Niš kao takav

Zašto "boli glava" zbog KC Niš: Poništen tender, a oprema?
Tender na nabavku opreme za renoviranje Kliničkog centra u Nišu je poništen, a deo opreme je već ugrađen, pišu Južne vesti.
Izvor: Južne vesti ponedeljak, 22.05.2017. | 10:11

Podeli

screenshot

Kako navodi niški portal, utvrđeno je da tender vredan skoro dve milijarde nije bio sproveden po Zakonu, zbog čega će morati da bude raspisan novi.
Takođe, ugrađena oprema će najverovatnije morati da se vrati firmi od koje je kupljena, a stručnjaci upozoravaju i na moguće tužbe zbog celog slučaja.

Pročitajte još: Lončar: Zbog Niša me boli glava, gledali me u oči i lagali Radovanović odgovara Lončaru: Sve nas boli glava

Prema dokumentaciji, u koju su imali uvid novinari Južnih vesti, tender je poništen po žalbi šabačke kompanije "Medicom", koja je bila jedan od ponuđača, i to samo nekoliko dana nakon što je Ministarstvo zdravlja potpisalo ugovor sa kineskom državnom firmom koja je dala najpovoljniju ponudu. Problem je, po odluci "Republičke komisije za zaštitu prava u javnim nabavkama", u tome što je tekst tendera pisan tako da je njme “ograničena konkurentnost ponuđača".

Od bolničkih kreveta, preko jednostavne pa sve do visoko-sofisticirane medicinske aparature i celih hirurških sala, Ministarstvo zdravlja je sve tražilo da isporuči ista firma, a to po tumačenju Komisije “nije mogla da ispuni nijedna firma iz Srbije”.

Inače, na sada već poništenom tenderu je pobedila je najveća državna kineska firma za medicinsku opremu “China Sinopharm International Corporation”.

Iako je odluka Komisije da poništi tender doneta još početkom maja, niko iz Ministarstva, pa ni sam ministar Zlatibor Lončar, koji je pre nekoliko dana govorio o probijanju rokova u niškom kliničkom centru, nije ni pomenuo da je tender za medicinsku opremu poništen, a što će dodatno odložiti otvaranje.

Problem je utoliko veći što je ugovor za nabavku opeme bio sklopljen pre odluke Komisije po žalbi "Medicom"-a, pa je kineska firma, koja je pobedila na spornom, sada već nevalidnom tenderu, već dopremila opremu u Klinički centar.

Kristina Glavardanov, koja je po ovlašćenju republičke Uprave za javne nabavke bila "građanski nadzornik" i kontrolisala ovu spornu javnu nabavku, kazala je novinarima Južnih vesti da je Ministarstvo zdravlja, koje je i raspisalo tender, sada dužno da ga poništi i da raskine ugovor sa kineskom firmom.

Ona dodaje i da će Klinički centar najverovatnije morati da vrati svu robu koju su kupili na spornom tenderu.

Pored toga, kaže, Ministarstvo će morati da plati i firmi iz Šapca, koja je Republičkoj komisiji prijavila spornost tendera, nadoknadu od 500.000 dinara.

Konačno posledice koje će potencijalno snositi Ministarstvo, kao i sama država Srbija, dodaje Glavardanov, videće se tek nakon daljih poteza Ministarstva, kao i Komisije.

Katanac za “Nišku mlekaru”?
Autor:A. S.Izvor:Južne vesti, Politika


Šta će biti sa "Niškom mlekarom"?; printscreen
U “Niškoj mlekari” je, od nekada 300 zapsolenih, danas ostalo, kako piše Politika, svega njih dvadesetak, a prema pisanju ovog lista to znači i zatvaranje ove fabrike koja postoji i građane snabdeva mlekom i mlečnim proizvodima od 1957. godine.
I na sajtu “Niške mlekare” i na sajtu “Imleka” dostupan je samo ugovor o pripajanju, kojim je niška fabrika mleka i zvanično postala deo velike firme koja ovim proizvodom snabdeva čitav region.
Informacije o otpuštanjima u mlekari, prethodnih dana stizale su i do novinara Južnih vesti, ali zvanične potvrde nije bilo. Ipak, kako piše Politika, u četvrtak je bez posla ostalko tridesetak radnika, a proletos je iz firme otišlo njih tridesetak.

Niko u četvrtak nije znao da nam kaže ni šta će biti sa zaposlenima koji su još uvek u preduzeću (nezvanično smo saznali da je ostalo 12 proizvodnih radnika i desetak zaposlenih u administraciji). Nije poznato ni kakva je sudbina proizvodnih pogona - piše Politika.

Radnici firmu navodno napuštaju uz socijalni program od 280 evra po godini staža, ali to nije potvrđeno u “Imleku”.
Opširnije o problemima “Niške mlekare” pročitajte - ovde.
Podsetimo, “Niška mlekara” je zvanično postala deo “Imleka” septembra prošle godine, ali je to pipajanje bilo “pod lupom” Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije, jer je beogradska kompanija kupovinom “Niške melkare” dodatno učvrstila svoj položaj u sektoru proizvodnje i prodaje mleka.
Pre toga je niška fabrika bila u vlasništvu beogradskih firmi "Kruna komerc" i "Profiko" koje su marta 2007. godine otkupile 70% akcija na berzi. Bila je prepoznata po brendu “Vedro”.

Ivan Tasic
Yesterday at 12:31pm ·

Ko zapravo plaća Nišvill!?
Pre nekoliko dana u javnosti se pojavila ideja da od sledece godine pored karata za Nišvil plaćamo i ulaz u tvrdjavu. U ovom textu Blagojević to potvrđuje i kaže da su zbog problema sa sponzorima počeli da razmišljaju o naplaćivanju ulaza u tvrđavu. Ko su to oni koji o tome razmišljaju, ne znamo. Dakle, građani će plaćati "simboličnih" 1EURO po osobi da bi gledali "besplatne" programe na Nišvilu (programi koji su se plaćali tj. za koje je bila potrebna karta, plaćaće se i dalje). No, postavlja se pitanje, ko je do sada plaćao sve te besplatne programe koje je Nišvil poklanjao svojim sugrađanima? Prema rečima samog Blagojevića, ovogodišnji budžet Nišvila je 55 miliona dinara. Od te sume, 25 miliona dolazi iz budžeta grada, dakle iz džepa Nišlija, a 6,4 miliona daju ministarstva, što mu opet dođe iz džepa građana. Dakle, oko 57% Nišvila plaćaju građani, a gotovo 50% ukupnog budžeta festivala ide na teret Nišlija. Treba napomenuti i da nije jasno da li je u ovu cifru ukalkulisana i nenovčana podrška, odnosno da li Nišvil plaća zakup zemljišta, prostora itd. ili je to već obračunato u ovih 25 miliona (možda ipak nije). Naravno, ne znamo ni da li gradske opštine, javna preduzeća i gradske institucije iz svojih resursa takođje na neki način podržavaju Nišvil. Bilo bi dobro razjasniti i te detalje jer su to takođe budžetska sredstva. Najzad, Nišlije su te koje kupuju značajnu porciju karata za Nišvil pa i na taj način direktno podržavaju festival.
Da se vratimo na opciju naplaćivanja ulaza u tvrđavu. Imajući u vidu brojke, ispada da je SVAKO od ukupno 89903 niških domaćinstava već kroz gradski budžet platilo 278 dinara za Nišvil i "besplatne" programe koji im se "poklanjaju". Nažalost, ogromna većina Nišlija neće otići na Nišvil i uživati u "besplatnim" programima iako su ih platili. Neke to i ne zanima, a mnogima je i sam izlet do tvrđave nemoguća misija. Jedan broj sugrađana će moći taman toliko - da dodje do tvrđave i isprati ono što su već platili.
Blagojević negde u intervjuu kaže da Nišvil ove godine nema ni generalnog ni zlatnog spozora. Netačno. Nišlije su apsolutni, kosmički, superplatinasti sponzor festivala. Kad to znamo, pitanje se nameće samo - da li ste ozbiljni, odnosno da li imate obraza da uopšte razmišljate o zatvaranju javnog prostora i dodatnom naplaćivanju "besplatnih" sadržaja!?!

[size=42]Posle 4 decenije, poslovnica “Air Serbia”-e nekadašnjeg “JAT”-a prestala je da postoji u Nišu. Objekat u Voždovoj ulici u centru grada je potpuno iseljen, a prestao je da radi 1. avgusta.[/size]

[size=42]Kako nezvanično saznaju Južne vesti, zatvorene su sve ispostave nacionalne avio-kompanije van Beograda, a bilo ih je, osim u Nišu, u Novom Sadu i Užicu.[/size]

[size=42]U niškoj poslovnici bilo je troje zaposlenih, a iako se avio-karte prodaju preko interneta, predstavništva kompanija služe ukoliko putnici imaju reklamacije ili druge probleme, specijalne zahteve prilikom putovanja i potrebne su im slične usluge.[/size]

[size=42]Prema zasada nepotvrđenim informacijama, taj objekat “Air Serbia” nije iznajmljivala već je bio u vlasništvu kompanije, a godinama je na izlogu bio veliki prepoznatljiv logo srpske nacionalne kompanije “JAT Airways”.[/size]

[size=42]Kompanija je još ranije najavila otpuštanja 30 radnika, što je potvrdio i predsednik Nadzornog odbora kompanije Siniša Mali. Inače, "Air Serbia" je deo “Etihada” iz Emirata, koji je prošle godine bio u gubitku 1,87 milijardi dolara.[/size]

[size=42]Kako su zaposleni u ovoj kompaniji kazali za list Danas, oni veruju da je razlog otpuštanja to što kompanija želi da uveća profit, ali su tvrdili i da smanjenjem obima usluga “Air Serbia” ide ka statusu low cost prevoznika.[/size]

[size=42]Podsetimo, avioni ove kompanije ne lete iz Niša od 2009. godine, a iako je bio najava da bi možda mogli ponovo da imaju komercijalne letove sa aerodroma "Konstantin Veliki", ovo se nije dogodilo.[/size]