Vilmos Tehenészfiú wrote:Ne, to je ta neka srpska potreba da u svemu vidi kabal i duboku državu (DD). DD je od druge polovine XX veka zamenila gospoda Boga u svojoj omnipotentnosti. Ako je populista puko na izborima, onda je to zato što ga je DD postavila tu da bude strašilo, ali tako natempira da populista uvek izgubi. Ali ako populista ipak pobedi (Šešelj 1997, Tramp 2016), e to onda nije zajeb DD jer nisu dobro sracunali na koliko da odvrnu populistu, ne to je narod rekao vladajucem establišmentu šta misli o sistemu kao takvom. I kad izgubi, DD pobedi.
Giddens
modernost opisuje na jedan prilično apstraktan način. Modernost je meta-
fora za »Moloha«, odnosno snažnu silu koja, krećući se naprijed, ruši sve
pred sobom (eng. juggernaut). Što, zapravo, on želi reći tom metaforom i
opasnostima koje ona nosi? Ljudi upravljaju »Molohom«, ali s obzirom na
njegovu veličinu i snagu, oni ne mogu potpuno kontrolirati pravac kojim će
se on kretati, niti brzinu koju će dostići. Uvijek postoji mogućnost da ljudi
izgube kontrolu nad »Molohom« i da sve ono što je u njemu ili u njegovoj
blizini bude uništeno. Onima koji ga kontroliraju, kao i onima koji mu se
nađu na putu, Moloh može donijeti velike dobrobiti, ali i velike opasnosti,
uključujući i stalan strah da oni koji njime upravljaju u svakom trenutku
mogu izgubiti kontrolu i tako dovesti u opasnost živote mnogih ljudi. U
modernosti, taj osjećaj ontološke izvjesnosti i egzistencijalne anksioznosti
permanentno je u ambivalentnom odnosu (Gidens [Giddens], 1998 [1990]:
134; Ricer [Ritzer], 2009 [2006]: 205).