Srednji vek

пореклом Венди

Aleksandar Uzelac se svadja sa popovima na fejsbuku oko toga kad je i kako nastao kult Svetog Save i ko ga je kanonizovao. 

Uzelac kaze da je kult novijeg datuma iz 19tog veka, da je pre toga postojao samo u crkvi ali ne i u narodu. Popovi dosta besni

neko je pitao da li stize poziv za revakcinaciju. Mojoj babi je stigao, 21 dan, sve regularno.


Edit: malo je poznato da je Sveti Sava doneo prvu vakcinu u Studenicu, prvo Fajzerovu, a onda po predanju i Sputinjik

Vecina Srba ima za slavu ove ranohrsicanske svece, zajednicke pre sizme sto valjda govori koliko rano se slava ustalila kao obicaj. Jedino sto znam da ima Srba u Vojvodini koji slave svetog Mratu, sto znaci da su verovatno dosli iz oko Decana, a i ono slave kao Svetog Mratu a ne Stefana Decanskog.


Sveti Sava kao skolska slava jeste skroz nova stvar, iz 19tog veka. Mislim sve ispravno kaze.

ovako kaze doslovce, mislim to je sa fejsbuka ovako privatnog covekovog, al sta sad, na forumu ima tri coveka. Bez linkova je

I onda to uporediš sa sredinom 19. veka kad je institucionalizovano školovanje u Kneževini Srbiji i kada većina dece koja je krenula u školu nije znala za Sv. Savu. Naravno da su znali učeni ljudi iz crkve i građanstva: i Tomko Marnavić, koji je izmislio barjake sa likom Sv. Save u Banatskom ustanku i Kačić Miošić i Sava Tekelija i mnogi drugi. Ja govorim o narodu i narodnoj kulturi. Uzgred, razne priče o Sv. Savi zabeležene međ' narodom potiču uglavnom s kraja 19. i početka 20. veka, kada je Savin kult već zaživeo.

 Opasna pitanja si otvorio. Spaljivanje moštiju je bila odmazda za držanje crkve koja se od uzdanice osmanlijske vlasti u Dugom ratu pretvorila u pokretača pobune. Ja ne kažem da u pojedinim oblastima nije postojalo sećanje na Savu, ali je to bilo Primorje kao i delovi Hercegovine, gde se rodio Miočić i gde je zabeležena jedina "narodna" pesma o Savi; uzgred, pesma na zapadnom narečju, pesma koju je definitivno spevao neko pismen, i pesma koja je objavljena tek 1865. godine u Matici Dalmatinskoj.



1. Pesma "Sveti Savo" je jedina navodno narodna pesma o Sv. Savi, a gore sam napisao gde i kada je nastala, kao i zašto po svemu sudeći nije starija od 19. veka. 2. u pričama se možda nalaze elementi koji su stariji od pomenutog perioda, ali su Savi pripisani tek krajem 19. veka. 3. Za koji konrektno Savin toponim možete pouzdano tvrdite da ima veze sa Svetim Savom i da je stariji od pomenutog perioda? Toponimija spada u domen špekulacija, osim ako nemate pisane izvore koji potkrepljuju određenu etimologiju ili starost 4. Lik Sv. Save na zastavi je izmišljotina katoličkog prozelitiste, čoveka koji je takođe tvrdio da je Sveti Sava prihvatio katoličku veru. Ako prihvatate priču o zastavi sa Savinim likom, onda treba da prihvatite i da je Sv. Sava bio katolik.  Dakle, ja ne tvrdim da među Srbima nije postojao kult Sv. Save, jer je svakako postojao, već da je bio ograničen na crkvu i da nije bio raširen u narodu do 19. veka. A o tome koliko je bio raširen u crkvi svedoči činjenica da više predstava Sv. Save iz 18. ili ranog 19. veka imate u bugarskim crkvama nego u srpskim iz tog vremena.


Ne, ta pesma o gospodi 'rišćanskoj u kojoj se vezano za Nemanju i Savu spominju Hilandar, Gračanica, Mileševa jasno pokazuje da je nastala od strane nekog ko je bio vrlo pismen, čak vrlo verovatno crkvenjak. No, hajde da pretpostavimo i da je ta pesma mnogo starija, kao što tvrdite. U tom slučaju imate ukupno 1 pesmu o Savi, destine pesama o Sibinjanin Janku - Hunjadiju i stotine pesama o kralju Marku. Dakle, odnos i mesto likova je jasan. Niste naveli nijedan konkretno toponim koji se može vezati za Sv. Savu, pa ne vidim poentu da se dalje bavim tim pitanjem. Broj 4. nije pogreška, već pokazuje da ne razumete šta je istorijski metod. Kad imate takve fantastične motive zabeležene u samo jednom izvoru sumnjive verodostojnosti, ne možete da odaberete samo onaj koji vam se sviđa i da to namećete kao istorijsku istinu. Dakle, budite objektivni, ako prihvatate Marnavićeve fantastične tvrdnje o barjaku sa likom Sv. Save, onda prihvatite i njegovu tvrdnju da je on prešao u katoličanstvo. Konačno, spaljivanjem Savinih moštiju Sinan paša se osvetio prevashodno Pećkoj patrijaršiji koja je do tada bila lojalna Porti. A Srbima su se, nakon gušenja ustanka Osmanlije osvetile mnogo surovije.


Naravno, jer je u crkvi kult Sv. Save bio izuzetno raširen do spaljivanja moštiju, a da je posle prilično usahnuo. I to se jako lepo može pratiti po broju rukopisa Savinog žitija kada i gde su nastali, kao i po likovnim predstavama. ako pokušavate da me lovite u logičkim greškama, moraćete to malo ozbiljnije. Uzgred, kad ste već poptuno odlutali od teme posta i skrećete sa suštine, da vas pitam, pošto na to pitanje niko iz crkve ne može da mi odgovori, ko je i kada pokrenuo kanonizaciju Sv. Save?


Iskrena povezanost naroda i jerarhije, koja se očitovala u tome što je sa institucionalizacijom Pećke patrijaršije u okvirima Osmanskog carstva, narod pored harača, ispendže i drugih nameta dobio još obavezu da plaća i ne male dažbine crkvi, koja je opet morala i sama da podmićuje osmanske vlasti. Zanimljivo je pri tome da je ta crkva bila toliko lojalna osmanlijama da je na njeno čelo morao da dođe jedan nesrbin, Jovan Kantul, da bi stao uz narod protiv Turaka. Nego, ne odgovoriste mi ko je i kada započeo kanonizaciju Sv. Save.


Bili ste blizu. Bugarski patrijarh Joakim. Lepo opisano kod Domentijana. To je nešto što bi jedan sveštenik SPC trebalo da zna, ali začudo ne zna, a predstavlja se kao deo "svetosavske crkve".

pa nije tekst, sad sam reko gore