Racković i NDM BGD

Reč kao takva - razgovor i panel diskusija



U ponedeljak, 24. decembra 2018. godine u 19h u Centru za kulturnu dekontaminaciju održaće se razgovor i panel diskusija „Reč kao takva“ u okviru ciklusa „O ćutanju i posledicama“.

19h Razgovor o izložbi koja se nije desila: Boris Burić i Aleksandra Sekulić

19.20h Panel diskusija: Branka Ćurčić, Slađana Petrović Varagić, Ivana Smiljanić, Vida Knežević, Branislav Dimitrijević; moderator: Dejan Vasić

Otkazivanje izložbe „Ritam zločina“ Borisa Burića i Nenada Rackovića u Uličnoj galeriji u Beogradu 2018. godine učinilo je vidljivim potisnute i prećutkivane razlike unutar polja koje nazivamo nezavisnom scenom. Te su razlike pre svega političke, u poimanju politike: razlika real-političkog delovanja i naloga društva, odnosno udruživanja po kratkoročnim interesima nasuprot delovanju prema zajedničkom horizontu. Izvorište ovih problema razumemo kao problem društva koje se nije bavilo iskustvom 1990ih, odnosno razorom društva, podelom ravni javnog i tajnog delovanja uz upotrebu nasilja. Reč izneta u javnosti ima određenu težinu, i sa sobom povlači odgovornost. U tom smislu, želimo da analiziramo korišćenu terminologiju u celom ovom procesu i politički pretekst i posledice.

Razgovor „Reč kao takva“ prvi je u nizu diskusija u cuklusu „O ćutanju i posledicama“.

Ciklus „O ćutanju i posledicama“

U društvu koje se bazira na sistemskom obeshrabrivanju kritičkog govora o iskustvu 1990ih, rata i nasilja za koje se otvorio prostor, odnosno rasapa javnog i skrivenog delovanja, ćutanje ima posledice. Pozivom na kritički govor otvaramo prostor za re-aktuelizaciju pojmova istrošenih u razoru društva, a koji su ključni za razumevanje politike, političkog delovanja, umetnosti, estetike, odgovornosti i njihove međusobne povezanosti. Ove odnose možemo analizirati iz terojskog okvira radikalne estetike Šantal Muf (Chantal Mouffe), tako što bi se elementi diskursa o umetnosti, fiksirani u procesu stabilizacije i normalizacije tokom društvene transformacije ratom i pljačkom, podvrgli destabilizaciji i time bi se otvorilo polje emancipacije umetničkog delovanja. Stoga bi ovaj ciklus imao za cilj da ospori amortizaciju pojmova i disfunkcionalnost jezika kulture u odnosu na uznapredovale procese razaranja društva, i u ovom vraćanju umetnosti u društvo, razmatraćemo osnovne pojmove.

U traganju za omasovljenjem i moći delovanja nezavisne scene (svakako nužnog i dobrodošlog), potisnuto je pitanje u kojem ideološkom okviru ta borba nastaje i koju viziju ima za nezavisnu scenu samu, i za društvo. Takva „metodologija“ potiskivanja i prećutkivanja pod izgovorom „najmanje zlo“, ima već dugu „tradiciju“ još od 90-ih, ako ne pre toga, i u njenom posledicama živimo svaki dan u politici, ekonomiji, socialnim pitanjima, kao i u oblasti kulture. Analiziranjem ključnih reči iz diskusije povodom rascepa scene i povodom drugih političkih problema ćemo otkriti ideološki okvir u kojem ova retorika funkcioniše; društvene mehanizme koje je ona omogućavala ili zabranila, ali i posledicama. Sigurni smo da diskutanti nisu istomisleni, i na takav način će naše diskusije voditi ka konstituisanju ideološke polemike koja je nestala.

Ciklus „O ćutanju i posledicama“ biće realizovan tokom 2019-e godine u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Urednici programa: Dejan Vasić, Noa Triester i Aleksandra Sekulić.

U najavi su razgovori:

„Politika anti kao antipolitika“
„Mesto zločinca u društvu“
„Mesto zločinca u umetnosti“
Ilustracija: Boris Burić

William Murderface wrote:De si bre Xexo!!!

Sotir wrote:Dovraga, ovi baš nemaju čime pametnijem da se bave.

O ćutanju i posledicama: Politika ANTI nije politika



U oviru ciklusa O ćutanju i posledicama, u ponedeljak, 4. februara 2019. godine u 19h u CZKD održaće se razgovor „Politika ANTI nije politika“.

Učesnici u razgovoru: Đokica Jovanović, Filip Šaćirović i Zoran Gajić.
Uređuje: Noa Triester

Članica NKSS, Art Brut Srbija, zatražila je zvaničan stav NKSS o zabranjenoj izložbi Borisa Burića u Uličnoj galeriji. Ovaj zahtev za govorom je bio mesto konstitucije NKSS, kako su se u diskusiji na listi najavili nekoliko diskutanta, ali i mesto njenog rascepa koji je doveo do napuštanja NKSS od strane nekoliko ključnih organizacija i osnivača.

Ovaj zahtev za govorom učinio je vidljivim ideološke razlike među članovima nezavisne scene, koje su potisnute i prećutkivane delovanjem real-političkog polja. Zajednica je stvorena sa ciljem opstanka scene kao takve (pre svega finansijskog), birokratskom borbom protiv ili saradnjom sa (ne)prijateljskom državom, makar i plitkim umrežavanjem. Stvaranje odnosa “Mi” protiv… i “Naši” tj. taj krug s kojim delimo zajedničke neprijatelje, ali i materijalne i simboličke resurse i kapital, nije izmišljena sa NKSS, to je uobičajeno shvatanje “slobodnog mišljenja”, “borbe” i “politike” danas.  Međutim, takvi društveni odnosi su samo prilagođavanje neo-liberalnom, tj. neo-konzervativnom režimu koji diktira odnose konkurencije i saveza interesa. Da se prafrizira Samuel Moyn: jeftina solidarnost koja traži saglasnost  najmanjeg zajedničkog imenitelja koja je došla na mesto skuplje solidarnosti, tj. velike investicije u društvene odnose u vreme socijalizma i države blagostanja.

Cilj ove diskusije nije da (pred)postavimo novi ili stari “Mi”, već da posmatramo moguće društvene odnose van konkurencije i eksplotacije, i kako njih da postignemo.  Govornici će biti Đokica Jovanović, Filip Šaćirović i Zoran Gajić. Publika je dobrodošla da se priključi diskusiji.

Ciklus „O ćutanju i posledicama“

U društvu koje se bazira na sistemskom obeshrabrivanju kritičkog govora o iskustvu 1990ih, rata i nasilja za koje se otvorio prostor, odnosno rasapa javnog i skrivenog delovanja, ćutanje ima posledice. Pozivom na kritički govor otvaramo prostor za  re-aktuelizaciju pojmova istrošenih u razoru društva, a koji su ključni za razumevanje politike, političkog delovanja, umetnosti, estetike, odgovornosti i njihove međusobne povezanosti.  Ove odnose možemo analizirati iz terojskog okvira radikalne estetike Šantal Muf (Chantal Mouffe), tako što bi se elementi diskursa o umetnosti, fiksirani u procesu stabilizacije i normalizacije tokom društvene transformacije ratom i pljačkom, podvrgli destabilizaciji i time bi se otvorilo polje emancipacije umetničkog delovanja. Stoga bi ovaj ciklus imao za cilj da ospori amortizaciju pojmova i disfunkcionalnost jezika kulture u odnosu na uznapredovale procese razaranja društva, i u ovom vraćanju umetnosti u društvo, razmatraćemo osnovne pojmove.

U traganju  za  omasovljenjem i moći delovanja nezavisne scene (svakako nužnog i dobrodošlog), potisnuto je pitanje u kojem ideološkom okviru ta borba nastaje i koju viziju ima za nezavisnu scenu samu, i za društvo. Takva „metodologija“ potiskivanja i prećutkivanja pod izgovorom „najmanje zlo“, ima već dugu „tradiciju“ još od 90-ih, ako ne pre toga, i u njenom posledicama živimo svaki dan u politici, ekonomiji, socialnim pitanjima, kao i u oblasti kulture.  Analiziranjem ključnih reči iz diskusije povodom rascepa scene i povodom drugih političkih problema ćemo otkriti ideološki okvir u kojem ova retorika funkcioniše; društvene mehanizme koje je ona omogućavala ili zabranila, ali i posledicama. Sigurni smo da diskutanti nisu istomisleni, i na takav način će naše diskusije voditi ka konstituisanju  ideološke polemike koja je nestala.

Ciklus „O ćutanju i posledicama“ biće realizovan tokom 2019-e godine u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Urednici programa: Dejan Vasić, Noa Triester i Aleksandra Sekulić.

Bluberi wrote:Ovaj video preporučujem svakom ko pati od nesanice.