Језички ксејт

I meni to "bez da" bas smeta. Secam se da je pocetkom 90ih to u naletu jezickog purizma (zbog kojeg se naprasno pocelo govoriti "zapeta" umesto "zarez") to oznaceno kso "kroatizam".

Em iritirani

Uten at 

Знаци не улазим у Њалтера ни под разно, док фирмописац не буде висио пред излогом. Може Ћ у ћевапу, онда ајде лафцино, види ста цес.

Гугао говна да једе, већ 12 година тражим ово (кад се већ нисам сетио да сам сфоткам), а сад на Пачету нашао из цуга.
Друштво за заштиту наводника је одавно упутило демаршбре. Нико, па ни Волмарт, се није огласио на захтев за изношење података од јавног значаја. Захтев је био да неко објасни разлику између 40 и "40".

hejt za rec mezarje koja zvuci kao da je izasla iz slovenackog leksiskog fonda, a ne turskog

Laibach - "Mezarje pod Triglawom" (1984)

Добро, те су за путовање, а сад да видим генија како ће да објасни за шта су оне гетне...

Erős Pista wrote:Laibach - "Mezarje pod Triglawom" (1984)

fikret selimbašić wrote:Tovarna barv, lakov in umetnih smol Mezarje ob Krki.

pa stvarno jbt, kamo jotovanje sta fali 1 mezarlju

a ovako - nimam denarja da se odpeljam do mezarja  

А пропао^РЖ недостижног крешенда (да не потежемо сад питање шч у италијанском, које би се ваљда писало са бар 5 слова), мислим се нешто како уопште долази до те полисемије. Тако што се неко фрља с тим термитима а не зна шта значе, и други такви то поприме, и то се онда зове развој језика. Нешто као кад је моја баба рекла, од зајебанције, жедулац, па јој прешло у навику и после није била начисто које је тачно.

Например кад ти у тамоу кажу „имате баланс на рачуну“, то не значи да је рачун у равнотежи. Напротив.

Cene mlečnih proizvoda u proseku su bile skuplje za 25,5 odsto u odnosu na 2022.

Не рече шта би са самим производима. Цене су поскупеле, ал' ко то купује. Купују се млеко, јогурт и сир, ко је луд да купи цену.

Укинут је ред вожње, укинути су путнички возови. Сад се каже овако:

organizacija saobraćaja vozova za prevoz putnika

Vozni red propo

Забава је зајемчена кад год неки немачи појма крену да се бацакају алатом и терминима из области које не да не разумеју него ни не познају. Тако имамо кристално стакло (!), нотне системе (где је једноставан низ од дванаест тонова подељен на седам као тонова и пет као полутонова, а онда су почели да га компликују), бајаги шифарске системе где се на А категорију додају још и АА, ААА итд.

Пример за данас је „паралелна димензија“. Што је будалаштина. Нова димензија се уводи само онда кад се ради о величини која се не да изразити дотле постојећим. Ако имамо ширину и дужину, не можемо изразити висину док не измислимо ту трећу димензију, која је по правилу под правим углом у односу на све постојеће. Кад би била паралелна, дала би се изразити из ове прве две, дакле џаба се кречило.

Ајде кад кажу паралелни свемир, то се да замислити као нешто по свим димензијама паралелно са овим овде, али померено дуж неке додатне димензије која је под правим углом у односу на познате три.

А никад ни не кажу са чим је то паралелна. Нему појма.

tanjajedaska wrote:Opet rantujes neosnovano. Paralelno u geometriji i uporedo u smislu istovremeno.

Контекст, дашчице, контекст. Кад кажу „паралелна димензија“ то је СФ прича са два места радње која су некако у истом простору ама не виде 1 другог док писац не направи пролаз између. И са чим је онда та димензија паралелна, са лево-десно? На било ком растојању од почетног, то је и даље лево десно, дакле иста та димензија. Исто важи и за горе-доле, напред-назад.

Тамо негде четрдесетих, кад ли, неки амерички мајор или пуковник (не језгро, само исто звучи али није) је расписао конкурс са поприличном наградом за текст у ком би се објаснила четврта димензија. Натрапао сам на зборник тих радова, ето објављено је и чак стигло и до мене, и много тога је стигло и у амерички, па отуда и у светски, фолклор. Успело је по много питања, ко има имало маште и вијугу за ту врсту менталне гимнастике, може да схвати. Једно није успело, да разјасни појам димензије, то је у народу остало на нивоу магије.

„Ма нема ту ништа димензије, бре, то чист месинг“

I zuper ili uskok (ne secam se sad) je bio u pravu s Ozvuzen (a ne Ozicen kao sto si ti zapeo).

Ту сам само имао прилог расправи, оно „по мени је боље...“. То су финесе.

E sad (alj u daljd ot): "u konacnici" mnogima smeta i masaju se za revolver kad to cuju (ni mala Milica, Apel 88 ni Milo ni Solak ih toliko ne nerviraju a Vucic - "udri Vucicu"), ali meni je to "simpa" kao kroatizam, poslednje utociste drugosrbijanaca. Ipak mogu da predlozim lepsu zamenu: "na koncu konaca". (S vunicom u "Sorboni".)

Коначницу схватам као последњу фазу партије шаха, сасвим добра замена за финале. Мажњавање кроатизама је био омиљен спорт пре тридесет година, кад они измисле нешто, ми присвојимо, и онда они морају да измишљају наново. Немам ту ништа против.

Једног дана ћемо сести уз Правопис (може од кајсије, крушке, може тутифрути) па ћеш ми натенане објаснити разлику између Сорбоне и „Сорбоне“, осећам да ту има нека нијанса која ми промиче.

Takodje i politika mi je prihvatljiva u mnozini. (Ima knjiga Radomana Kordica "Politike knjizevnosti". 

Ма може и млеко да има множину.

A sada dibidys ot: nedavno si u duzem postu, kao uzgred, negirao "polisemiju" (tako s navodnicima), i to je moj ksejt. To je ravnozemljasenhe agresivnog laika. Sram te bilo

Не поричем ја полисемију, нисам ћорав, ваљда је видим. Него велим да је срање, квари језик кад се претера. Док у реченици имаш 1 реч са пар значења, и довољно морфологије, лако је. Тачно знаш разлику између „добра зајебанција“ и „велика зајебанција“ - једно је зезање, друго петљавина око нечег. Проблем је енглески, и проблем је контекст од 160 бајта или мање, кад се на тако суженом простору сретну две речи које су једна другој контекст а свака има пуну шаку значења.

Како рече модератор гМаливук на екскејсидијевом форуму, „енглески језик има сав потребан алат за избегавање двосмислености“. „Хвала што си доказао моју тезу - има га, јер му треба“.

Полисемија замењује један проблем (нов појам, треба измислити нову реч, треба сви да је науче) горим проблемом (нов појам стаје у ред иза постојећих значења старе речи, многи је сретну у значењу које не знају, чешкају се по глави, реченица нешто баш нема смисла а не знају зашто - десило ми се стотинама пута). Кад сретнеш нову реч, бар знаш да је не знаш.

Pišem "u konačnici" onda kad prosto nemam živaca za "na kraju krajeva" isto ko što pišem "fakat" jer je kraće od "činjenica". Ne vidim ni nikakav problem da uđe "zvanično" u srpski jezik, nismo ga ni do sada nešto čuvali čistog, pa ne vidim razlog da se počne baš sad.

Не знам коме то уопште смета, ни зашто.