Komšiluk

Kondo wrote:oni delovi rumunije koji su uspeli da se izvuku iz causeskuovske depresije su OK, oni koji nisu su sumornije mesto za zivot od komparativnih delova srbije. primer je npr temisvar i vrsac, koji je uprkos tome sto je u srbiji, mesto sa vise atmosfere da u njemu zive ljudska bica nego zombiji. bukurest je po uobicajenim evropskim parametrima daleko ispred beograda.

Zuper wrote:

Kondo wrote:oni delovi rumunije koji su uspeli da se izvuku iz causeskuovske depresije su OK, oni koji nisu su sumornije mesto za zivot od komparativnih delova srbije. primer je npr temisvar i vrsac, koji je uprkos tome sto je u srbiji, mesto sa vise atmosfere da u njemu zive ljudska bica nego zombiji. bukurest je po uobicajenim evropskim parametrima daleko ispred beograda.

Vrsac nije dobar primer proseka Banata i Srbije(niti je priblizno blizak po velicini Temisvaru), on je daleko iznad. Zato izadjite iz Vrsca prema okolnim opstinama nekadanjem svapskom Plandistu, Alibunaru ili Beloj Crkvi pa ces videti siromastvo.
Da poredimo Temisvar sa npr. Zrenjaninom...

Zuper wrote:
Vojvodina je bila bogatija oblast od Slovenije sa stvaranjem Kraljevine, mada je vec tada pocelo kolo srece da se okrece...

Located at the intersection of the main European communication and transport routes, Romania's West Region turned out to be a favourable environment for investors over the years. The region has been constantly developing, registering macroeconomic results above the national average. According to data from the Chamber of Commerce Industry and Agriculture Timisoara (CCIAT), the GDP per capita was above the national average every year, usually second only after the Bucharest - Ilfov area. Moreover, for 2016, experts estimate a GDP growth in the West Region of 5.4 per cent compared to 2015, and forecast major economic achievements in key business branches of the regional economy, such as manufacturing, IT, construction, retail, services and agriculture.

diktotar wrote:

Zuper wrote:
Vojvodina je bila bogatija oblast od Slovenije sa stvaranjem Kraljevine, mada je vec tada pocelo kolo srece da se okrece...

logicno, jer se srbija prema svome kao i uvek ponasala okupatorski i bahato. srbi iz vojvodine od ujedinjenja ocekivali smanjenje nameta, korektniji odnos drzave jer su tu kao trebali biti ono sto su austrijanci i madjari bili u austrougarskoj, kad malo sutra. a to sto je u startu vojvodina bila ispred je naravno iz razloga sto je vojvodinu napravila i u njoj zivot ustrojila malo ozbiljnija i civilizovanija drzava od srbije.

Zuper wrote:
Nasusno je potreban autoput prema rumunskom Banatu.

понедељак, 22.05.2017

БУКУРЕШТ - Румунија и Србија су одлучиле да одустану од пројекта повезивања Темишвара и Београда аутопутем, изјавио је данас румунски премијер Сорин Гриндеану.

Како је објаснио, српске власти нису више желеле да подрже тај пројекат, преноси портал „Рмунија инсајдер, позивајући се на локалну телевизију Диги 24.

„Српски партнери су проценили да изградња аутопута није стратешки пројекат за грађане Србије и за Србију”, казао је Гриндеану.

Румунски премијер је истакао да одлука о одустајању од пројекта ни на који начин није повезана са Румунијом.

Аутопут је требало да има 140 километара, а студија о изводљивости је одобрена у октобру прошле године и вредела је скоро 9,5 милиона евра.

Саобраћајница је требало да буде изграђена до 2025. године. (Танјуг)

22. 05. 2017
Ministarstvo: Rumuni nisu odobrili

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije je danas saopštilo da je Srbija podržala projekat auto-put koji bi je povezao s Rumunijom i smatrala ga za strateški, ali da je izostalo odobrenje Bukurešta. Kako se navodi, o tome svedoči i Memorandum o razumevanju rumunskog i srpskog ministarstva transporta iz marta 2016. godine.

- Međutim, zbog dalje realizacije projekta u okviru programa IPA prekogranične saradnje sa Rumunijom, vodeći partner na projektu, a to je Ministarstvo transporta Rumunije, trebalo je blagovremeno da odobri otpočinjanje projekta. Ali, to se nije dogodilo", piše u saopštenju.

Ministarstvo navodi da zbog rizika da bi Srbija, kao partner u projektu, ne svojom krivicom snosila finansijske konsekvence zbog neblagovremenog otpočinjanja projekta, odlučeno je da u ovom IPA prekograničnom pozivu bude podržan naredni projekat iz oblasti zdravstva koji su odobrili i srpski i rumunski partner.

- Srbija i dalje apsolutno podržava realizaciju projekta izgradnje auto-puta Pančevo-Vršac-Vatin-Temišvar jer se radi o auto-putu, kako od regionalnog, tako i od nacionalnog značaja - piše u saopštenju.

Rumunija "za": Kreće auto-put Pančevo - Temišvar?

Ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović razgovarala jes potpredsednikom Vlade Rumunije Jon-Marselom Ćolakuom o saradnji dve zemlje

IZVOR: BETA PETAK, 8.12.2017. | 19:14

Razgovarali su, između ostalog, i o projektu izgradnje auto-puta Pančevo -Temišvar.

Mihajlović, koja je i potpredsednica srpske Vlade, rekla je da je Srbija za taj projekat bila zainteresovana i ranije i da je važno da postoji i jasan stav Rumunije da želi realizaciju projekta i postizanje dogovora o izradi projektno-tehničke dokumentacije, saopštio je njen kabinet.

Ona je kazala da postoji mnogo mogućnosti za saradnju i za zajedničke projekte u regionu, naročito pošto je Beograd ove nedelje izabran za sedište Tranzitne zajednice Zapadnog Balkana, dodaje se u saopštenju.

"To otvara nove prilike da se još brže povezujemo sa regionom i Evropskom unijom, kako izgradnjom novih puteva i pruga, tako i uklanjanjem nefizičkih barijera", rekla je Mihajlović.

Ćolaku je naveo da projekat izgradnje auto-puta Pančevo-Temišvar ima političku podršku Vlade Rumunije, da treba što pre početi s izradom projektne dokumentacije, kao i da saradnja Rumunije, Bugarske, Grčke i Srbije na nivou lidera zemalja daje dodatne mogućnosti za zajedničke inicijative i projekte, navodi se u saopštenju.

Na sastanku, kojem je prisustvovao i ministar za evropske fondove Rumunije Marius Nika, razgovarano je, kako se navodi, o sporazumu o železničkom saobraćaju kojim će se regulisati granične procedure, i o daljoj liberalizaciji u oblasti drumskog saobraćaja.

Bilo je reči i o projektima u vodnom saobraćaju, uključujući projekat revitalizacije brodske prevodnice hidroelektrane "Đerdap 1" na Dunavu i projekat poboljšanja navigacione infrastrukture na Kanalu Begej.

Mr. Moonlight wrote:parkovi su fantastični, dobro održavani i ima ih mnogo

Mr. Moonlight wrote:ovo oko konstance nije baš tačno, samo mali broj roba može da se transportuje tako dugo, naši uglavnom koriste rijeku za cele fcl, a koper za mešane, uz solun (koji često otpada zbog cene)

preko bara putuje sve duže, veliki brodovi idu na pretovar na tranzitne luke tipa đo tauro ili trst, što produžava isporuku za nedelju, dve

Popović ističe da za prevoz rasutog tereta (na prvom mestu žitarica) luka Konstanca za nas nema alternativu jer je transport baržama Dunavom najjeftiniji vid prevoza. Prednosti Konstance su to što je ona i morska i rečna luka, ima veliku dubinu i dobre morske, rečne, železničke i drumske veze.

Promet između Srbije i Rumunije, preko luke Konstanca deset godina zaredom je u porastu. Prošlogodišnji bilans je oko 5,4 miliona tona robe, što je za pet odsto više nego u 2015. Preko Konstance izvozimo žitarice u Iran, Irak, Egipat, Italiju, Libiju, Španiju, Kipar, Južnu Koreju... A uvozimo mineralno đubrivo, so za puteve, fosfate (za kombinat „Prahovo”) rude gvožđa za smederevsku železaru koja i preko ove luke transportuje i svoje gotove proizvode. Ali Konstanca sve više važi kao sabirni centar za žitarice, zbog čega važniji lučki operateri rade na povećanju skladišnih kapaciteta za ovu vrstu robe. Glavna prepreka je što na Dunavu ne postoji redovan kontejnerski servis do Konstance, odnosno prevoz kontejnera hladnjača koje se takođe transportuju posebnim baržama. 
– Dunav je, ekonomski, najisplativiji za transport. Ali i dalje je nedovoljno iskorišćen. Nedostaje direktna kontejnerska linija. Na tome se radi poslednje dve godine ali za sada nema rešenja – kaže Vladan Mišić, predstavnik luke Konstanca u Srbiji. Postoje tehnički problemi, dodaje, ali je veći to što i dalje nema svesti među privrednicima da je kontejnerski saobraćaj budućnost. Posebno za žitarice koje se u svetu uveliko transportuju kontejnerima jer tokom klasičnog prevoza baržama gube na kvalitetu i krajnjoj ceni.

Zuper wrote:

Mr. Moonlight wrote:ovo oko konstance nije baš tačno, samo mali broj roba može da se transportuje tako dugo, naši uglavnom koriste rijeku za cele fcl, a koper za mešane, uz solun (koji često otpada zbog cene)

preko bara putuje sve duže, veliki brodovi idu na pretovar na tranzitne luke tipa đo tauro ili trst, što produžava isporuku za nedelju, dve

Popović ističe da za prevoz rasutog tereta (na prvom mestu žitarica) luka Konstanca za nas nema alternativu jer je transport baržama Dunavom najjeftiniji vid prevoza. Prednosti Konstance su to što je ona i morska i rečna luka, ima veliku dubinu i dobre morske, rečne, železničke i drumske veze.

Promet između Srbije i Rumunije, preko luke Konstanca deset godina zaredom je u porastu. Prošlogodišnji bilans je oko 5,4 miliona tona robe, što je za pet odsto više nego u 2015. Preko Konstance izvozimo žitarice u Iran, Irak, Egipat, Italiju, Libiju, Španiju, Kipar, Južnu Koreju... A uvozimo mineralno đubrivo, so za puteve, fosfate (za kombinat „Prahovo”) rude gvožđa za smederevsku železaru koja i preko ove luke transportuje i svoje gotove proizvode. Ali Konstanca sve više važi kao sabirni centar za žitarice, zbog čega važniji lučki operateri rade na povećanju skladišnih kapaciteta za ovu vrstu robe. Glavna prepreka je što na Dunavu ne postoji redovan kontejnerski servis do Konstance, odnosno prevoz kontejnera hladnjača koje se takođe transportuju posebnim baržama. 
– Dunav je, ekonomski, najisplativiji za transport. Ali i dalje je nedovoljno iskorišćen. Nedostaje direktna kontejnerska linija. Na tome se radi poslednje dve godine ali za sada nema rešenja – kaže Vladan Mišić, predstavnik luke Konstanca u Srbiji. Postoje tehnički problemi, dodaje, ali je veći to što i dalje nema svesti među privrednicima da je kontejnerski saobraćaj budućnost. Posebno za žitarice koje se u svetu uveliko transportuju kontejnerima jer tokom klasičnog prevoza baržama gube na kvalitetu i krajnjoj ceni.

Nasi koriste vise Rijeku jer nije izgradjena infrastruktura do Konstance kao do Rijeke. Ali je Konstanca veci potencijal zbog Dunava.