Komšiluk

[size=32] Turska otvara gasovod koji smanjuje zavisnost Evrope od Rusije [/size]

Turska je za iduću nedelju najavila početak rada "Transanadolijskog gasovoda" za prirodni gas (TANAP) kojim će se za gas iz Azerbejdžana kroz Gruziju i Tursku transportovati do Italije i drugih zemalja Evrope. Na svečanosti 12. juna u gradu Eskišehiru, jugoistočno od Istanbula, biće predsednici Azerbejdžana, Gruzije i Turske, a šef turske države Redžep Tajip Erdogan je u nedelju pozvao i predsednika Srbije, Aleksandra Vučića koji je prihvatio poziv.

TANAP, cevovod od 1.850 kilometara, prolazi kroz Gruziju kako bi bolje povezao Evropu s nalzištima prirodnog gasa u oblasti Kaspijskog mora, i time smanjio zavisnost Evrope od ruskog gasa, ukazuju regionalni analitičari.

Izgradnja TANAP-a je koštala 10 milijardi dolara, a počela je u martu 2015. godine.

Početak transporta gasa kroz TANAP bio je planiran za ovu, 2018. godinu. Taj cevovod će do juga Evrope dovoditi 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje kada bude povezan s Trans-jadranskim gasovodom (TAP) što se predvidja za 2020. godinu. Do 2023. godine kapacitet TANAP-a će se povećati na 23 milijarde kubnih metara gasa godišnje, a do 2026. na 31 milijardu.


TANAP će transportovati prirodni gas iz Azerbejdžana kao i iz drugih izvora. To je centralni deo južnog gasnog koridora koji će gasno polje Šah Deniz u Azerbejdžanu povezati sa Evropom, uz novi "Južni kavkaski gasovod" i TAP koji gas iz zapadne Turske dovodi u Grčku, Albaniju i preko Jadranskog u Italiju.

Azerbejdžan je pre nedelju dana, 18. maja, otvorio "Južni kavkaski gasovod", što je bio ključni korak za formiranje "gasnog koridora" koji snabdeva Evropu s juga, da bi se smanjila zavisnost kontinenta od ruskog gasa, koja je poslednjih godina porasla uprkos naporima EU.

Na svečanom otvaranju terminala Sangačal na Kaspijskom moru, pedesetak kilometara od glavnog grada Bakua predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev je pozdravio stvaranje "nove energetske mape Evrope".



Očekuje se da će prve isporuke do juga Evrope tim gosovodom početi 2020. godine.



"Južni gasni koridor" je kompleks od tri gasovoda za isporuku gasa iz Azerbejdžanskih nalazišta jugu Evrope preko Turske, Grčke, Albanije i po dnu Jadranskog mora. Ukupna dužina je 3.500 kilometara kroz sedam zemalja, uz angažovanje više od deset glavnih energetskih kompanija i uz ukupnu investiciju od 40 milijardi dolara.

Taj projekat koji omogućava Evropi da se u snabdevanje osloni i na druge izvore sem ruskih, sastoji se od tri segmenta: gasovod "Kavkaz-Jug" (SCP) koji će povezati nalazišta na Kaspijskom moru s Turskom, TANAP, i "Trans-jadranski gasovod" (TAP) koji će stići do Pulje, na jugu Italije, a treba da proradi 2019. godine.

"Potvrdjene azerbejdžanske rezerve gasa iznose 2.600 milijardi kubnih metara, a ovaj projekat se realizuje u kontekstu snažne regionalne saradnje Azerbejdžana, Turske i Gruzije", rekao je Alijev prošle nedelje na svečanosti.

Pored izgradnje tri segmenta cevovoda, "južni koridor" zahteva razvoj azerbejdžanskog gasnog polja "Šah Deniz 2", izradu novih bušotina i početak eksploatacije gasa iz Kaspijskog podmorja, kao i proširenje postrojenja za preradu prirodnog gasa na terminalu Sangačal.

паће wrote:Сад сам сконтао да Јанша (то онај Јанша?) управо заокружује 30 година политичког стажа. А као да је јуче било.

Gargantua wrote:

[size=32] Turska otvara gasovod koji smanjuje zavisnost Evrope od Rusije [/size]

Turska je za iduću nedelju najavila početak rada "Transanadolijskog gasovoda" za prirodni gas (TANAP) kojim će se za gas iz Azerbejdžana kroz Gruziju i Tursku transportovati do Italije i drugih zemalja Evrope. Na svečanosti 12. juna u gradu Eskišehiru, jugoistočno od Istanbula, biće predsednici Azerbejdžana, Gruzije i Turske, a šef turske države Redžep Tajip Erdogan je u nedelju pozvao i predsednika Srbije, Aleksandra Vučića koji je prihvatio poziv.

TANAP, cevovod od 1.850 kilometara, prolazi kroz Gruziju kako bi bolje povezao Evropu s nalzištima prirodnog gasa u oblasti Kaspijskog mora, i time smanjio zavisnost Evrope od ruskog gasa, ukazuju regionalni analitičari.

Izgradnja TANAP-a je koštala 10 milijardi dolara, a počela je u martu 2015. godine.

Početak transporta gasa kroz TANAP bio je planiran za ovu, 2018. godinu. Taj cevovod će do juga Evrope dovoditi 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje kada bude povezan s Trans-jadranskim gasovodom (TAP) što se predvidja za 2020. godinu. Do 2023. godine kapacitet TANAP-a će se povećati na 23 milijarde kubnih metara gasa godišnje, a do 2026. na 31 milijardu.


TANAP će transportovati prirodni gas iz Azerbejdžana kao i iz drugih izvora. To je centralni deo južnog gasnog koridora koji će gasno polje Šah Deniz u Azerbejdžanu povezati sa Evropom, uz novi "Južni kavkaski gasovod" i TAP koji gas iz zapadne Turske dovodi u Grčku, Albaniju i preko Jadranskog u Italiju.

Azerbejdžan je pre nedelju dana, 18. maja, otvorio "Južni kavkaski gasovod", što je bio ključni korak za formiranje "gasnog koridora" koji snabdeva Evropu s juga, da bi se smanjila zavisnost kontinenta od ruskog gasa, koja je poslednjih godina porasla uprkos naporima EU.

Na svečanom otvaranju terminala Sangačal na Kaspijskom moru, pedesetak kilometara od glavnog grada Bakua predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev je pozdravio stvaranje "nove energetske mape Evrope".



Očekuje se da će prve isporuke do juga Evrope tim gosovodom početi 2020. godine.



"Južni gasni koridor" je kompleks od tri gasovoda za isporuku gasa iz Azerbejdžanskih nalazišta jugu Evrope preko Turske, Grčke, Albanije i po dnu Jadranskog mora. Ukupna dužina je 3.500 kilometara kroz sedam zemalja, uz angažovanje više od deset glavnih energetskih kompanija i uz ukupnu investiciju od 40 milijardi dolara.

Taj projekat koji omogućava Evropi da se u snabdevanje osloni i na druge izvore sem ruskih, sastoji se od tri segmenta: gasovod "Kavkaz-Jug" (SCP) koji će povezati nalazišta na Kaspijskom moru s Turskom, TANAP, i "Trans-jadranski gasovod" (TAP) koji će stići do Pulje, na jugu Italije, a treba da proradi 2019. godine.

"Potvrdjene azerbejdžanske rezerve gasa iznose 2.600 milijardi kubnih metara, a ovaj projekat se realizuje u kontekstu snažne regionalne saradnje Azerbejdžana, Turske i Gruzije", rekao je Alijev prošle nedelje na svečanosti.

Pored izgradnje tri segmenta cevovoda, "južni koridor" zahteva razvoj azerbejdžanskog gasnog polja "Šah Deniz 2", izradu novih bušotina i početak eksploatacije gasa iz Kaspijskog podmorja, kao i proširenje postrojenja za preradu prirodnog gasa na terminalu Sangačal.

Gargantua wrote:^^ Ne, mi se na JK kačimo preko interkonektora sa Bugarskom i Bugarske sa Grčkom (zato se i prave)

[size=32] Erdoganov savetnik: Šta Turska želi na Balkanu [/size]

Cilj Turske na Balkanu nije da širi uticaj, već da obezbedi političku stabilnost, da podstakne ekonomski razvoj i da podrži kulturne i obrazovne aktivnosti, napisao je specijalni savetnik turskog predsednika Ibrahim Kalin uz ocenu da je snažna Turska dobra za Balkan, a stabilan i prosperitetan Balkan dobar i Tursku i za svet.

U autorskom tekstu za "Dejli Sabah", provladin list na engleskom, Kalin je naveo da se Turska "protivi mikronacionalizmu svake vrste" ali i "stranom uplitanju" i da "nacionalna i lokalna pitanja treba da vode i rešavaju lokalni narodi i nacionalne vlasti".

Pod naslovom "Šta Turska želi na Balkanu" Kalin je naveo da je na to pitanje pokušao da odgovori i nedavni "važan sastanak" koji je u Ankari organizovala Turska agencija za saradnju i koordinaciju (TIKA) i dodaje da "nema potrebe za paniku jer su odgovori dobri za sve".

Kao prvo, navodi se "zajednička geografija" Turske i Balkana. Otkako se Balkan pridružio većem muslimanskom svetu, Turska taj region doživljava kao sopstvenu kuću, gradi gradove, puteve, škole, bolnice, mostove, džamije, piše autor i dodaje da više nacija na Balkanu Tursku i Otomansko carstvo vidi kao deo iste geopolitičke predstave.

Možda deluje previše romantično ili idealistično, ali realnost je da su Turci, Albanci, Bosanci i drugi izgradili kulturu i civilizaciju koja prevazilazi granice regiona. Otomanski kulturni, verski, umetnički i politički život ne može se proučavati ni razumeti bez priznanja velikog doprinosa književnih, naučnih i političkih figura poreklom s Balkana.

Navodeći imena poznatih turskih pesnika i političara balkanskog porekla, autor piše i da nijedan Turčin ne smatra Sarajevo, Mostar, Skoplje i  Novi Pazar dalekim mestima, dok balkanski muslimani isto osećaju prema Istanbulu, Bursi, gradovima u Anadoliji...

Kao drugo, autor ističe da Turska ulaže u sve balkanske zemlje bez etničke ili verske diskriminacije, i da su turska vlada, državne banke, privatne kompanije i nevladine organizacije pokrenule stotine projekata širom Balkana, što i dalje rade.

Turska, takodje, ne vidi nikakvu protivrčenost u razvijanju dobrih odnosa sa Srbijom s jedne strane i Bosnom i Hercegovinom s druge, a napori Turske da medjunarodna zajednica prizna Kosovo kao državu ne ometaju, već, naprotiv, pomažu mirovne napore u regionu, smatra Kalin.

Uz podsećanje da su proteklih godina turske državne banke otvorile nove ispostave širom Balkana i povećale kreditne linije za sve poljoprivrednike i poslovne ljude, autor navodi da Turska izvozi stoku iz Bosne kako bi pomogla stočarima, dok će turske kompanije završiti autoput Beograd-Sarajevo kao "put mira na Balkanu".

Turska obučava i snage bezbednosti više balkanskih zemalja i obezbedjuje im ono što im je potrebno, i na kraju, što nikako nije i nije najmanje važno, Turska podržava učlanjenje balkanskih zemalja u NATO i EU.

Po oceni autora, turska vizija Balkana može se podvesti pod tri glavna naslova: politička stabilnost, ekonomski razvoj i kulturni procvat.

Kalin navodi da je Turska podržala sve inicijative da Balkan održi politički mirnim i sigurnim. Politička stabilnost regiona od izuzetne je važnosti ne samo za Evropu, već i za svet, navodi se u tekstu i dodaje da Turska razvija dobre odnose sa svima kako bi održala političku stabilnost i bezbednost za sve.

Ekonomski razvoj je temelj turske balkanske politike, ocenio je autor koji smatra da su balkanskim zemljama koje koriste svoj istinski potencijal, "potrebne ozbiljne i ravnopravne poslovne prilike, a ne odnosi zavisnosti".

Turska je uložila i podsticala privatni sektor da investira u sva područja, uključujući trgovinu, finansije, komunikacije, infrastrukturu, gradjevinarstvo, energetiku i poljoprivredu, stotine turskih firmi posluju na Balkanu, zapošljavajući hiljade ljudi, dodaje se u tekstu.

Treću dimenziju turske vizije Balkana čine kultura i umetnost gde se turska i balkanska tradicija mešaju u zajedničkom nasledju, piše autor.

Uz podsećanje da su za vreme Otomanskog carstva izgradjena mnoga velika dela arhitekture u zapadnim delovima carstva što obuhvata južnu Evropu i Balkan, autor dodaje da je "kulturni procvat ključan za negovanje tradicije i razumevanje realnosti modernog".

Turski, bosanski, albanski, makedonski, srpski, slovenački, bugarski i grčki pisci, pesnici, slikari i drugi umetnici, uz živu kulturnu i umetničku tradiciju, mogu da uče jedni od drugih i stvaraju dela visoke umetničke vrednosti spajajući svoje horizonte, piše Kalin.

On dodaje da Turska podržava takve programe za stvaranje "zajedničkog prostora refleksije i kreativnosti" i u tom kontekstu obezbedjuje stipendije za školovanje studenata sa Balkana.

Kalin je naveo da je za Tursku od posebnog značaja versko obrazovanje, jer "tursko iskustvo s tim pitanjem predstavlja obezbedjenje od anomalija kao što su nasilni ekstremizam, radikalizam i terorizam".

Autor navodi i da se Turska ne slaže sa Al-Kaidom i Islamskom državom u pitanjima ideologije i shvatanja islama, dodajući da te terorističke organizacije imaju pripadnike i u muslimanskim zajednicama na Balkanu i da se mora biti oprezan, zbog čega "Turska podržava obrazovne programe kako bi bila sigurna da se islam propisno uči".

Drugu opasnost, piše autor, predstavlja "teroristička mreža organizacije Gulenista (FETO) na Balkanu koja zbog svog izopačenog sistema verovanja predstavlja pretnju ne samo za Tursku već i za zemlje Balkana".

https://beta.rs/vesti/politika-vesti-region/90985-erdoganov-savetnik-sta-turska-zeli-na-balkanu

otto katz wrote:Pratite neko volitve v Sloveniji?

Uz podsećanje da su za vreme Otomanskog carstva izgradjena mnoga velika dela arhitekture u zapadnim delovima carstva što obuhvata južnu Evropu i Balkan, autor dodaje da je "kulturni procvat ključan za negovanje tradicije i razumevanje realnosti modernog".

Sotir wrote:

Uz podsećanje da su za vreme Otomanskog carstva izgradjena mnoga velika dela arhitekture u zapadnim delovima carstva što obuhvata južnu Evropu i Balkan, autor dodaje da je "kulturni procvat ključan za negovanje tradicije i razumevanje realnosti modernog".

a) Velika dela se mogu na prste prebrojati, za razliku od Stambola. Dovoljno da se uporedi npr Milošev konak, sa Narodnim pozorištem, da se vidi koliko su muzli odavde.
b) jebale ih otomanlije nepismene, mogli su bar da zapamte ko je ovde tlačio 500 godina.