Twin Peaks - There and Back Again

ostap bender wrote:odlican je novi TP, nemate pojma. ukljucujuci i ovog sumskog duha.

misim da odavno dugujes istorijsko izvinjenje majklu seri.

E, za to sam bio budan! To mi je genijalno!

zvezda je zivot wrote:

ostap bender wrote:odlican je novi TP, nemate pojma. ukljucujuci i ovog sumskog duha.

misim da odavno dugujes istorijsko izvinjenje majklu seri.

upravo secem vrh malog prsta kao jakuza i saljem mu postom u znak pokore.


inace dagi ne postoji. on je ne-entitet, place-holder i zapravo nacin da se kuper vrati. drugim recima svako je u svom telu.

ko ne zna, nije zgoreg ponoviti, sera objavio sladak pop album na bendkempu

inace zabavno je kako niko ne zna kako se ovaj tp gleda

Since David Lynch was a painter before he became a filmmaker (and still is a painter, and a fascinating one), a painting metaphor seems in order. Imagine the totality of Twin Peaks: The Return as an enormous mosaic painting consisting of 18 individual panels; each panel is hidden by a strip of black construction paper, and the artist removes them one at a time, giving you ten minutes to study one panel before revealing the next. That sounds like an infuriating way to look at a painting. But if somebody showed you a painting that way, and you committed to their way of showing it to you, the result would be an experience you would never forget. You might get confused, bored, or angry sometimes, or wonder if the exercise was unnecessarily silly or pretentious. You might even come away thinking the experience was not worth the time you invested. But for the rest of your life, there would be moments when you’d flash back to the time that that painter invited you into the studio and unveiled a work one square at a time, then stood back while you looked at it.
And here we return to the comparison to a slowly unveiled painting or a regular movie watched in extreme slow-motion. Lynch’s staging is, agonizingly at times, protracted. He gives us a moment, then a variation of a moment, then another variation, until we realize it’s all the same moment, or an extended contemplation of one sort of moment.

ako je slika, onda je po fridovom ukusu. absorption do koske, nista theatricality (u kontrastu s originalnom serijom)

Meni je najluđe kakvu je pometnju izazvao menju recaperima koji pokušavaju da ga tretiraju kao i svaku drugu seriju (jer kako drugačije napisati tekst te vrste), sa potpuno urnebesnim rezultatima.

William Murderface wrote:A ne razumem ni ovo sa suzdržavanjem da ne ubije Džejd, zašto bi je ubio?

Зато што боб у симбиози са нејаким карактерима надјачава и креће да убија "без система", то му је основна карактеристика. (Лиланд и она Кинескиња из прве две сезоне која је пуцала у Купера, продавац ципела који је одсекао себи руку, сви су они били масовне убице недужних) После сегха са кул проститутком, Даг/Купер креће према купатилу, док се она тушира, највероватније са намером да је убије у хичкоковској сцени, бори се са собом и завршава на поду. Даг је већ брутално убио једну женску особу, али она је била из света криминала и ковала је заверу против њега. Убиство проститутке (баш зато што нема оправдање, она му наклоњена, нису непријатељи) представљало би потпуни тријумф Боба над Купером, више не би била симбиоза него превласт.   Иначе, Куперови снови су најважнији за тумачење догађаја, у последњој епизоди сања оног лика без руке ("У старим временима био би шаман, а сад је обичан продавац ципела" - Купер) који му шаље јасан сигнал да је на путу да победи боба. Пре тога сања да је критичан моменат да се ослободи "боба",  јер ће ускоро бити прекасно за то...

Tebi se, momče, nešto pobrkalo, nije Dagi ubio nikoga, neko je "Džek" (Kuper opsednut Bobom) ubio onu devojku koja se spremala da ubije njega. Niti imamo ikakvog razloga da verujemo da je Dagi pošao da ubije Džejd.

Jack, Cooper's doppelgänger perceives that his associates have turned on him. He murders Jack and Darya, learning that the three were hired to kill him. He reveals that he is due to return to the Black Lodge, but has a plan to avoid this.

Cooper finds a portal and swaps places with a second Cooper doppelgänger, Dougie Jones, who just had sex with Jade, a Las Vegas prostitute. In the Black Lodge, MIKE tells Dougie that he was manufactured for a purpose that has now been fulfilled. Dougie turns into a tiny gold bead and MIKE takes his ring. Cooper is found in a disoriented state by Jade, who mistakes him for Dougie and drops him off at a casino.

Јесте приметили да је из шпице за Твин Пикс 2017 потпуно избачена индустрија? У прве две сезоне фабрички димњаци и индустријска постројења били су саставни елементи ТвинПикса (он је од прве епизоде дефинисан као чудан спој екологије/туризма и индустрије) Сада су на шпици само шуме, водопади, реке и ...још понешто.

uskok i ajduk wrote:Јесте приметили да је из шпице за Твин Пикс 2017 потпуно избачена индустрија? У прве две сезоне фабрички димњаци и индустријска постројења били су саставни елементи ТвинПикса (он је од прве епизоде дефинисан као чудан спој екологије/туризма и индустрије) Сада су на шпици само шуме, водопади, реке и ...још понешто.

..... у индустријализованом Твин Пиксу, фокус радње је био сам град, сам себи довољан, са својим моћницима, мистиком, локалним психопатама, мангупима, тајним друштвом (?) које злоупотребљава неке демонске ентитете из шума (са ту и тамо ситним упливима ФБИ и америчке војске). Деинстријализован Твин Пикс је занимљив само као изворно место магичних артефаката и природних сила које су се расуле много даље. Фокус радње је сада на 100 места ван града. Шта је Дејвид Линч идеолошки? (не знам ништа о њему, осим да је снимио Дину  ) Изјашњавао се по економским питањима? Ако зна неко, мрзи ме да гооглам, па онда да раздвајам релевантне од ирелевантних погодака, итд...

Dear Twtter Friends, 

YAY! BERNIE SANDERS FOR PRESIDENT!!!

— David Lynch (@DAVID_LYNCH) March 29, 2016

Rođen je i odrastao na severozapadu, u Misuli u Montani. Praktikuje transcendentalnu meditaciju. Puši i pije mnogo kafe. Producirao je jedan album na kome je Jocelyn Montgomery, pevačica benda Miranda Sex Garden, pevala himne koje je komponovala Sveta Hildegard iz Bingena. Album se zove Lux Vivens i gotovo je perfektan, poslušaj ga, siguran sam da će ti se dopasti.

transcedentalna meditacija je njegova politika. nije mnogo pametan al je duhovan


wikipedija sve kaze

W
Lynch has said that he is "not a political person". However, he has expressed admiration for former US President Ronald Reagan.^[151] Describing his political philosophy, he stated, "at that time, I thought of myself as a libertarian. I believed in next to zero government. And I still would lean toward no government and not so many rules, except for traffic lights and things like this. I really believe in traffic regulations."^[152] Lynch continued to state that "I don't know if there even is a Libertarian party. They wouldn't have a prayer of getting anywhere. So I'm a Democrat now. And I've always been a Democrat, really. But I don't like the Democrats a lot, either, because I'm a smoker, and I think a lot of the Democrats have come up with these rules for non-smoking."^[152]
He endorsed the center-left Natural Law Party in the 2000 presidential election^[153] and Democratic incumbent Barack Obama in the 2012 presidential election.^[154] In the 2016 United States presidential election, he endorsed Bernie Sanders.^[155]

ma da, ima ih ko govana

Angelina Jolie: “I just think [Ayn Rand] has a very interesting philosophy…You reevaluate your own life and what’s important to you.”
Christina Ricci: “My favorite book is The Fountainhead…I relate to it because of the idea that you’re not a bad person if you don’t love everyone.”
Vince Vaughn: “The last book I read was the book I’ve been rereading most of my life—The Fountainhead.”
Rob Lowe: “Atlas Shrugged by Ayn Rand is a stupendous achievement and I just adore it.”
Eva Mendes: Any potential boyfriend “has to be an Ayn Rand fan.”

a ima i ovo lol

While Isaac has been dubbed "the Internet's boyfriend," he also suffered major backlash when he was pictured wearing a T-shirt housing the cover of Ayn Rand's Atlas Shrugged. "I liked the design," he told Rolling Stone. "I didn't think wearing the shirt was saying I agreed with all her politics. I'm not a Libertarian!"

doduse ovi likovi su samo budale, kod linca ta fascinacija tipom (ili bi neko reko arhetipom) regana ko kauboja koji ujedinjuje naciju ipak ima nekakvo znacenje. transcedentalna meditacija zamenjuje ekonomiju ali ornamenti americkog ekcepcionalizma poput slobode, providjenja i naravno healinga igraju vaznu ulogu u njegovim filmovima.

Ama je čovek odrastao praktično u šumi, naravno da će Kauboj Džimi da bude idealan predsednik za mladog Linča.

Tim Robins je, suprise suprise, odrastao u Grinič Vilidžu.

twin peaks sinoc 0_o

strava epizoda lol

inace el jos nekoga nervira lincov brend antiteatralnosti koji je otkrio u ovom novom tvin piksu i koji je dosadasnji vrhunac video u trominutnom ciscenju poda iz pretprosle epizode? to je bas ono kad publiku tretiras ko debile (sto verovatno jesu) pa im prodajes art

pa u kontinuitetu je prepun takvih scena TP, nije tu nista novo. se secas petominutne agonije od scene kako room service deda unezvereno ulazi i izlazi iz prostorije u kojoj je dave lezi onesvescen ?

ili scene sa protokolima u banci na kraju druge sezone ?

Bili Nine Inch Nails!

Daï Djakman Faré wrote:pa u kontinuitetu je prepun takvih scena TP, nije tu nista novo. se secas petominutne agonije od scene kako room service deda unezvereno ulazi i izlazi iz prostorije u kojoj je dave lezi onesvescen ?

ili scene sa protokolima u banci na kraju druge sezone ?

pa fora je sto nije u kontinuitetu. te scene su bile retke i po pravilu jako vazne za radnju te im je usporenost davala na znacaju/meditativnosti ili su igrale ko vizuelna komedija (pandan je scena s volijem brandom u novoj seriji) i nikako nisu bile pitanje antiteatralnosti koja je ovde, po mom misljenju, osnovna ideja.

iako linc nije reditelj koji po mom sudu previse razmislja o zanrovskim igrarijama, misim da ovde jeste pitanje odnosa prema zanru (sapunica i prestiz drama). originalni tvin piks je bio uronjen u teatralnost i uopste ekspresivnost sapunice, a u novim epizodama umesto da napacena lica i duge pauze prenose emociju gledaocu kao u bilo kojoj sporoj prestiz drami, pauze su produzene u nedogled, pogledi su prazni i ne prenose nikakva jasna osecanja. zapravo koliko su glumci preterano glumili za gledaoce u originalnom tvin piksu, ovde se prave da gledaoci ne postoje, nego u nedogled farbaju lopate, ciste podove i setaju se po radnom mestu. te tzv. modernisitcke tendencije su vidljive i po tome sto se linc vraca vokabularu irejzerheda.

mozda sam previse cito frida ali mi se ovo cini kao (i previse) ocigledna namera. a cita se i u rivjuovima (recimo onaj sto sam kacio ovde) i u reakcijama fanova koji su obozavali original a misle da ih linc namerno maltretira u novim epizodama.

Iz svih pora, sa svih strana, iz vazduha, izbijala je krv kao nagoveštaj nestanka vremena. Prljavi bulevari iza nas, obukli smo se svečano, u susret nam je išao totalitet. Velika je plima, purpurne su vode, vodi nas neobična trepćuća mašina, znamo da izlaz nije gore. Nestala je celina, a bove su bez sidra. Odjednom uleće telo ne da bude sa, on je u begu od nas koji smo ispod bova, a iznad dna. Vidimo ga, tu je, a ne vidi nas, u nekom drugom je filmu koga se neće sećati danas kad je medju nama iznad vode, vreme mu sporo teče, govori u fragmentima, čujemo slike i gledamo ga kao budućnost koja je prošla. Drugom slikom rečeno, mi se nalazimo na mestu pada sa bicikla, a on u ruci ima kamen. Zamislite da ste dobili zadatak da ovaj tekst dekodirate, i rečeno  vam je da se u tekstu nalazi priča o nestanku veštačke inteligencije. Vraća nam se vreme. Septembar je isporučeni ten, vesnik druge definicije ljudskog, one ljudskosti mašina koje ne brekću, ne koriste maramice, sve je kod njih udobno jer se to ne može proveriti, ako te ništa ne žulja zaboravićeš bol kao granicu izmedju svesnog i objektivnog i ta granica je propusna za novu objektivnost koja odredjuje  svest o mogućem. Septembar je neželjeno dete aprila i maja, preteča nove forme ocenjivanja, u gledanja. U septembru video je Pera Lazu u Sent Pauliju  kako stoji ispred zatvorenih vrata Morisovog stana u Pitsburgu. Gledaš Vojinim očima, poslala je poruku iz Beograda, Tanja. Ne postoji Voja, odgovori Pera. Ti to ne možeš znati, završi konverzaciju Tanja. U Pitsburgu postoji reka, postoji i most. Postoji i Pera koji je uleteo u priču nedelju dana posle Voje, koji dolazi dve godine kad oduzmeš nedelju pre Pere, u ukupnom vremenu Voja prethodi Peri 365+365-7 dana, a ovde gase se svetla i trepere ekrani, onako treperavo kao kad zatvoriš oči na hirurškom stolu, gledaš u reflektor, a nije stadion, nije ni pljesak ispod bine, nema predstava ove nedelje u septembru mesecu na odmoru, a ispiti se nižu na pokretnoj traci trećeg puta i avgustovskog znanja. Dokopao se Pera noćne kafane, leti tako kako nikad nije znao da postoji opraštanje od grada čelika u nemačkoj luci, izmedju radnika i braon dresova prostirala se skoro dvogodišnja rupa u koju mora pogledati ako želi saznati poreklo procepa. Što bi reko pesnik-"Kišno nebo dan u musavoj čaši plastične kiše Koračati – sada ne nikako nipošto nikako Vremena nema Budućnosti nimalo"...."Ali napred je nazad napred je nazad." Napred je, pomisli Pera, nazad. Koliko napreda mora napraviti da bi se vratio dve godine manje sedam nazad? Mora biti sedmog dana nazad u trenutku pre skoka u reku, da bi sprečio dve godine napred. Mora biti Voja iz iste priče, pre ribara.
Znaš ono kad se zoveš Bil, a prezivaš Loko, svi misle da si pobegao sa snimanja nekog treša, a tebe zabole za propovedanje sudnjeg dana kad si na puš pauzi na plus četrdeset u hladu, koji besmislen podatak, jebo vas hlad dok prži zvezda, hlad kao orijentir vrućine može da smisli samo neki bolesnik koji pustinju nije video ni u snovima, a ovde na javi moram da se orijentišem prema izdanku perverznog sveta hlada na suncu, a ja bez šešira, bezšeširni Bil, bar da imam još jedno l, zvučalo bi otmenije, bio bi the, ali me jebe prezime, kao da sam se rodio u zatvoru u Meksiku, ali sa one strane zida, a nema ni onog ludog Voje da mi produži pušenje cigare, pa da pušim dok mi na uši ne krene dim, a uvek se mota oko mene kad mi je svejedno koliko traje nedelja, žešći je ludak, ludji od onog sunce - lad dijalektičara bolesnog. Verovatno sad kenja nekom naivcu, propoveda o sedmom danu i ribaru pre kamena, brblja o pisti ludak bolesni, ne možeš ga savatati kad je lud ko struja, na više mesta trese udara lupeta, vidiš ga u Kragujevcu, a on ti maše iz Liona, bolesni Francuz iz Kragujevca, podeljen je komorama, ali ko Titanik. Još ludji je onaj ušati Moris koji tripuje da ga Voja prati, kako da ga prati kad ne može biti na jednom mestu ni da popuši pljugu ko čovek, nego je zapali u Šavniku, a opušak baci u Sidneju, pa ti vidi sa kim ja imam posla. Da ne govorim o onom bolesniku Peri koji  bi da se fudbal igra sa basketarom, pobrkao je koš i gol, idiot kome neka Rijeka igra dobar fudbal. Tanjin bol ću da ispoštujem, nisam ja lik bez srca ko onaj Laza koji glumi kontrolora, stoji pored pruge i maše, bolesnik bolesni, izbriso bi me da ima muda. Moram da požurim, šta ću kad sam smrtnik kome nedelja traje sedam dana, prošlo je pet minuta za pauzu, a ne bi voleo da me šef izriba. Kod njega ne prolaze žvake za ludake. Neće se sudovi sami od sebe oprati, a nisam ko ovi što se jure po svetu tražeći rupu u saksiji, ovaj vremenu. Ono što je želim, je malo odmora od pranja sudova, a ne što bi rekao još jedan bolesni ludak, Lakan, da je moja želja uvek želja drugog, šta, kao ja želim da me neko gleda, da se posmatram iz pozicije drugog, da ja ne želim odmor od pranja sudova, već sudovi žele odmor, a ja im udovoljavam, volim da se gledam iz lavaboa, kaže bolesni bolesnik. Možda to važi na onom bolesnom internetu, ali brate Lakane lud si ko struja, ako misliš da su ljudi, životnje sa tikvom, željni lavaboa, pa bio i virtuelan, a najpametniji je onaj ludak Dišan, Francuzi su žešće opičeni, što je valjao klonje za dobru kintu, ludacima širom sveta koji vole da se gledaju očima, pederskog naziva, pisoara. Da se ti bolesnici pitaju sad bi ja bio lavabo koji želi sudove očima kenjare sa potpisom. Ludost je u modi što bi reko Martinez koji radi za šankom, i mogu da ga zamislim da mi, da je opičeni Francuz, valja priču da ja želim tekilu očima podmetača, da udovoljavam podmetačevu želju za alkoholom, a što bi reako onaj perverzni Nemac ili Austrijanac, isti kurac, Frojd, da ja ne želim da popijem ćašicu tekile, nego po pametnjakoviću, želim da želim tekilu, kao da sam ušao u bar da muvam, a ne da pijem, jebene tekile. Jednom me je bivša žena, nisam je, po bolesnicima želeo ni kao ženu, već kao želju žene, ili je nisam  gledao oćima muža nego očima ljubavnika, zbog koga, njega ljubavnika me je ostavila, zbog njega i bolesnih Evropljana, elem odvela na taj internet. Au braćo i sestre koliko tek tu bolesnika ima. Sve o bolesnim Francuzima, Nemcima ili Austrijancima, isti kurac, ispričao mi je rodjak Mel, i on jadničak ne može da računa na the, na neku prefinjenost, da može lakše da izvaćari nerkog naivca za neku kintu, ali ne, glupavi matorci vole kratka i glupava imena. E on mi je pričao da mu je riba sa kojom se zabavljao nekoliko metara, dugo joj je trebalo da ga glupana provali, tako da ni ona nije na dobar dan sa pameću, čitala te bolesnike, ona je to nazivala psihoanalizom, zvuči do jaja taj izraz, ono ona iza zavese, kupa se, a baja sa nožem kreće da je analizira, pre bih rekao tranžira. Nije Hičkok bio lud da se primi na te psihoanalitičare, nego, ludak, plavuša, tuš, i vozi Miško, eto do jaja filma. Sve bi ja njih dovukao u ovu vukojebinu, pa nek analiziraju koliko hoče, ali braćo lova se ne bere na drvetu, nema ovde željenja željene love, ovo kao sam rekao zvuči pametno tako da to sebi pripisujem, a ne ludacima, nego braćo dileje lopate u ruke pa  se gledajte očima  iz pozicije drugog dupeta, a ima ih mnogo. Toliko od mene iz Arizone, što bi onaj nesrećnii ljakse iz drvenog grada koji preleće taj feud nekim kršom od helikoptera, a izgleda ko da je boga povukao za kurac, reko, drima

zvezda je zivot wrote:strava epizoda lol

Ко су (по врсти) оно двоје што на великом екрану посматрају нуклеарне пробе у Мексику? Ванземаљци? Онај џин из Куперових снова, креира неку куглу и шаље је на Земљу, ембрион у циљу враћања ствари у равнотежу, немам бољу хипотезу... Једино је јасно да овај пут нису нечији снови у питању, пошто је наглашено да су то догађаји између 1945. и 1955.