Home
by serpentiner Fri Feb 15, 2019 10:12 pmJadno
Kratke priče
- Posts : 41066
Join date : 2012-02-12
Location : wife supremacist
Само пиши, поправићеш се.
_____
What is it before it is called a day? Why do people try to call my name and not me?
чланак садржи негативну количину информације, прочиташ па знаш мање него пре.
- Posts : 15353
Join date : 2016-03-28
Realno, produbis zanr i krenes Kratke silovateljske price
_____
Što se ostaloga tiče, smatram da Zapad treba razoriti
Jedini proleter Burundija
Pristalica krvne osvete
- Posts : 70
Join date : 2019-02-04
U parku godinama stajaše dva statue. Jedna ženska i jedna muška. Gledaše se zaljubljeno. Sažali se Bog i dade im život. Čim su oživeli potrčaše prema žbunju. U žbunju lom. Ubrzo se začu stenjanje. Dahtanje. Posle nekog vremena izađoše. Ona nasmejana. - Baš sam srećna! Ovo sam čekala tako dugo! - I ja! Ona zastaje. - Šta misliš da ovo ponovimo? Samo ću sad ja držati goluba, a ti ćeš da sereš po njemu!
- Posts : 41066
Join date : 2012-02-12
Location : wife supremacist
Ако ћемо да преносимо вицеве са старог Сезама, имам их онолико. Например...
1969. Улази хипик у продавницу музичких инструмената у Сан Франциску.
- Имате ли мачја цревца за жице за виолину?
- Не, али имамо крављу пичку за усну хармонику.
1969. Улази хипик у продавницу музичких инструмената у Сан Франциску.
- Имате ли мачја цревца за жице за виолину?
- Не, али имамо крављу пичку за усну хармонику.
_____
What is it before it is called a day? Why do people try to call my name and not me?
чланак садржи негативну количину информације, прочиташ па знаш мање него пре.
- Posts : 70
Join date : 2019-02-04
Kad ti je ime zapisano sve samim malim slovima
SEDAMDESETE. Bili smo derani. Тukli se u prašini. Znali da nije časno tući protivnika kad padne. Čekali da ustane. Da nastavimo tuču. Nismo tukli one koji su bili očigledno slabiji. Ali smo nasrtali na jače od sebe. Jer smo znali da nam tako slava ne gine. Dobro de, najčešće nisu ginule ni batine.
I negde u tom periodu, kao po pravilu uzimali smo u ruke knjigu "Dečaci Pavlove ulice". Himnu u čast dečaštvu, drugarstvu, poštenju i junaštvu. U vremenu kada nismo znali šta su podmuklost, kukavičluk i izdajstvo, knjiga nam je ukazivala gde mogu nastati koreni, iz kojih, odrastanjem, niče drvo zla. Pričajući priču o dve grupe dečaka, koje se bore za teritoriju, ispričana je priča o nečem mnogo važnijem. O ratovima, fobijama, mržnji, neprihvatanju različitosti, zavisti, pokvarenosti, izdajstvu i iznad svega, neosetljivosti na tuđe muke. A iznad sveg tog kala, uzdizala se gromada u obliku plavokosog, sićušnog, bolešljivog mršavka po imenu Erne Nemeček. Deteta koje je nepravedno kažnjeno time što su mu drugovi zapisali ime SVE SAMIM MALIM SLOVIMA. I to dete se suprotstavilo strašnom protivničkom vođi.
„Jedan mali dečak stajao je pred Feri Ačom, jedan dečak koji je za čitavu glavu bio manji od njega. Jedno slabačko, plavo dete je podiglo dve ruke. I detinji glas je uzviknuo: Stoj! Vojska dečaka Pavlove ulice, već zastrašena iznenadnim obrtom, odjednom prolomi vazduh oduševljenim poklicima: Nemeček!“ Maleni Erne umire od upale pluća, koju je zaradio u borbi da odbrani svoje malo, časno ime. Pred smrt, drugovi mu donose knjigu u kome je SVE SAMIM VELIKIM SLOVIMA ispisano: ERNE NEMEČEK. Ovozemaljska priznanja ponekad zakasne. Nebeska nikada.
http://priceotecama.blogger.ba/
SEDAMDESETE. Bili smo derani. Тukli se u prašini. Znali da nije časno tući protivnika kad padne. Čekali da ustane. Da nastavimo tuču. Nismo tukli one koji su bili očigledno slabiji. Ali smo nasrtali na jače od sebe. Jer smo znali da nam tako slava ne gine. Dobro de, najčešće nisu ginule ni batine.
I negde u tom periodu, kao po pravilu uzimali smo u ruke knjigu "Dečaci Pavlove ulice". Himnu u čast dečaštvu, drugarstvu, poštenju i junaštvu. U vremenu kada nismo znali šta su podmuklost, kukavičluk i izdajstvo, knjiga nam je ukazivala gde mogu nastati koreni, iz kojih, odrastanjem, niče drvo zla. Pričajući priču o dve grupe dečaka, koje se bore za teritoriju, ispričana je priča o nečem mnogo važnijem. O ratovima, fobijama, mržnji, neprihvatanju različitosti, zavisti, pokvarenosti, izdajstvu i iznad svega, neosetljivosti na tuđe muke. A iznad sveg tog kala, uzdizala se gromada u obliku plavokosog, sićušnog, bolešljivog mršavka po imenu Erne Nemeček. Deteta koje je nepravedno kažnjeno time što su mu drugovi zapisali ime SVE SAMIM MALIM SLOVIMA. I to dete se suprotstavilo strašnom protivničkom vođi.
„Jedan mali dečak stajao je pred Feri Ačom, jedan dečak koji je za čitavu glavu bio manji od njega. Jedno slabačko, plavo dete je podiglo dve ruke. I detinji glas je uzviknuo: Stoj! Vojska dečaka Pavlove ulice, već zastrašena iznenadnim obrtom, odjednom prolomi vazduh oduševljenim poklicima: Nemeček!“ Maleni Erne umire od upale pluća, koju je zaradio u borbi da odbrani svoje malo, časno ime. Pred smrt, drugovi mu donose knjigu u kome je SVE SAMIM VELIKIM SLOVIMA ispisano: ERNE NEMEČEK. Ovozemaljska priznanja ponekad zakasne. Nebeska nikada.
http://priceotecama.blogger.ba/
- Posts : 11206
Join date : 2014-10-28
napusti internet.serpentiner wrote:Bili smo derani.
_____
most of us probably not getting better
but not getting better together
- Posts : 70
Join date : 2019-02-04
Deran je dečak. Slušaj malo Balaševića. Ratnik paorskog srca :
Kada se Braca devetnaeste vrn'o
sa dalekog fronta 'di soldat je biv'o
pric'o nam kako ga strefilo zrno
pa zavrto rukav i to pokaziv'o
A mi, mi smo bili derani
Kada se Braca devetnaeste vrn'o
sa dalekog fronta 'di soldat je biv'o
pric'o nam kako ga strefilo zrno
pa zavrto rukav i to pokaziv'o
A mi, mi smo bili derani
- Posts : 70
Join date : 2019-02-04
Uz put, tvoja neinteligencija je zaprepascujuca.
- Guest
bela maca wrote:napusti internet.serpentiner wrote:Bili smo derani.
ja sam zgrožen
- Posts : 4773
Join date : 2016-06-09
Location : gotta have those beans
Znakovi (neinteligencije) pored puta. 
- Guest
Au kakav topic, nisam do sad zalazio
- Posts : 70
Join date : 2019-02-04
OSAMDESETE. Na straži. - Ne daju mi odsustvo. A moram kući. U Gornju Ljubatu. Moram što pre. Ćutimo. -Problemi sa devojkom? Klima glavom. -Biljana što platno beleše? Smeje se. -Jeste, samo bez platna. Uigrano pitanje. I uigran odgovor. - A šta misliš, da joj napišeš neko pismo? -Kakvo? -Ljubavno. Kakvo bi drugo? -Ne umem ja to. Nisam ja Lorka. -Umeš li bar meni da ispričaš. To, o vama? -To umem! Počinje. Najpre, nesigurno. - Pričaj slobodno. Ja ću to svakako brzo zaboraviti. A imamo i sve vreme ovog sveta. Daleko je do smene. Opet se smeje. I kreće priču. Sitan vez. Priča ga nosi u vreme pre nje. Nije znao ni šta hoće, ni gde ide. Večito u nekim dilemama. Šta treba. A šta ne. Trošio vreme, kao da će dva života živeti. Ili tri. Pomalo rasejan. I pomalo otkačen od realnosti. Vredan i savestan. Poštovali ga i cenili. A opet, samom sebi bio nekako … -Prazan? -Baš to. Nešto mi uvek nedostajalo. -Kao Dženis Džoplin. Rekla je: Imam hiljadu kašika, a meni treba viljuška. -Ko je ta Dženis, i kakve kašike? -Nije važno. Pričaj. -Šta tu ima da se priča. Sreo Biljanu. Kod nje nije bilo dilema. Znala je šta hoće. Šta god da je radila. Znala je i šta ja hoću. Bolje od mene. Utegla me. Kao obruč bure. - Bure se rasušilo, a obruč daleko? -Tako nekako. Ono što je za mene bila nepremostiva reka, za nju je bio potočić. Razgrtala je probleme. Neke i pre nego što bi nastali. -Ne znam šta da ti kažem. Ili traži drugi obruč ili piši to pismo. -Ne ide svaki obruč na svako bure. - A i navikao si na ovaj. Klima glavom. -Nema mi druge, idem da pišem. Odlazi. Odmiče. Okreće se. Dovikuje. - Pisaću ovo o buretu! -Piši! Ode. Razmišljam. Piši šta hoćeš. Razumeće te, ako je takva kao što si meni ispričao. Razumeće, i ako ne otvori pismo. Osim, ako nisi već zakasnio. Onda ti ni Lorka neće pomoći.
- Posts : 82217
Join date : 2012-06-10
serpentiner wrote:Uz put, tvoja neinteligencija je zaprepascujuca.
Neguj mo
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 82217
Join date : 2012-06-10
serpentiner wrote:OSAMDESETE. Na straži. - Ne daju mi odsustvo. A moram kući. U Gornju Ljubatu. Moram što pre. Ćutimo. -Problemi sa devojkom? Klima glavom. -Biljana što platno beleše? Smeje se. -Jeste, samo bez platna. Uigrano pitanje. I uigran odgovor. - A šta misliš, da joj napišeš neko pismo? -Kakvo? -Ljubavno. Kakvo bi drugo? -Ne umem ja to. Nisam ja Lorka. -Umeš li bar meni da ispričaš. To, o vama? -To umem! Počinje. Najpre, nesigurno. - Pričaj slobodno. Ja ću to svakako brzo zaboraviti. A imamo i sve vreme ovog sveta. Daleko je do smene. Opet se smeje. I kreće priču. Sitan vez. Priča ga nosi u vreme pre nje. Nije znao ni šta hoće, ni gde ide. Večito u nekim dilemama. Šta treba. A šta ne. Trošio vreme, kao da će dva života živeti. Ili tri. Pomalo rasejan. I pomalo otkačen od realnosti. Vredan i savestan. Poštovali ga i cenili. A opet, samom sebi bio nekako … -Prazan? -Baš to. Nešto mi uvek nedostajalo. -Kao Dženis Džoplin. Rekla je: Imam hiljadu kašika, a meni treba viljuška. -Ko je ta Dženis, i kakve kašike? -Nije važno. Pričaj. -Šta tu ima da se priča. Sreo Biljanu. Kod nje nije bilo dilema. Znala je šta hoće. Šta god da je radila. Znala je i šta ja hoću. Bolje od mene. Utegla me. Kao obruč bure. - Bure se rasušilo, a obruč daleko? -Tako nekako. Ono što je za mene bila nepremostiva reka, za nju je bio potočić. Razgrtala je probleme. Neke i pre nego što bi nastali. -Ne znam šta da ti kažem. Ili traži drugi obruč ili piši to pismo. -Ne ide svaki obruč na svako bure. - A i navikao si na ovaj. Klima glavom. -Nema mi druge, idem da pišem. Odlazi. Odmiče. Okreće se. Dovikuje. - Pisaću ovo o buretu! -Piši! Ode. Razmišljam. Piši šta hoćeš. Razumeće te, ako je takva kao što si meni ispričao. Razumeće, i ako ne otvori pismo. Osim, ako nisi već zakasnio. Onda ti ni Lorka neće pomoći.
A Srbin viljuškom, boc!
Da nisi ipak nešto pobrkao?
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Guest
Rođak i dobar drugar Ševko, devet godina mlađi od mene, brzinski i neplanirano se oženio. Cura zatrudnila i svadba bješe u martu, a beba na svijet dođe već krajem juna ili početkom jula. Roditelji sa kojima je živio su gunđali zbog toga, ostala rodbina se zluradovala, ja sam jedini od familije i komšiluka stao iza njih dvoje i nisam dao da iko kaže išta loše o njima, bar u mom prisustvu. Ševko je ljubitelj piva i provoda, sirovina koja voli i da se pobije kad se ukaže prilika ali najpoznatiji kao psovač, Bog i Alah su mu najčešće psovke, skoro pa uzrečice, tri džehenema je zaradio na tome.
Zvoni telefon i vidim da me on zove, rođak, de večeras dođi do mene, slavim rođenje curice pa sam pozvo malo rodbine da se to proslavi, moreš li doć. Mogu, naravno, velim ja. Hej, de ba dođi oko šest, ostalima sam reko da dođu oko devet pa da nas dvojica rahat sjedemo tih sat-dva dok se ostala rodbina ne pojavi, OK. velim mu ja. Oko pola sedam sam bio kod njega u avliji, na ražnju se vrti janje, roštilj se dimi, a Ševko mulja neku piletinu i priprema je za žarenje. U trofrtaljkama i go do pojasa, onda uočim novitet, lančić od tristotinjak grama srebra sa privjeskom, polumjesec i zvijezda, desetak cm prečnika. Opa, je li rođak, šta je to? A, znaš šta, mora se znat ko sam. Odem na more i vidim da ljudi nose i krstove i mjesece i zvijezde, zna se ko su. Ja sam sad oženjen čovjek i red je da se malo uozbiljim i da se zna da sam musliman. Kupio sam ovo i juče sam išamaro kolegu Saketa, počeo da se smije kad je vidio i ja mo opalim par šljaga. Hoš pivo? Hoću.
Sjedim i pijem pivo, prelijepo ljetno predvečerje. On baca piletinu na roštilji i pije pivo, mjesec i zvijezda sijaju na njemu. Onda se naginje nad roštilj da prevrne meso i ja gledam kako se privjesak klati desetak cm iznad žara. Roštilj je pogolem i traje to prčkanje po mesu dva-tri minuta. U tom mi nam se pridružuje njegov otac, nadrkan zbog svega. Ševko ga pita hoće li pivo, on veli daj, Ševko se uspravlja i stvarno smo svi čuli cccccccccrc. Opeče ga onaj privjesak, on opsova Alaha, skide lanac i baci ga u drugi kraj avlije, otac ga gleda sav blijed, napeto je do balčaka ali ja se ne mogu suzdržati i prasnem u smijeh, a obojica mi se pridružiše sa sekundu zakašnjenja te makar privremeno odložiše svađu. Na Ševkinim prsima ostade dva kraka zvijezde i krak polumjeseca, bordo boje.
Zvoni telefon i vidim da me on zove, rođak, de večeras dođi do mene, slavim rođenje curice pa sam pozvo malo rodbine da se to proslavi, moreš li doć. Mogu, naravno, velim ja. Hej, de ba dođi oko šest, ostalima sam reko da dođu oko devet pa da nas dvojica rahat sjedemo tih sat-dva dok se ostala rodbina ne pojavi, OK. velim mu ja. Oko pola sedam sam bio kod njega u avliji, na ražnju se vrti janje, roštilj se dimi, a Ševko mulja neku piletinu i priprema je za žarenje. U trofrtaljkama i go do pojasa, onda uočim novitet, lančić od tristotinjak grama srebra sa privjeskom, polumjesec i zvijezda, desetak cm prečnika. Opa, je li rođak, šta je to? A, znaš šta, mora se znat ko sam. Odem na more i vidim da ljudi nose i krstove i mjesece i zvijezde, zna se ko su. Ja sam sad oženjen čovjek i red je da se malo uozbiljim i da se zna da sam musliman. Kupio sam ovo i juče sam išamaro kolegu Saketa, počeo da se smije kad je vidio i ja mo opalim par šljaga. Hoš pivo? Hoću.
Sjedim i pijem pivo, prelijepo ljetno predvečerje. On baca piletinu na roštilji i pije pivo, mjesec i zvijezda sijaju na njemu. Onda se naginje nad roštilj da prevrne meso i ja gledam kako se privjesak klati desetak cm iznad žara. Roštilj je pogolem i traje to prčkanje po mesu dva-tri minuta. U tom mi nam se pridružuje njegov otac, nadrkan zbog svega. Ševko ga pita hoće li pivo, on veli daj, Ševko se uspravlja i stvarno smo svi čuli cccccccccrc. Opeče ga onaj privjesak, on opsova Alaha, skide lanac i baci ga u drugi kraj avlije, otac ga gleda sav blijed, napeto je do balčaka ali ja se ne mogu suzdržati i prasnem u smijeh, a obojica mi se pridružiše sa sekundu zakašnjenja te makar privremeno odložiše svađu. Na Ševkinim prsima ostade dva kraka zvijezde i krak polumjeseca, bordo boje.
- Posts : 82217
Join date : 2012-06-10
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 70
Join date : 2019-02-04
Tako to biva kad se kucka sa mobilnogWilliam Murderface wrote:serpentiner wrote:Uz put, tvoja neinteligencija je zaprepascujuca.
Neguj mo
- Posts : 70
Join date : 2019-02-04
William Murderface wrote:serpentiner wrote:OSAMDESETE. Na straži. - Ne daju mi odsustvo. A moram kući. U Gornju Ljubatu. Moram što pre. Ćutimo. -Problemi sa devojkom? Klima glavom. -Biljana što platno beleše? Smeje se. -Jeste, samo bez platna. Uigrano pitanje. I uigran odgovor. - A šta misliš, da joj napišeš neko pismo? -Kakvo? -Ljubavno. Kakvo bi drugo? -Ne umem ja to. Nisam ja Lorka. -Umeš li bar meni da ispričaš. To, o vama? -To umem! Počinje. Najpre, nesigurno. - Pričaj slobodno. Ja ću to svakako brzo zaboraviti. A imamo i sve vreme ovog sveta. Daleko je do smene. Opet se smeje. I kreće priču. Sitan vez. Priča ga nosi u vreme pre nje. Nije znao ni šta hoće, ni gde ide. Večito u nekim dilemama. Šta treba. A šta ne. Trošio vreme, kao da će dva života živeti. Ili tri. Pomalo rasejan. I pomalo otkačen od realnosti. Vredan i savestan. Poštovali ga i cenili. A opet, samom sebi bio nekako … -Prazan? -Baš to. Nešto mi uvek nedostajalo. -Kao Dženis Džoplin. Rekla je: Imam hiljadu kašika, a meni treba viljuška. -Ko je ta Dženis, i kakve kašike? -Nije važno. Pričaj. -Šta tu ima da se priča. Sreo Biljanu. Kod nje nije bilo dilema. Znala je šta hoće. Šta god da je radila. Znala je i šta ja hoću. Bolje od mene. Utegla me. Kao obruč bure. - Bure se rasušilo, a obruč daleko? -Tako nekako. Ono što je za mene bila nepremostiva reka, za nju je bio potočić. Razgrtala je probleme. Neke i pre nego što bi nastali. -Ne znam šta da ti kažem. Ili traži drugi obruč ili piši to pismo. -Ne ide svaki obruč na svako bure. - A i navikao si na ovaj. Klima glavom. -Nema mi druge, idem da pišem. Odlazi. Odmiče. Okreće se. Dovikuje. - Pisaću ovo o buretu! -Piši! Ode. Razmišljam. Piši šta hoćeš. Razumeće te, ako je takva kao što si meni ispričao. Razumeće, i ako ne otvori pismo. Osim, ako nisi već zakasnio. Onda ti ni Lorka neće pomoći.
A Srbin viljuškom, boc!
Da nisi ipak nešto pobrkao?
Janis Joplin je izgovorila tu rečenicu, kad su je pitali da li je srećna što ima toliko obožavalaca.
- Posts : 70
Join date : 2019-02-04
"Kao Dženis Džoplin. Rekla je: Imam hiljadu kašika, a meni treba viljuška. "
Pitali je da li je srećna što ima toliko obožavalaca.
Pitali je da li je srećna što ima toliko obožavalaca.
- Posts : 82217
Join date : 2012-06-10
Okej, pardonne-moi.
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 70
Join date : 2019-02-04
Pretpostavljam da ta rečenica, na engleskom govornom području,
ima mnogo varijeteta, i da je često korišćen neki od njih.
U svakom slučaju, hvala na komentarima
ima mnogo varijeteta, i da je često korišćen neki od njih.
U svakom slučaju, hvala na komentarima
- Posts : 70
Join date : 2019-02-04
Priča solunskog ratnika - prvi deo
SEDAMDESETE. Popodne na selu. Ničeg zanimljivog u okolini. Bar ne za nekog ko ima devet godina. Celom dužinom kuće, otvoren trem, „konk”, sa drvenim stubovima na koje se oslanja krov. Na konku, za stolom, deda čita novine. Nezanimljiv, trenutno. U dnu dvorišta, baba sa malom sekirom u ruci. Trčim prema njoj. - Šta će ti sekira? - Zlato babino, hoću da nasečem nekoliko bundeva. Da dam svinjama. Deluje mi kao zanimljiva aktivnost. Gledam šta radi. Pod laganim udarcima, bundeve pucaju. - Mogu li da ti pomognem? Babi milo. - Zlato babino, kako on hoće da pomogne svojoj babi! Stavljaj parčad u korpu. Posle par razlupanih bundeva, baba kreće u donje dvorište. Sekiru ne nosi sa sobom. Gomila bundeva, sekira i nesnosno derište bez nadzora. Loša kombinacija. Veoma loša. Desetak minuta kasnije. Baba se vraća. - Auuu! Šta to učinje? Sav zadihan, stojim pred gomilom raskomadanih bundeva. - Ostala je još jedna. Dovršavam posao. - To je trebalo svakog dana pomalo seći i davati svinjama! Uh! - Nisam znao. A baš sam hteo da ti pomognem, da se ne mučiš. Ako je i bila ljuta na mene, sad više nije. - Dobro, neka si. Idi sad kod dede, nek ti ispriča neku priču, dok ja sredim ovaj rusvaj. Skakućem do dede. Ne vidim ga od novina. Virim sa strane. Smeje se.Suze mu idu na oči. Valjda je gledao kako mahnito mlatim po bundevama. - Šta si to uradio od babinih bundeva? Retoričko pitanje. - Rekla je baba da mi ispričaš neku priču. - Sedi na hoklicu. Koju priču hoćeš? - Neku od onih kad si bio ratnik. Na Solunskom frontu. - Šta ti znaš o tome? - Znam da su tamo bili neki crno-beli vojnici sa smešnim brkovima. Gledao sam fotografije. Deda se smeje. - Šalim se. Znam da su bili u boji. Pričaj mi priču.
http://priceotecama.blogger.ba/
SEDAMDESETE. Popodne na selu. Ničeg zanimljivog u okolini. Bar ne za nekog ko ima devet godina. Celom dužinom kuće, otvoren trem, „konk”, sa drvenim stubovima na koje se oslanja krov. Na konku, za stolom, deda čita novine. Nezanimljiv, trenutno. U dnu dvorišta, baba sa malom sekirom u ruci. Trčim prema njoj. - Šta će ti sekira? - Zlato babino, hoću da nasečem nekoliko bundeva. Da dam svinjama. Deluje mi kao zanimljiva aktivnost. Gledam šta radi. Pod laganim udarcima, bundeve pucaju. - Mogu li da ti pomognem? Babi milo. - Zlato babino, kako on hoće da pomogne svojoj babi! Stavljaj parčad u korpu. Posle par razlupanih bundeva, baba kreće u donje dvorište. Sekiru ne nosi sa sobom. Gomila bundeva, sekira i nesnosno derište bez nadzora. Loša kombinacija. Veoma loša. Desetak minuta kasnije. Baba se vraća. - Auuu! Šta to učinje? Sav zadihan, stojim pred gomilom raskomadanih bundeva. - Ostala je još jedna. Dovršavam posao. - To je trebalo svakog dana pomalo seći i davati svinjama! Uh! - Nisam znao. A baš sam hteo da ti pomognem, da se ne mučiš. Ako je i bila ljuta na mene, sad više nije. - Dobro, neka si. Idi sad kod dede, nek ti ispriča neku priču, dok ja sredim ovaj rusvaj. Skakućem do dede. Ne vidim ga od novina. Virim sa strane. Smeje se.Suze mu idu na oči. Valjda je gledao kako mahnito mlatim po bundevama. - Šta si to uradio od babinih bundeva? Retoričko pitanje. - Rekla je baba da mi ispričaš neku priču. - Sedi na hoklicu. Koju priču hoćeš? - Neku od onih kad si bio ratnik. Na Solunskom frontu. - Šta ti znaš o tome? - Znam da su tamo bili neki crno-beli vojnici sa smešnim brkovima. Gledao sam fotografije. Deda se smeje. - Šalim se. Znam da su bili u boji. Pričaj mi priču.
http://priceotecama.blogger.ba/
- Posts : 70
Join date : 2019-02-04
PRIPOVEDAČ prvi deo
Pod drvetom sedi pripovedač. Pripoveda o dobu Tri prva gospodara i Pet mitskih careva. O velikom ratu. O hrabrom ratniku. I zlom gospodaru. U trenutku kad ratnik treba da podigne mač, prekida priču. Pred njim činija. Čeka da slušaoci ubace poneki novčić. Tek tada će nastaviti. Priča duga. Slušaoci radoznali. Činija puna. Sunce zalazi. Vreme je da krene. Niže novčiće na kanap. Novčići okrugli sa četvrtastom rupom. Jedan dečak stoji pred njim. Progovara. - Mogu li biti tvoj učenik? - Nisam učitelj. Pripovedač sam. - I ja želim da budem pripovedač. Kao ti. Nauči me. Tako je počela još jedna priča. O najčuvenijem pripovedaču drevne Kine. Beše to u doba dinastije Han. Dvesta godina kasnije, Juda će zaraditi svoje srebrnjake.
http://priceotecama.blogger.ba/arhiva/2019/02/22/4137178
Pod drvetom sedi pripovedač. Pripoveda o dobu Tri prva gospodara i Pet mitskih careva. O velikom ratu. O hrabrom ratniku. I zlom gospodaru. U trenutku kad ratnik treba da podigne mač, prekida priču. Pred njim činija. Čeka da slušaoci ubace poneki novčić. Tek tada će nastaviti. Priča duga. Slušaoci radoznali. Činija puna. Sunce zalazi. Vreme je da krene. Niže novčiće na kanap. Novčići okrugli sa četvrtastom rupom. Jedan dečak stoji pred njim. Progovara. - Mogu li biti tvoj učenik? - Nisam učitelj. Pripovedač sam. - I ja želim da budem pripovedač. Kao ti. Nauči me. Tako je počela još jedna priča. O najčuvenijem pripovedaču drevne Kine. Beše to u doba dinastije Han. Dvesta godina kasnije, Juda će zaraditi svoje srebrnjake.
http://priceotecama.blogger.ba/arhiva/2019/02/22/4137178
Similar topics
|
|
|