by Somlói Galuska Wed Oct 16, 2019 2:54 pm
Gledao sam sinoć Jokera. Ne mislim da ima nekih naročitih rupa u scenariju, ali sam prilično siguran u to da nema ništa ni naročito zanimljivo i neviđeno u istom. Rekao bih otprilike - da nije Joaqina verovatno bih umro od dosade. On, međutim, izdiže film na viši nivo, svakako mu je ovo jedna od najboljih uloga i to je nešto zbog čega film stvarno vredi gledati. Scenario je pun opštih mesta, namigivanja k Taksisti su neutemeljena i preambiciozna - rekao bih da u ludilu Trevisa Bikla i Artura Fleka ima malo toga zajedničkog. Trevisov milje je post-vijetnamski Njujork, vijetnamski rat vrišti iz Trevisa, njegov pad je slika jednog specifičnog i konkretnog trenutka američke istorije. Artur Flek jednostavno nema ni približno tako složenu pozadinu. Njegovo ludilo dolazi kao posledica događaja za koji saznajemo tek pred kraj filma, ali nije baš ni da je on za film toliko bitan. Ovde više postoji struktura koja bi mogla da bude tragedijska (znamo šta će se desiti s Jokerom na kraju), ali to nije jer film ne ide do Jokerovog kraja, nego do njegove transformacije. Možda bi to mogao biti nekakav horor motiv, ali nisam siguran ni da bi to bilo bolje.
Todd Philips se pokazao kao opet kao osrednji lik. I njegov prethodni film je jahao Skorcezea, u mnogo većem obimu, tako da u tom smislu je Joker čak i nekakav napredak.
Inače, voleo bih da bude mnogobrojnih metastaza Džokera kao glavnog junaka - voleo bih pre svega da vidim Zlatka Burića kao ex-yu verziju Jokera u penziji.