. sede jedna pored druge pravilno u autobuskom sedistu, a spavaju tako sto celom zabiju glave u sediste ispred jedu sendvice, leba i kobasice, pa onda milku, nude mene (gde ja, zeno, milku, jel vidis ti ovu liniju ), lizu prste kad zavrse, gadno mi je, al sam puna razumevanja.
dok smo jos u srbiji, ljudi telefoniraju, dosta glasno, i ja prvi put na toj liniji, a idem relativno cesto, zapravo dovoljno da uocim pravilnosti, cujem netipicne akcente. autobusi za split, zadar, sibenik su autobusi kojim ljudi putuju "dolje", tim autobusima se putuje u zavicaj, i takav je i govor. sad prvi put srbijanski akcenti. naculjim usi, bez razloga, jer se svi svakako deru, cujem tip iz vlasotinca ide u solaris da radi, jedan iz vladicinog hana ide jos negde da radi, obojici je prvi put da idu u hrvatsku, i tako dalje, svi idu da rade.
u autobusu su i tri albanca. i oni izgledaju ko da su posli na baustelu, a ne u turizam, izmedju sebe pricaju tiho na albanskom, ne komuniciraju ni sa kim u busu.
ali cekali smo dugo na granici, put se oduzio, i tako, mic po mic, pocnemo svi da razgovaramo. do kraja puta, albanci i srbijanci postase najbolji prijatelji, smeju se i pricaju gluposti. to mi je bilo jako dirljivo.
u korenici kod macole pauza. meni pridje milojka, pita me dal znam gde je vece, ja kazem evo odvescu vas ja, kad prodjemo medvede, levo. kad je spazila medvede, priseti se da je vec bila tu, jer stanojka je sezonska kuvarica iz jednog sela pored kraljeva. prosle godine je radila na hvaru, ove godine ne, jer su ukinuli treci obrok, inace joj je tamo bilo divno, stigne i da se okupa i da radi, sad ide u vodice, ona i njena cerka, ova sa uskrsnjih ostrva, to joj je cer, obe kuvarice (aha, cerka je sigurno na rostilju ), i milojka vesela, oce da prica, pita me dal imam hrvatski broj, da se javi vlasniku restorana, brine se jer kasnimo i da li ce on doci pred nju na stanicu da je saceka, da li ce mu biti problem. javimo vladi kakva je situacija, i vlada kaze da ce je cekati. jos mi milojka objasni da ce raditi do kraja septembra, bez dana pauze, svakod dana od 12 do 10 uvece, i da je tu u vodicama u tom restoranu, sve kuhinjisko osoblje, njih pet, iz srbije. optimisticna je, raduje se poslu i ne izgleda ko da ce raditi za crkavicu. smestaj u dvojkrevetnoj sobi, do podne na plazi, kupice hrvatski broj, da moze na vajber da se cuje sa svojima.
onda naglas razmislja kakav ce biti gazda vlada, jer je bolje da je dobar covek nego kreten. nema straha, jedva ceka da radi i ne smeta joj ni sto nema dana pauze, jer takav je to posao. inace, dan pre nego sto ce krenuti, imala je slavu, 17 vrsta sitnih kolaca, gosti otisli u 1 iza ponoci, a ona legla do 2.20, kad je cekao taksi za kraljevo, pa bus za beograd, pa onda za sibenik. zena od sedamdeset godina.
stignemo mi u konacno u sibenik. ja izlazim iz busa, spazim vladu, tip od cetrdesetak godina, izgleda dobrocudno, i nasmejem mu se i dobacim da nisam ja ta koju trazi, on se isto nasmeje, utom ga spazi milojka, obraduju se on i ona, zagrle se i izljube se ko rod najrodjeniji, vlada joj iznudi treci poljubac nasred autobusnog kolodvora u sibeniku. i to mi je bilo jako dirljivo.
i tako se razidjemo u radosti i veselju svako na svoju stranu. milojkina unuka pocinje takodje da radi u hrvatskoj cim se zavrsi skolska godina. do sad je stigla u novalju, gde konobari. sve zenske glave iz te kuce rade preko leta u hrvatskoj i zaradjuju ozbiljan novac. muskarci sede kod kuce i kenjaju kako je opasno. sad mi je zao sto nisam pitala milojku za koga glasa.
na rivi u sibeniku kafu mi je posluzio tip iz beograda, nikakv feminizirani smokljan, baja uradjen u teretani, misicav, usred sibenika radi u kaficu. necaka moje prijateljice konobari u porecu, 1500 eura plata, plus toliko napojnice. ortak mog trenera konobar u splitu, 1200 plus toliko napojnice. prodavacica u prodavnici cipela mi prica kako je u jednom danu 8 zena iz prodavnica u glavnoj ulici u trebinju dalo otkaz i da su sve otisle u dubrovnik da budu sobarice za 1200 eura plus napojnica. u dbk je otisla i zena koja za sedam godina rada za bednu platu u str nije imala nijedan slobodan dan.
ako hrvatska poveca kvote za radnike odavde, sledece sezone u srbiji nece ostati nijedna zena. ako ikada udjemo u eu, u srbiji nece ostati niko.