Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

    Slave to the Grind

    Erős Pista

    Posts : 82754
    Join date : 2012-06-10

    Slave to the Grind Empty Slave to the Grind

    Post by Erős Pista Wed Aug 26, 2015 3:03 pm

    Forced to Love the Grind



    Passion is the new workplace requirement — and one that should be resisted.



    by Miya Tokumitsu

    In the Name of Love



    “Do what you love” is the mantra for today’s worker. Why should we assert our class interests if, according to DWYL elites like Steve Jobs, there’s no such thing as work?



    by Miya Tokumitsu


    Edit: Promenio naziv topića da nerviram Đirloa Slave to the Grind 1844795956



    Last edited by William Murderface on Wed Aug 26, 2015 3:21 pm; edited 1 time in total


    _____
    "Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

    Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
    bemty

    Posts : 3849
    Join date : 2014-11-12

    Slave to the Grind Empty Re: Slave to the Grind

    Post by bemty Wed Aug 26, 2015 3:07 pm

    You Really Don’t Need To Work So Much

    Iliti, kako su se beli okovratnici priblizili plavim kad se radi o prekovremenom radu, suprotno predvidjanjima. 

    Random citati:

    "What counts as work, in the skilled trades, has some intrinsic limits; once a house or bridge is built, that’s the end of it. But in white-collar jobs, the amount of work can expand infinitely through the generation of false necessities—that is, reasons for driving people as hard as possible that have nothing to do with real social or economic needs"

    "There is also the pride that people can have in their work; they also find love and free food at workplaces, and go to conferences as a form of vacation".


    _____
    Warning: may contain irony.
    Erős Pista

    Posts : 82754
    Join date : 2012-06-10

    Slave to the Grind Empty Re: Slave to the Grind

    Post by Erős Pista Wed Aug 26, 2015 3:09 pm

    Upravo izašlo i na Peščaniku.

    http://pescanik.net/ne-morate-toliko-da-radite/


    _____
    "Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

    Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
    bemty

    Posts : 3849
    Join date : 2014-11-12

    Slave to the Grind Empty Re: Slave to the Grind

    Post by bemty Wed Aug 26, 2015 3:10 pm

    ha!

    evo onda jos jednog, vise usmerenog na nauku: Making Progress by Slowing Down


    _____
    Warning: may contain irony.
    Erős Pista

    Posts : 82754
    Join date : 2012-06-10

    Slave to the Grind Empty Re: Slave to the Grind

    Post by Erős Pista Wed Aug 26, 2015 3:12 pm

    U, super! Hvala.


    _____
    "Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

    Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
    Margit Savović

    Posts : 2437
    Join date : 2012-02-11

    Slave to the Grind Empty Re: Slave to the Grind

    Post by Margit Savović Wed Aug 26, 2015 3:21 pm

    bemty wrote:ha!

    evo onda jos jednog, vise usmerenog na nauku: Making Progress by Slowing Down
    U vezi sa small impact/small questions, moram da priznam da se ja već neko vreme ubijam od dosade na većini sešna na konferencijama. 
    U ekonomiji je već skoro desetak godina trend emprijiskih radova izgrađenih na prirodnim eksperimentima. Pošto u društvenim naukama imamo problem sa endogenošću, sjajno ekonometrijsko rešenje je da se nađe egzogeni događaj za koji smo sigurni da nije indukovan nekom (principalnom) varijablom koja bi mogla da upliviše druge dve kod kojih smo uočili korelaciju. Uglavnom, veliki napor i intelekt je prebačen na identifikovanje tih događaja, prirodnih eksperimenata, pa onda jurenje pojava koje bismo mogli time da objasnimo i stavimo u taj kontekst. 

    Cenim ja tu izgradnju velikog tela znanja iz malih delića, ali tenure clock gura ka ovakvom neinteresantnom ponašanju.
    bemty

    Posts : 3849
    Join date : 2014-11-12

    Slave to the Grind Empty Re: Slave to the Grind

    Post by bemty Wed Aug 26, 2015 3:27 pm

    u neurosci je situacija takva da su pitanja mala, ali da se nastoji da se odgovori prodaju kao magla nesto nesvakidasnje. uzasno iritantno. a pri tom se radi o svetu koji i nema dobar uvid u to kako se gradi teorija, ljudi dolaze iz raznih prirodnjackih oblasti gde to nikad nisu ucili.

    williame, svidja mi se preimenovanost teme, vidim da si procitao moj prvi link Slave to the Grind 1399639816

    edit: ahahah, sad vidim da je zbog djirla!


    _____
    Warning: may contain irony.
    паће

    Posts : 41623
    Join date : 2012-02-12
    Location : wife privilege

    Slave to the Grind Empty Re: Slave to the Grind

    Post by паће Wed Aug 26, 2015 4:17 pm

    Зет је радио у ајти фирми петнаестак година као мање-више админ и мрежаш. Кренуо је у причу о томе зашто је прешао на буџење кола и неће више да чује да ради стари посао управо поводом тог чланка о Амазону. Каже да повремено среће колеге са старог посла, и да мало мало па наиђе на неког ко је прегорео (burn out - не видим бољи превод), а да је политика свих већих послодаваца да гањају сваког до прегоревања, док су још млађи, јефтинији и нису још прегорели/није им дозлопиздело/надају се да ће тако стећи боље место. Притом, по америчком закону, прековремено не мора да им се плати јер су изузети од тога као већ боље плаћена струка.

    Кад дођу дотле да су већ довољно искусни, да их треба платити више, да их није више тако лако натерати да саставе по осамдесет сати недељно (како каже да пише за Амазон, или се можда односило на бившу му фирму), већ су на прагу да отерају све у 15:00 и раде нешто друго.

    Каже да је највише мрзео недељу, јер цео дан зазире од тога који га пичвајз чека у понедељак.


    _____
       cousin for roasting the rakija
       И кажем себи у сну, еј бре коњу па ти ни немаш озвучење, имаш оне две кутијице око монитора, видећеш кад се пробудиш...
    Erős Pista

    Posts : 82754
    Join date : 2012-06-10

    Slave to the Grind Empty Re: Slave to the Grind

    Post by Erős Pista Sun Nov 08, 2015 3:02 pm

    Upravo u trenutku dok se na tamou raspravlja na ovu temu

    Branko Milanović 08/11/2015 | Slave to the Grind Printer_famfamfam 
    Svi zaposleni i svi bez posla

    Slave to the Grind Fotografije-citateljki-Mina-Milenkovic1
    Fotografije čitateljki, Mina Milenković
    Pre nekoliko dana Steven Hill je u Centru za postdiplomske studije CUNY u Njujorku predstavio svoju novu knjigu Raw deal: how the ‘uber economy’ and runaway capitalism are screwing American workers / Deblji kraj: kako über ekonomija i neobuzdani kapitalizam upropašćuju američke radnike. U njoj se govori (oslanjam se na Stevenovu prezentaciju, još nisam pročitao knjigu) o odumiranju sindikata, budućnosti sveta rada i robotici. Kada se govori o budućnosti rada (u Stevenovoj prezentaciji i drugde), smenjuju se dva protivrečna narativa: onaj o automatizaciji gde naša radna mesta preuzimaju roboti, i onaj o tome kako sve više radimo i ostajemo bez slobodnog vremena: umesto da nam se obaveze smanjuju (što implicira prvi narativ), mi “slobodno” vreme koristimo za izdavanje svojih stanova ili taksiranje svojim kolima. Po prvom scenariju patimo od viška slobodnog vremena, a po drugom ostajemo bez njega.
    http://pescanik.net/svi-zaposleni-i-svi-bez-posla/


    _____
    "Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

    Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
    bemty

    Posts : 3849
    Join date : 2014-11-12

    Slave to the Grind Empty Re: Slave to the Grind

    Post by bemty Sun Nov 08, 2015 3:56 pm

    Laid-Back Company Allows Employees To Work From Home After 6 P.M.


    _____
    Warning: may contain irony.
    паће

    Posts : 41623
    Join date : 2012-02-12
    Location : wife privilege

    Slave to the Grind Empty Re: Slave to the Grind

    Post by паће Sun Nov 08, 2015 4:40 pm

    bemty wrote:Laid-Back Company Allows Employees To Work From Home After 6 P.M.

    С тим да прво одраде од 10-18:00, а онда слободно могу да наставе од куће, ако им није доста. Мене би шокирао овакав наслов:

    Laid-Back Company Allows Employees To Call Themselves Workers.


    _____
       cousin for roasting the rakija
       И кажем себи у сну, еј бре коњу па ти ни немаш озвучење, имаш оне две кутијице око монитора, видећеш кад се пробудиш...
    Erős Pista

    Posts : 82754
    Join date : 2012-06-10

    Slave to the Grind Empty Re: Slave to the Grind

    Post by Erős Pista Sun Nov 08, 2015 4:53 pm

    Paće, Onion je u pitanju Slave to the Grind 1143415371


    _____
    "Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

    Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
    паће

    Posts : 41623
    Join date : 2012-02-12
    Location : wife privilege

    Slave to the Grind Empty Re: Slave to the Grind

    Post by паће Sun Nov 08, 2015 6:05 pm

    William Murderface wrote:Paće, Onion je u pitanju Slave to the Grind 1143415371

    Нека фала остало купуса од ручка.

    Ето им шлагворта за неки други пут.


    _____
       cousin for roasting the rakija
       И кажем себи у сну, еј бре коњу па ти ни немаш озвучење, имаш оне две кутијице око монитора, видећеш кад се пробудиш...
    AnaDilajt

    Posts : 352
    Join date : 2014-11-13

    Slave to the Grind Empty Re: Slave to the Grind

    Post by AnaDilajt Tue Nov 10, 2015 2:27 pm

    Новац не мотивише раднике да раде боље


    Запосленом је важно да се на радном месту осећа достојанствено – добри међуљудски односи немају цену, а лоши односи и мобинг фирму коштају много


    Олга Кићановић (Фото Р. Крстинић)
    Иако већина послодаваца сматра да је висока плата фактор који највише мотивише запослене, истраживања показују да је висина зараде тек шесто „погонско гориво” које раднике стимулише да дају најбоље од себе. Истраживање које је обухватило 178 руководилаца и 258 запослених у нашој земљи и које цитира Олга Кићановић, самостални саветник у Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова, у својој књизи „Практикум пословног успеха”, показало је да је прва ствар која мотивише запослене да дају све од себе – могућност коришћења својих вештина на послу. Оно што раднике подстиче више од плате јесу могућност додатног стручног усавршавања и напредовања, награђивање по заслузи и слобода да се примени сопствени начин рада.

    – Плата јесте високопозиционирана на листи мотива за квалитетно обављање посла, али није прва на листи. Запосленом је пре свега важно да се на радном месту осећа достојанствено, а то не кошта ништа. Добри међуљудски односи немају цену, а лоши односи и мобинг фирму коштају много. Осим што људи чешће одлазе на боловања, они раде мање квалитетно и баве се интригама уместо послом – истиче Олга Кићановић, која се већ десет година бави радним правом и у свакодневном је контакту са запосленима који се њеној агенцији обраћају због мобинга. У претходних девет година решено је више од 4.500 радних спорова.

    Иако на радном месту проводимо највећи и најпродуктивнији део дана, наша саговорница примећује да се за веома мали број људи у нашој земљи може рећи да воле свој посао. Највећи број запослених сматра да им посао обезбеђује егзистенцију и плаћа рачуне – мали број њих посао посматра као изазов.

    „Кад питате младе где би волели да се запосле, већина ће одговорити да маштају о државном послу. С друге стране, запослени у јавним фирмама имају циљ да у њима остану до пензије и да уопште не ради на себи. Из искуства знам да је веома тешко мотивисати запослене у државним фирмама да раде боље јер је њихова плата фиксна а могућност напредовања готово никаква. Директори у државним фирмама по правилу се плаше способних радника који имају веће знање од њих, односно који су сведоци њиховог незнања. Дешава се да запослени уче стране језике о сопственом трошку или завршавају постдипломске студије, а онда постају жртве мобинга јер – штрче у односу на просек. Чешћи је случај да се способни радници изолују уместо да се награде. Пошто су критеријуми вредновања погрешни, људи нису мотивисани да раде на себи – констатује наша саговорница.

    Олга Кићановић наглашава да постоји велика разлика између менаџера у државним и приватним фирмама кад је реч о понашању према радницима. У државним фирмама одлука о постављењу директора доноси се изван предузећа и велики број њих не зна како да мотивише запослене да раде боље.

    – У приватним фирмама менаџери се едукују како да повећају мотивацију, продуктивност и лојалност запослених и како да организују тимски рад. Приватне фирме много пажње посвећују одабиру запослених и руководе се девизом извршног директора компаније „Епл” Тима Кука, који пластично објашњава: „Треба запошљавати комплементарне људе, ако желите да правите слагалицу”. Ако неко не зна како се развија лојалност, мотивација и продуктивност запослених, неће допринети бољитку фирме. У времену кризе, велики број фирми преживео је захваљујући лојалности запослених. Добри менаџери знају да се оданост запослених не купује већ обезбеђује емпатијом, бригом за запослене и њихове породице – објашњава наша саговорница.

    -------------------------------------------------

    Мобинг и страх од отказа

    Социопсихолошка истраживања сведоче да готово свака друга особа у нашој земљи стрепи од губитка посла, а Олга Кићановић упозорава да су друштва у којима снажно дувају ветрови транзиције плодна тла за клијање мобинга.

    – Страх од губитка посла јесте моћан покретачки механизам за мобинг, односно психолошко малтретирање подређених које има за циљ ослобађање од вишка радне снаге. Самоубиство полицијске службенице Анице Митић, које се догодило у јулу, отворило је питање честих суицида у полицији. По подацима њиховог синдиката, број полицајаца који се убио у последњих десет година достигао је 130, а најчешћи мотив је мобинг – упозорава Олга Кићановић.

    Катарина Ђорђевић
    објављено: 10.11.2015.


    Svako ko radi kod privatnika posvedočiće da je boldovani deo apsolutni BS. Ovaj tekst me je toliko iznervirao i tako me je izbacio iz takta UGH
    lalinea

    Posts : 3470
    Join date : 2014-10-29

    Slave to the Grind Empty Re: Slave to the Grind

    Post by lalinea Tue Nov 10, 2015 11:20 pm

    BS je u slucaju srpskog privatnika, nije BS generelno.


    _____
    you cannot simply trust a language model when it tells you how it feels
    AnaDilajt

    Posts : 352
    Join date : 2014-11-13

    Slave to the Grind Empty Re: Slave to the Grind

    Post by AnaDilajt Wed Nov 11, 2015 12:21 pm

    Pa to. Mislim, ona sve vreme priča o Srbiji i uslovima u Srbiji i onda odjednom eto ga Tim Kuk... mislim koga zajebavaju.
    паће

    Posts : 41623
    Join date : 2012-02-12
    Location : wife privilege

    Slave to the Grind Empty Re: Slave to the Grind

    Post by паће Wed Nov 11, 2015 1:00 pm

    Да је само Кук. Цео пасус је 1 шббкббРЖ, капитализам какав се учи из књига, дакле сува пропаганда.

    Ово је убеђивање на нивоу "...имао два сина, један био вредан и паметан а други...".


    _____
       cousin for roasting the rakija
       И кажем себи у сну, еј бре коњу па ти ни немаш озвучење, имаш оне две кутијице око монитора, видећеш кад се пробудиш...
    Erős Pista

    Posts : 82754
    Join date : 2012-06-10

    Slave to the Grind Empty Re: Slave to the Grind

    Post by Erős Pista Wed Dec 09, 2015 12:00 am

    nplusonemag.com

    Against Email


    In the early days of the inbox, it afforded the naive human organism a certain pleasure to receive an email. Ah, someone thinking of me . . . So a note or two of companionship whistled through the lonely day. Thanks to email, the residual eloquence of a moribund letter-writing culture received a rejuvenating jolt of immediacy. As late as the late ’90s and early ’00s, during the last days of dial-up, it still felt nice to send and receive the occasional squib, to play an epistolary game of catch with some friends. Sometimes you would even forward a joke, a larky practice that nowadays seems an unconscionable crime.
    For it has lately become clear that nothing burdens a life like an email account. It’s the old story: the new efficient technology ends up costing far more time than it ever saves, because it breeds new expectations of what a person can possibly do. So commuters in their fast cars spend hours each day in slow traffic, and then at the office they read and send email.
    Correct emailing practice does not exist. The true mood of the form is spontaneity, alacrity—the right time to reply to a message is right away. But do that and your life is gone. So you reject the spontaneous spirit of email; you hold off replying for hours, days, even weeks. By then the initiatory email has gone stale, and your reply is bound to be labored. You compensate for the offense with a needlessly elaborate message. You ask polite questions to which you pray there will never come an answer. Oh, but there will.
    Of course you could always reply gruffly, and in lowercase. Moreover, you could refuse to reply at all except where some practical matter was at issue. But Western civilization has always reserved for correspondence its most refined gestures of courtesy, and a memory of the old days persists. Over email, you can be in touch with so very many people—and make each one mad at you. And they are mad at you, your former friends, because no more efficient vehicle for the transmission of rashness and spleen has ever been devised than the email. Nettled by something—often something imaginary, since no one’s tone comes across quite right, over email—you lash out instantaneously. You hit SEND and it’s too late. It’s too late because it’s too soon.
    Email is good for one thing only: flirtation. The problem with flirtation has always been that the nervousness you feel in front of the object of your infatuation deprives you of your wittiness. But with email you can spend an hour refining a casual sally. You trade clever notes as weightless, pretty, and tickling as feathers. The email, like the Petrarchan sonnet, is properly a seduction device, and everyone knows that the SUBJECT line should really read PRETEXT.
    But one has many correspondents, and few if any lovers. Individually, they’re all decent people; collectively, they form an army marching to invade your isolation and ransack your valuable time. Nietzsche declared that one should set aside an hour a week for reading letters; anything more was toxic. And now we read in the paper where Gloria Steinem is complaining that she spends three hours a day replying to email.
    America, most efficient country on earth, is in fact a nightmare economy of squandered time. Our economic system condemns people to work in offices and send email; that’s what they do there. (And in order to cover their asses, they cc everyone about everything.) Then they go home and take with them all the work they were supposed to be doing all day. Their revenge upon those of us who don’t work in offices? To send us email from nine to five.
    We too have sometimes been the have-nots in the email economy. In the role of supplicant emailer, we have labored to achieve the impossible right tone: so winning that others will have to write back, so casual you can pretend it doesn’t matter when they don’t. The whole thing is painful all around. And this, finally, is what must be understood: email, which presents itself as a convenience, a breeze, is in fact a stern disciplinary phenomenon. You must not stray too far from your desk. You must be polite, you must write back soon. And yet in order to strike the right note, you must not write when too giddy, angry, tired, or drunk. Always at the disposal of email, never, except guiltily, at the disposal of your moods. . . . It fits our phase of capitalism: the collective attitude is casual, natural-seeming, offhand; the discipline is constant and intense.
    One now recalls those early days of sparse email traffic much as the cokehead recollects the first bumps of powder snorted sweetly up his nose. How quickly pleasure turned to compulsion and unhappiness! Nothing was left, in the end, but anxiety (who am I forgetting to reply to?) and guilt (I know who). And yet the compulsive emailer, addict of the insubstantial, is ultimately even worse off than the substance abuser: no clinic for him to check into. Western civilization has become a giant inbox; it will swell and groan but never be empty till it crashes.
    Our sole consolation is the prospect of doom. For a while, email, in its efficiency, had seemed to serve very nicely the means of production and their owners. But lately, the business pages report a dialectical reversal whereby the means of communication overwhelm the means of production, so that the class of owners and managers can hardly do or even supervise any work; they can only discuss, over email, the things they should be doing. Sabotage and slowdown—old techniques of worker resistance—have become impossible to distinguish from white-collar office jobs. Yes, it may be that all of us together, tapping out ephemera at our keyboards, will bring down this civilization once and for all. But not before human flesh has turned to spam.


    At least, when we finally get there, the New York winter sunshine is the same. You see your breath in the glitter, and people are still out, all bundled up, in Union Square. So not everybody’s sitting home and emailing! There’s still hope for us.
    “I’m just looking for somebody to talk to,” says a plaintive, kindly voice, its possessor’s back to us, sitting on the steps.
    Boy, so are we. “Hello!”
    Our new friend unhappily moves the cell phone from his face, points at it. “I’m, um, talking to my friend?”
    “Ah,” we say. “Aha.”
    We are a ghost.


    _____
    "Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

    Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
    Anonymous
    Guest

    Slave to the Grind Empty Re: Slave to the Grind

    Post by Guest Wed Dec 09, 2015 12:08 am

    E imam jedan dugačak tekst za ovaj topik, nego nisam mogao da se setim kako se zove Slave to the Grind 1399639816 Dosta star tekst, nađoh ga u pocketu

    http://www.motherjones.com/politics/2012/02/mac-mcclelland-free-online-shipping-warehouses-labor
    bemty

    Posts : 3849
    Join date : 2014-11-12

    Slave to the Grind Empty Re: Slave to the Grind

    Post by bemty Fri Dec 11, 2015 12:21 pm

    na spada ovde, ne spada nigde, ali: klik

    (assortative mating znaci trazenje partnera po nekoj slicnosti. ekstroverzija/intraverzija npr. ne pokazuje tu tendenciju, parovi se spajaju nezavisno od ispoljenosti te crte.)

    Educational Homogamy in Two Gilded Ages

    Evidence from Inter-generational Social Mobility Data


    [list=contrib-group-2]
    [*]Robert D. Mare⇑
    [/list]
    [list=corresp-list]
    [*]mare@ucla.edu
    [/list]
    Patterns of intermarriage between persons who have varying levels of educational attainment are indicators of socioeconomic closure and affect the family backgrounds of children. This article documents trends in educational assortative mating throughout the twentieth century in the United States, using socioeconomic data on adults observed in several large cross section surveys collected between 1972 and 2010 and on their parents who married a generation earlier. Spousal resemblance on educational attainment was very high in the early twentieth century, declined to an all-time low for young couples in the early 1950s, and has increased steadily since then. These trends broadly parallel the compression and expansion of socioeconomic inequality in the United States over the twentieth century. Additionally, educationally similar parents are more likely to have offspring who themselves marry within their own educational level. If homogamy in the parent generation leads to homogamy in the offspring generation, this may reinforce the secular trend toward increased homogamy.


    _____
    Warning: may contain irony.
    Indy

    Posts : 6159
    Join date : 2014-11-04

    Slave to the Grind Empty Re: Slave to the Grind

    Post by Indy Fri Dec 11, 2015 1:01 pm

    William Murderface wrote:

    Forced to Love the Grind


    Passion is the new workplace requirement — and one that should be resisted.



    Nisam primetio da članak pominje nešto što mislim da je veoma prisutno. Naime, pošto se u skoro svim firmama s vremena na vreme vrše "seče" zaposlenih, jedan od načina da se (koliko-toliko) obezbedi o(p)stanak je da se ostaje ako treba do ponoći, da se u svako doba dana, a ako treba i noći, odgovara na poslovne pozive i emailove, kao i da se "overdeliveruje" u svakom aspektu (od usluga mušterijama koje nisu nigde u ugovoru, do kupovanja mleka za office kafu ličnim parama). Sve su to u osnovi aspekti čepljenja bossovima, premda su često pokriveni žvakama o "passion"-u i "profesionalizmu".

    A, istina, ni alternativa nije za svakoga.

    Erős Pista

    Posts : 82754
    Join date : 2012-06-10

    Slave to the Grind Empty Re: Slave to the Grind

    Post by Erős Pista Fri Dec 11, 2015 1:21 pm

    O tome imaš u knjizi White Collar Sweatshop


     Book Review - White Collar Sweatshop by Jill Andresky Fraser  


    Slave to the Grind Image

    Ellie Winninghoff posted Jan 31, 2002

     White Collar Sweatshop: The Deterioration of Work and Its Rewards in Corporate America
     
    by Jill Andresky Fraser
    WW Norton, 2001
    $26.95, 352 pages
    Buy this book from Powell's, an independent bookstore
    America's white collar workers may be even worse off than their blue collar brethren.
    In light of the Enron fiasco, that's no longer such a surprising conclusion. In White Collar Sweatshop, Jill Andresky Fraser looks at the lives of middle managers—the bulk of the men and women who run corporate America. This brilliant exposé is ultimately a description of the war on America's middle class by Wall Street investors and top corporate brass, an onslaught far more nuanced and subtle than sending blue collar jobs overseas or the sickening conditions under which workers in developing countries function as bona fide slaves.
    Much of the information in this book is no secret to anybody trying to survive in the jungle economy of the millennium. Take compensation. Workers have been nickel-and-dimed to death, and Fraser cites all the statistics. It's not just that salaries have been cut and record numbers of jobs eliminated. Health care benefits have eroded and retirement funds have been converted so that employees rather than employers pay most of the bill. Small wonder that workers—not just CEOs—hoped to make up for their shortfalls with a killing in the stock market during the latter half of the 1990s. The CEOs did, but most workers did not.
    Nor did workers make up for their sacrifices with an increase in leisure time. In fact, Fraser shows that free time has all but disappeared—thanks in no small part to personal computers, laptops, beepers, cell phones, and Palm Pilots. Fraser calls it “job spill,” as insidious and difficult to stop as an oil spill that seeps into a body of water. Lunch hour? An anachronism. Commuting time? A good chance to return phone calls. Sleep? Never mind if you were up until 2 am on the phone with a client across the globe. Be at the office at eight. These days, workers are expected to be on call 24/7—24 hours per day, seven days per week.
    Stress—or rather, fear—is the new name of the game. Intel chairman Andy “Only the Paranoid Survive” Grove is not the only executive to use fear as a motivating force. Big Brother surveillance tools abound. Not just those hideous telephones and video cameras that complaining customers must put up with. Phone call tracking. Email monitoring. Software surreptitiously placed in employee computers to monitor what they are doing. My favorite passage in the book concerns something not usually associated with surveillance at all: those wretched office cubicles.
    “Far from creating the collaborative, open environments that many top executives boast of when describing their “bullpen” designs, cubicles foster all kinds of negative feelings,” Fraser writes. “Their ticky-tacky one-size-fits-all, institutional-gray designs demean white-collar professionals just as surely as do the lack of a door and any illusion of privacy. Meanwhile, their very air of impermanence—since most can be set up, moved, or reconfigured at will—is a not-so-subtle daily reminder of the lack of stability and security in the corporate workplace. If there is any lesson that the 1980s and 1990s have taught white-collar workers, it is that they can be replaced easily.”
    Perhaps the most unsettling fact of the corporate life that Fraser reports is the treatment of America's older workers—older, that is, than 40 years old. Once upon a time, a person whose job was not physical was thought to reach his or her prime at around age 55. No more. Now “experience” is more apt to imply that one's job skills are out of date.
    One of the more outrageous parts of the book is Fraser's description of Intel's explicit strategy to eliminate these “older” workers from the payroll. She also describes displaced workers who have been shunned by the very outplacement agencies designed to help them. “If you are over 45, we can't help you,” one over-the-hill 40-something was told.
    Even though the outlook for white collar workers is grim, Fraser is able to report some good news. Namely, she cites examples of white collar workers fighting back by using the Internet to regain the pension benefits their employers tried to take away. A website can attract disgruntled workers at one company, demonstrate to workers at other companies how the company really treats its employees, and attract the attention of journalists. Suddenly one is not fighting alone or in secret. Suddenly a corporation can be embarrassed into acting ethically.
    Fraser acknowledges that the Internet by itself is not enough. Will white collar workers form unions? By the time they do, it will probably be too late. By then, many of them will have lost their jobs—and their pensions—by the ripe old age of 50.


    _____
    "Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

    Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
    Erős Pista

    Posts : 82754
    Join date : 2012-06-10

    Slave to the Grind Empty Re: Slave to the Grind

    Post by Erős Pista Fri Jan 08, 2016 8:10 pm

    Slave to the Grind Logged-160x160

    Logged In

    Ursula Huws | 01.06
    The new economy makes it harder than ever to untangle capitalism from our daily lives.


    _____
    "Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."

    Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
    паће

    Posts : 41623
    Join date : 2012-02-12
    Location : wife privilege

    Slave to the Grind Empty Re: Slave to the Grind

    Post by паће Fri Jan 08, 2016 10:57 pm

    То се на српском каже програмер паушалац.


    _____
       cousin for roasting the rakija
       И кажем себи у сну, еј бре коњу па ти ни немаш озвучење, имаш оне две кутијице око монитора, видећеш кад се пробудиш...
    Anonymous
    Guest

    Slave to the Grind Empty Re: Slave to the Grind

    Post by Guest Tue Jan 19, 2016 1:02 am

    Slave to the Grind 12507479_10153880171389267_8072517083987207844_n

    Slave to the Grind Empty Re: Slave to the Grind

    Post by Sponsored content


      Current date/time is Fri Nov 15, 2024 7:43 am