bruno sulak wrote:kondo u pravu. andjeo, ono se odnosilo na proganjanje.
Nije. Mrzelo me da tražim noćas onako naduvan. Evo vam i ovde.
Proganjanje
Član 138a
(1) Ko u toku određenog vremenskog perioda:
1) drugo lice neovlašćeno prati ili preduzima druge radnje u cilju fizičkog približavanja tom licu protivno njegovoj volji;
2) protivno volji drugog lica nastoji da sa njim uspostavi kontakt neposredno, preko trećeg lica ili putem sredstava komunikacije;
3) zloupotrebljava podatke o ličnosti drugog lica ili njemu bliskog lica radi nuđenja robe ili usluga;
4) preti napadom na život, telo ili slobodu drugog lica ili njemu bliskog lica;
5) preduzima druge slične radnje na način koji može osetno da ugrozi lični život lica prema kome se radnje preduzimaju,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(2) Ako je delom iz stava 1. ovog člana izazvana opasnost po život, zdravlje ili telo lica prema kome je delo izvršeno ili njemu bliskog lica,
učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt drugog lica ili njemu bliskog lica,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.
Polno uznemiravanje
Član 182a
(1) Ko polno uznemirava drugo lice,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletnom licu,
učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
(3) Polno uznemiravanje jeste svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.
(4) Gonjenje za delo iz stava 1. ovog člana preduzima se po predlogu.
Oba krivična dela su po prvi put inkriminisana našim krivičnim zakonodavstvom.
Za krivično delo Proganjanje zakonodavac taksativno navodi više mogućih radnji izvršenja ovog krivičnog dela, pri čemu kao radnje navodi i sve druge slične radnje na način koji može osetno da ugrozi lični život lica prema kome se radnje preduzimaju.
Propisuje dva kvalifikovana oblika ovog krivičnog dela i to:
- ako za posledicu ima izazvanu opasnost po život, zdravlje ili telo lica prema kome je delo izvršeno ili njemu bliskog lica i
- ako je usled radnji proganjanja nastupila smrt drugog lica ili njemu bliskog lica.
Dakle, ako sagledamo definiciju krivičnog dela Proganjanje, svi koji se osete uznemireno, ugroženo ili uplašeno jer ih neka osoba protiv njihove volje prati, uhodi, kontaktira na bilo koji način, mogu da podnesu krivičnu prijavu nadležnom javnom tužilaštvu za krivično delo Proganjanje.
Takođe, žrtve ponižavajućih komentara, dobacivanja, viceva ili nekog drugog vida neprimerenog ophođenja koje vređa njihovo dostojanstvo, imaće mogućnost da osobu koja ih dovodi u taj položaj prijave za krivično delo Polno uznemiravanje.
Treba naravno razlikovati proganjanje od obične upornosti i polno uznemiravanje od humora i komplimenta.
Prema definiciji krivičnog dela, Proganjanje čini onaj koji u toku određenog vremenskog perioda drugu osobu bez njenog pristanka prati, uhodi, zloupotrebljava njene podatke, vrši uznemiravanje telefonom, bilo direktnom komunikacijom bilo slanjem sms poruka, slanjem mejlova, putem društvenih mreža, fejsbuka, instagrama i dr., pri čemu za postojanje krivičnog dela nije bitno da li se progonilac i žrtva poznaju i da li su bili u nekoj vezi.
Naime radi se o radnjama učinioca koje bitno ugrožavaju mir i lični život druge osobe.
Posledice ovog ponašanja su da žrtva oseća, teskobu, uznemirenost, i zbog toga mora da menja svoj ustaljeni način života – da počinje da se krije, menja broj mobilnog telefona, gasi naloge na društvenim mrežama, izbegava odlazak na pojedina mesta, a neretko menja i adresu na kojoj živi.
Postavlja se i pitanje dokazivanja ovih krivičnih dela.
Preporuka je da žrtve čuvaju sve prepiske i poruke koje su primale, ali i da se u vezi svega poveravaju bliskim osobama, prijateljima koje bi, nakon podnošenja krivične prijave, mogle da svedoče u postupku.
Inače, proganjanje je do sada u praksi moglo da se podvede pod krivično delo Ugrožavanja sigurnosti iz čl.138 KZ, ali da je to bilo teško dokazati da je osoba žrtva proganjanja, jer su u zakonskom opisu krivičnog dela nedostajale radnje kojima je definisano proganjanje.
Za krivično delo Polno uznemiravanje, Krivični zakonik kaže da je to svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje za posledicu ima da kod žrtve izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Cilj ovog krivičnog dela je prevencija, ali i da pored žrtve štiti javni moral i normalnu atmosferu u našem društvu.
Zakon definiše osnovni oblik ovog krivičnog dela, kao i teži oblik ukoliko je oštećeni maloletno lice.
Može se zaključiti da zakonodavac posledično određuje radnje izvršenja ovog krivičnog dela na način što propisuje: „Ko polno uznemirava drugo lice“.
Učinilac ovog krivičnog dela, dakle može biti svako lice bez obzira na pol, a isto se odnosi i na žrtvu. Po definiciji krivičnog dela moguće je da je učinilac muškarac, a žrtva žena ili obrnuto, ali takođe i da su učinilac i žrtva istog pola. Moguće je da učnilac bude jedan od supružnika, a drugi supružnik žrtva, dečko, devojka, vanbračni partneri i sl.
Prema zakonskom opisu krivičnog dela, potrebno da se desi više radnji kojima se stvara neprijatna i uvredljiva atmosfera.
Radnja izvršenja je svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje, dakle bilo koje ponašanje učinioca koje mora biti takvo da ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života.