WW2 revizionizam

... wrote:Oko 16:00 uočili smo neprijateljski avion tipa Fiesler-167, spori avion pogodan za uznemiravanje partizana. Komandant je napao prvi, ali zbog prevelike brzine preleteo je neprijateljski avion. Ja sam napao sledeći. Kako bi usporio, spustio sam zakrilca za 10% i nastavio ga proganjati među drvećem, ponekad na visini od 10-20 stopa. Pogodio sam ga rafalom i počeo se dimiti. Budući da je bio puno sporiji od mene preleteo sam ga i krenuo u zaokret kako bi ga mogao ponovo napasti. Dok sam se okretao njegov je stražnji mitraljezac uspio pogoditi moj avion.

... wrote:Bilo je očigledno da se neću moći vratiti u Italiju. Digao sam se na visinu od 1000 stopa kako bih mogao iskočiti pre nego što motor otkaže. Povukao sam polugu za otvaranje kabine koja se zatim otvorila nekoliko centimetara i na tom mestu zaglavila te sam stoga bio prisiljen prinudno sletjeti. Kroz bočni prozor odabrao sam jedino pogodno polje za sletanje. Na moju nesreću oboreni Fieseler se također nalazio na tom polju.
....
Poklopac kabine je od udarca odletio, čuo sam strašnu buku i trenutno se onesvijestio. Osvijestio sam se sa teškim bolovima u leđima. Izvukao sam se iz prepolovljenog aviona i sakrio u grmlje. 

... wrote:Nedugo zatim se oko srušenog aviona okupila grupa seljaka. Bio sam već sposoban hodati pa sam izašao iz grmlja. Kako sam bio strašno žedan, jedan od seljaka mi je dodao bocu vode. Otpio sam velik gutljaj, no to nije bila voda, već domaća šljivovica. Imao sam osjećaj da će mi se glava razletjeti. Koristeći letak na srpskom jeziku, koji je bio deo naše opreme, pokušao sam saznati gde se nalaze partizani. Možda nisu razumjeli moju interpretaciju srpskog jezika ili jednostavno nisu znali čitati. Odlučio sam nestati odatle kako ne bih naletio na Nemce. Do mraka sam se skrivao u kukuruzištu sa namerom da se preko noći udaljim što je više moguće. Zbog jakih bolova nisam puno napredovao. Stigao sam do malenog sela i javio se u prvu kuću, objašnjavajući ukućanima da su mi potrebne štake za hodanje. U kući se nalazio muškarac sa svojom ženom, kćerkom i malim detetom. Htio me je odbiti no žene su insistirale da uđem unutra. Kuća se sastojala od prizemlja i gornjeg sprata. U prizemlju su bile dve sobe, od kojih je jedna bila skladišni prostor, a u drugoj su se nalazile dve krave. Životni prostor se nalazio na spratu. Upravo su pomuzli kravu pa su mi dali da pijem mleka iz kante.

... wrote:U zoru mi je muškarac objasnio da želi da ustanem i pratim ga dole u skladišnu prostoriju, gde su drvene podnice bile odmaknute i zemlja ispod njih iskopana.  Muškarac mi je pokazao da legnem u rupu, nakon čega je vratio podnice i prekrio ih sa žitom ili senom. Čuo sam ga kako vuče plug ili nešto slično i stavlja ga preko podnica iznad mene. Nije bilo mesta za micanje i osećao sam se kao u grobu. Uskoro su stigli Nemci i pretražili okolno područje. Čuo sam ih kako hodaju okolo i pomiču seno, ali na sreću nisu dizali podnice. Uskoro su otišli. Počeo sam se pitati hoću li ikada izaći iz te rupe. Tek kasno popodne su se podnice odmaknule i pomogli su mi da izađem napolje. Odveli su me do kola koja su bila privezena do samih vrata prostorije. Muškarac mi je pokazao da legnem na dno kola i prekrio me senom. Kćerka je sa detetom sela na vozačko mesto i krenuli smo. Vozili smo se sat ili dva (ručni sat mi je bio razbijen pri sletanju). Zaustavila nas je nemačka patrola, ali nisu bili sumnjičavi i dozvolili su nam da nastavimo. Oko 5 ili 6 popodne došli smo do šume. Djevojka, čije ime nisam znao (namerno nisam želeo da znam imena ljudi i mesta, kao ih u slučaju zarobljavanja ne bih mogao otkriti), mi je objasnila da smo došli do kraja puta te da se sakrijem u šumu i čekam partizane. Nisam joj imao šta dati, ali želela je moju zviždaljku za dete, koju sam joj drage volje darovao. Nakon toga je otišla. Sakrio sam se u šumi, blizu staze. Nakon sat vremena čuo sam korake i približila se skupina naoružanih ljudi sa crvenim zvezdama na kapama. U Jugoslaviji su delovali partizani, uglavnom komunisti, zatim četnici, koji su prvi formirali skupine otpora od kojih neke još deluju dok su druge odustale zbog nedostatka podrške i sada sarađuju sa Nemcima, te konačno ustaše, opaka grupa koja radi za Nemce i bog ti pomogao ako padneš u njihove ruke. Izašao sam iz svog skrovišta na što su se partizani iznenadili i skoro me upucali. Ali kada su videli moje letačko odelo shvatili su da sam prizemljeni pilot i dopustili mi da se pridružim njihovoj grupi. Pratili smo stazu do reke na kojoj se nalazio drveni čamac kojim smo prešli na drugu stranu.

... wrote:Ubrzo smo stigli do velikog seoskog imanja na kojem se nalazilo još partizana, na čelu sa doktorom u italijanskoj uniformi. Partizani su bili šarena grupa muškaraca i žena odevenih u raznovrsne uniforme, uključujući i nekoliko britanskih. Jedan meštanin, Nikola Butski, bio je u SAD-u u ranim 20-ima i govorio je engleski sa teškim američkim naglaskom, koristeći se svim kolokvijalizmima iz ranih gangsterskih filmova. Prenoćili smo na farmi.

... wrote:Ujutro je stiglo još partizana sa ranjenim muškarcem. Nabavili su konja i kola, smestili ranjenika u njih i krenuli smo dalje. Nisam mogao pratiti grupu stoga su i mene  smestili u kola sa ranjenim partizanom. Putovali smo ceo dan kako bi stigli do štale pretvorene u provizornu bolnicu sa dvadesetak ranjenih partizana i nekoliko žena u funkciji medicinskih sestara. Nisu imale nikakvih medicinskih zaliha kojima bi mogle ranjenike lečiti.

... wrote:Jedan od partizana me je tupom britvom obrijao u hladnoj vodi. Pitao sam se koliko je nemačkih grla njome prerezao. U svakom slučaju osećao sam se malo čistije.  Preko doktora me je pitao da li je istina da mi primamo platu, na šta sam mu potvrdno odgovorio. Na to mi je rekao da nije potrebno primati platu da bi se borio za svoju domovinu, već da je to čast. Osjećao sam se poniženo. 

... wrote:Putovali smo ceo dan a da nismo videli ni ljudi ni sela. Jedan me je partizan znakovima pitao želim li cigaretu. Klimnuo sam glavom na što je iz džepa izvukao stare novine i otrgnuo komad. Zatim je izvadio nekakvo suvo lišće, verojatno domaći duvan, zamotao cigaretu, polizao rub i pružio mi je. Bila je užasna. Ponovo smo spavali u šumi. Netko mi je dao nekoliko malih jabuka, koje su, uz mleko i supu, bile sve što sam te nedelje pojeo, a i partizani isto tako.

... wrote:U zoru smo krenuli dalje. Rano prije podne čuli smo zvuk motornog vozila pa smo u žurbi pobegli sa puta i sakrili se u žbunju. Na moje veliko iznenađenje bio je to džip sa dvojicom momaka u uniformama britanskog SAS-a (Special Air Service). Prošli su pored nas pre nego smo uspeli privući njihovu pažnju. Dva sata kasnije ponovo smo naišli na njih, dok su popravljali probušenu gumu. Bili su isto iznenađeni kao i mi. Partizani su me predali Britancima, srdačno se oprostili i otišli. Nakon što smo promenili točak krenuli smo dalje i nakon nekih 10 milja stigli u kamp britanske vojne misije pod komandom pukovnika Randolpha Churchilla, sina Winstona Churchilla.

... wrote:Pukovnik mi je rekao da imam sreće što sam stigao baš taj dan, budući da očekuju dolazak aviona, kojim će me, zajedno sa grupom ranjenika, prebaciti nazad.
...
Po noći smo krenuli prema pisti. Bilo je toliko mračno da sam mogao videti uniformu no ne i lice čoveka pored sebe, budući da se radilo o crnom pilotu koji je poput mene bio oboren. Poručnik Green je bio te sreće da je uspeo iskočiti iz aviona i spustiti se među partizane. Iza ponoći čuli smo zvuk aviona i zapalili nekoliko signalnih baklji. Ruski DC-3 je sletio i iskrcao nekoliko Rusa i partizana. U blizini se nalazila i ruska misija. Ruskom pilotu se nije svidela pomisao da prevozi zapadnjačko osoblje i pristao je tak nakon prijetnji britanskog oficira. Avion je imao dva ogromna rezervoara goriva u trupu, uz uobičajene rezervoare u krilima. Pomislio sam kako bi jedan zapaljivi metak bio dovoljan da sve eksplodira poput bombe. Poleteli smo i nakon neuzbudljivog leta stigli u Napulj pre zore. Poručnika Greena su dočekali pripadnici američke vojske. Mene su predali RAF-ovim policajcima koji su me poveli u razgledavanje Napulja, budući da nisu znali šta bi sa mnom. Nakon neugodne vožnje u džipu rekao sam im da me vode u bolnicu, budući da me leđa počinju strašno boleti.

AZ-5 wrote:ma kakvi, to je neki ww2 forum strani.

Gargantua wrote:sotir zna ime i prezime svakog spašenog pilota, pitaj njega

AZ-5 wrote:ćaća, ili ako neko drugi zna, da li su tačni podaci koji navodno potiču od MAAF da je iz jugoslavije spaseno oko 2500 američkih i britanskih avijatičara, odnosno da su zapravo partizani spasli 4-5 puta više pilota nego četnici

PREDLOG ZAKONA O MEMORIJALNOM CENTRU "STARO SAJMIŠTE" - Tekst propisa

...

Član 2.

Memorijalni centar "Staro sajmište" osniva se kao ustanova kulture - sa sedištem u Beogradu, u interesu obezbeđivanja organizacionih, kadrovskih i materijalnih pretpostavki za obavljanje poslova u oblasti muzeološke, i s njom povezane obrazovno-vaspitne i naučno istraživačke delatnosti, s ciljem negovanja sećanja na žrtve nacističkog koncentracionog logora na nekadašnjem Beogradskom sajmištu, Jevrejskog logora Zemun i Prihvatnog logora Zemun.

Značenje pojmova

Član 3.

Pojedini, odnosno ključni pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeće značenje:

1)         Genocid je bilo koje od dela učinjenih u nameri potpunog ili delimičnog uništenja jedne nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe, kao što su: ubistvo članova grupe, nanošenje teških telesnih ili mentalnih povreda integriteta članovima grupe, namerno podvrgavanje grupe životnim uslovima koji treba da dovedu do njenog potpunog ili delimičnog uništenja, nametanje mera uperenih na sprečavanje rađanja u okviru grupe i prinudno premeštanje dece iz jedne grupe u drugu koje je kažnjivo kao izvršenje genocida, planiranje izvršenja genocida, neposredno i javno podsticanje na vršenje genocida, pokušaj genocida i saučesništvo u genocidu.
2)         Genocid nad srpskim narodom je vršenje kažnjivih dela iz tačke 1) ovog stava, koje su izvršili Nezavisna Država Hrvatska, nacistička Nemačka i njeni saveznici i pomagači za vreme Drugog svetskog rata u periodu od 1941. do 1945. godine na prostoru okupirane Kraljevine Jugoslavije;
3)         Holokaust (Šoa) predstavlja pokušaj uništenja evropskih Jevreja koji je, činjenjem kažnjivih dela iz tačke 1) ovog stava, izvršila nacistička Nemačka sa svojim saveznicima i pomagačima za vreme Drugog svetskog rata a koji je trebalo da se okonča potpunim uništenjem jevrejskog naroda i kulture;
4)         Samudaripen je genocid nad romskim narodom koji je, činjenjem kažnjivih dela iz tačke 1) ovog stava, izvršila nacistička Nemačka sa svojim saveznicima i pomagačima za vreme Drugog svetskog rata;
5)         Ratni zločini je povreda ratnog i humanitarnog prava.

Svi pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu izraženi u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose.

...

Član 6.

Memorijalni centar "Staro sajmište" ima organe utvrđene zakonom kojim se uređuje kultura, koji se osnivaju, obavljaju poslove, imenuju i razrešavaju saglasno tom zakonu, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.

Direktor Memorijalnog centra "Staro sajmište" imenuje se na pet godina, uz pribaljanje mišljenja programskih saveta na program rada i viziju razvoja Memorijalnog centra "Staro sajmište".

Upravni odbor Memorijalnog centra "Staro sajmište" ima sedam članova, koje imenuje i razrešava Vlada, i to:

1)         dva člana - na predlog Saveza jevrejskih opština Srbije;
2)         jednog člana - na predlog Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine;
3)         dva člana - na predlog organa državne uprave nadležnog za poslove kulture;
4)         dva člana, iz reda zaposlenih u toj ustanovi - na predlog direktora.

...

IZ OBRAZLOŽENJA

II. Razlozi za donošenje zakona

Radi ispunjavanja dužnosti i trajnog pamćenja i spomena žrtava holokausta, genocida, okupatorskog terora i ratnih zločina, potrebno je doneti Zakon o Memorijalnom centru "Staro sajmište", koji će pre svega omogućiti da se ne zaborave istorijske činjenice o postojanju logora na teritoriji Grada Beotrada (gradske opštine Novi Beograd) na levoj obali Save, koji je obuhvatao područje nekadašnjs Bežanijske bare odnosno Beogradskog sajma nazvano Staro sajmište, na kojem je u Drugom svetskom ratu bio nacistički koncentracioni logor smrti za Jevreje, Srbe i Rome, u čijem istorijskom sećanju ovo mesto stradanja ima značenje uzvišene tragike.

Stvaranje zakonskog okvira koji će obezbediti organizacione, kadrovske i materijalne pretpostavke za ostvarenje negovanja sećanja na žrtve nacističkog koncentracionog logora na nekadašnjem Beogradskom sajmištu, Jevrejskog logora Zemun i Prihvatnog logora Zemun, kao i poslova u oblasti upravljanja kulturnim nasleđem i njegovom prikupljanju, zaštiti i korišćenju radi obavljanja muzeološke, obrazovno-vaspitne i naučno istraživačke delatnosti, osnivanjem i definisanjem položaja Memorijalnog centra "Staro sajmište" kao ustanove kulture.

Jasno definisanje delatnosti uključujući međunarodnu saradnju sa srodnim ustanovama, organa, unutrašnje organizacije, materijalnih pretpostavki odnosno stvari i sredstava za osnivanje i rad Memorijalnog centra "Staro sajmište".

Definisanje prostora koji obuhvata Memorijalni centar "Staro sajmište".

Prikupljanje podataka, obezbeđivanje podataka i druge građe za Memorijalni centar "Staro sajmište".

Radi očuvanja trajne uspomene na žrtve fašističkog terora na stratištima logora Staro Sajmište u Drugom svetskom ratu, imajući u vidu tragično stradanje velikog broja ljudi, a posebno žena, dece i staraca, izražavajući najdublje poštovanje prema žrtvama, i potrebu da se oda počast stradalima, kao zalog za budućnost, osnivanjem Memorijalnog centra "Staro sajmište" čuvaćemo uspomenu na žrtve u prošlosti i podsećati da se stradanja ne smeju ponoviti, a donošenjem zakona obezbediti prikupljanje podataka, obrađivanje i obezbeđivanje tih podataka na jedinstveni način na jednom mestu.

U toku analize razmatrano je nekoliko relevantnih mogućnosti:

- status quo - ne donošenje Zakona o Memorijalnom centru "Staro sajmišteˮ,
- donošenje novog zakona koji bi u potpunosti regulisao ovo pitanje.

Prva opcija nije bila održiva iz razloga što nije moguće na drugi način regulisati niti rešiti probleme vezane za primenu pojedinih delova Zakona o kulturi, osim kroz njihovu izmenu i dopunu.

Donošenjem zakona postiže se obezbeđivanje organizacione, kadrovske i materijalne pretpostavke za ostvarenje negovanja sećanja na žrtve nacističkog koncentracionog logora na nekadašnjem Beogradskom sajmištu, Jevrejskog logora Zemun i Prihvatnog logora Zemun, kao i poslova u oblasti upravljanja kulturnim nasleđem i njegovom prikupljanju, zaštiti i korišćenju radi obavljanja muzeološke, obrazovno-vaspitne i naučno istraživačke delatnosti, osnivanjem i definisanjem položaja Memorijalnog centra "Staro sajmište" kao ustanove kulture.

...

Predviđena je eksprorpijacija nepokretnosti na prostoru kulturnog dobra "Staro sajmište" za potrebe ustanove kulture Memorijalni centar "Staro sajmište".


Memorijalni centar "Staro sajmište", kada bude funckionisao u punom kapacitetu, imaće 32 zaposlena, uključujući direktora memorijalnog centra. organizaciona struktura Memorijalnog centra predviđa da ustanova ima sektore: Muzej "Jevrejski logor Zemun", Muzej "Prolazni logor Zemun", sektor posebnih unutrašeih jedinica i organizacionu jedinicu za obavljanje opštih poslova.
...

*** wrote:Memorijalnog centra predviđa da ustanova ima sektore: Muzej "Jevrejski logor Zemun", Muzej "Prolazni logor Zemun"...