Twin Peaks - There and Back Again

inace linc je postmodernista. naravno da dekonstruise. to mu je osnovno sredstvo za rad takoreci. samo to ne znaci da je cinican.

Bluberi wrote:
Povratak “Twin Peaksa”: 1.-4. epizoda

Прочитај текст што је Блубери оставио. 
Он не деконструише ништа, он враћа снагу симболима.

ne. odnosno nije tacno. linc ne vraca snagu simbolima niti cinicno unistava iste vec se bavi slozenim odnosom fikcije i stvarnosti. to su dva sveta izmedju kojih 'zapeva' mag. svet fikcije je svet sna dok je realnost svet jave. ti simboli su rad ideologije ili nekog nesvesnog (pa eto neka ti bude i kolektivnog) ali nisu dati i vecni vec su u dinamickom odnosu sa nasim, budnim, svetom. svet fikcije, koji je iznace oznacen plavom ruzom (plavi cvet je referenca na romanticare i novalisa) je vec artficijelan, posredovan i do nas dospeva putem elektriciteta (to jest televizijom). naravno to ne znaci da svet fikcije jednostavno lazan. uvek postoji jedan nesvodivi, analiticari bi rekli traumaticni deo, visak, koji ostaje kada se probudimo. to je znacenje onog vriska i glasa koji doziva loru na kraju serije.

ili da se posluzim metaforom iz beskrajne price (citam je ovih dana cerki pa mi je zgodno): ti si izgubljen u gradu zaboravljenih careva. svih onih koji su otisli u fikciju i poverovali da je ona realnost.  ende je verovao u jedan dinamican odnos fikcije i stvarnosti. kod linca je to slozenije zato sto kod njega nema iskupljenja. prelazi izmedju fikcije i stvarnosti su traumaticni, vuku se repovi. niti mozemo da se resimo fikcije niti je moguce ziveti u njoj. 

https://therapeia.org.uk/ttr/2016/10/31/father-dont-you-see-im-burning/

btw, naravno da tp nije samo ovo. ja sam siguran da je linc poput malarmea mislio svoju seriju performativno, prvenstveno u odnosu prema televiziji kao mediju, i da svaki broj, godina i pogled imaju svoje znacenje te da nam je kljuc za citanje serije uvek tu, pred nosom. na primer negde sam procitao da je u sceni sa monikom beluci gordon kol (koga naravno tumaci sam linc) intenzivno zagledan u izlog galerije u kojoj izlaze dejvid linc umetnik. otuda njegovo pitanje o snu i zbunjenost komentarom monike beluci (koja tumaci sebe).

Једна ствар ми је запала за око у прве две године - време. Знамо само да је Лора Палмер убијена 23. фебруара, и да су се неки претходни догађаји распоредили од 1988. дотле. И да се смењују дани и ноћи. Али месец је увек полумесец, и то са скоро водоравном линијом заласка, као да смо негде близу екватора. Листопадно дрвеће је увек зелено, има доста сунчаних дана, нема расцветаног шибља... дакле неко генеричко доба године које би могло да буде било кад између априла и новембра (бар у том крају). Нисам приметио никакав датум, ствари се заказују за сутра или прексутра, чак не ни за четвртак.

Као да се све догађа исте недеље, која има неограничен број дана.

Да ли је то Линч урадио из практичних разлога (да, с једне стране, згусне радњу избегавајући да је распореди по данима, а да с друге избегне компликације око брзине догађаја или усклађивања физике - кад је ко где, зашто му до тамо треба два дана а назад 30 секунди), или је и то једно од средстава за измештање Твин Пикса у виртуелне крајеве између овдеа и тамоа, не бих умео да кажем. Него да не остане непримећено.

dobro primeceno. mada mislim da u FWWM ima smena godisnjih doba. moram da pogledam ponovo.

No Country wrote:Све си у праву, Вилијаме, осим једне ствари: јако битан део Линчовог поступка је да подстакне, испровоцира "надоградњу" од врсте какву овде демонстрира Ускок. Пун је бре интернет оваквих и још много небулознијих теорија. То и јесте оно што мене нервира: све док се разобличава "амерички сан" и поиграва са жанровима, све је океј, надреални моменти су вазда добродошли... е, али онда се у одређеном моменту пређе граница, и крене један социолошки експеримент, који је такође врло знаковит и забаван, но напушта оквире ТВ екрана, излази из естетског.

Izlazi iz estetskog?

uskok i ajduk wrote:

William Murderface wrote: Nema cvrstih temelja, drustvo je nas dogovor. Nema nacrta, do njega moramo da dodjemo zajednicki.

Какав је ово одговор? Правиш се луд, као не знаш да су сви друштвени договори настали под утицајем филозофа, мислилалаца, теоретичара, књижевника и друге интелигенције. Нпр. 400 година пре прве победе прве комунистичке револуције неко је написао Град Сунца ( https://filozofskitekstovi.wordpress.com/2010/07/09/tomazo-kampanela-grad-sunca-ili-o-ideji-republike// ) А ти одговараш као фрњау: немам позицију, питаћу народ, па како народ каже, тако ћемо се договорити.   

Kad Linc pokaze da nema povratka u idealizovanu sliku ajzenhaurevske Amerike, on nije cinican, nego nam pomaze da uvidimo da je sama ta fantazija nesto sto nas sprecava da cujemo jedni druge i da budemo ostljivi na ono sto ta fantazija potiskuje ili prekriva - patnju ucutkanih i potlacenih. 

quotes:


"I don't understand politics.  I don't understand the concept of two sides.  And I think that probably there's good on both sides, bad on both sides, and there's a middle ground.  But it never seems to come to the middle ground.  And it's very frustrating watching it, and seemingly we're not moving forward."


"Reagan cleared brush. That's what I liked about him. My father grew up on a ranch in Montana, and I grew up in Western American thinking, sort of like cowboys in the past on my father's side. So I liked him for that, and I liked this one speech he read early on, at some convention. But at that time, I thought of myself as a libertarian. I believed in next to zero government. And I still would lean toward no government and not so many rules, except for traffic lights and things like this."

------------------------------------
Дакле, да разјаснимо од сад па заувек, Дејвид Линч приватно није левичар.
Ако у 70 година није то постао, неће никад. 
И јасно је да му није циљ да деконструише идеју каубојске слободе. 
То што ти немаш фантазија, не значи и да их аутор ТвинПикса нема.

Jel sad razumes sta je problem u tome kad kazes - Tvin Piks je idealan, doduse postoji ta manja neprijatnost aa ocevima koji siluju cerke... 

И ово си наравно измислио.


Вилијаме, гле овако.  Линч нема одговор на кризу породице (немам га ни ја) и то си лепо приметио, али то је потпуно друга раван приче. О етичком капитализму даје врло јасне одговоре, на много места. О сексуалности такође. О духовности исто. ТвинПикс јесте, у неку руку савршен поредак, али у погледу породичних односа они су далеко од савршених. Код Лоре Палмер је само случај екстремног облика злостављања, али ниједна породица у ТвинПиксу нема хармоничне односе, нити их је икада имала. (тако да Купер нема шта да враћа "у поредак") Купер је неко ко трага за одговорима, не нуди универзална решења за социјалне односе.

Ko s tobom nije razgovarao, taj ne zna što je patnja.

Prvo, pokušaj da raspravljaš sa onim što sagovornik tvrdi, a ne sa onim što si ti odlučio da on tvrdi, jer ti se tako sviđa.

Drugo, nemoj me molim te učiti filozofiji sa wordpress-a. A ako bi već hoćeš o tome da razgovaraš, onda imaj neku predstavu o kontekstu. Da li razumeš šta znači kada se kaže da je Linč postmodernista? Da li razumeš šta znači kad se kaže da on dekonstruiše neke ideje i mitove? Da li znaš u kakvom odnosu se ideja dekontrukcije nalazi prema jakim metafizčkim idejama popt platonovske idealne države, istine, realnosti? Informiši se, pa se vrati. Da ti ne kačim linkove, naći ćeš i sam, sigurno ima nešto na wordpress-u na tu temu.

Treće, nisam ja nigde tvrdio da je Linč "privatno levičar", niti mislim da je to bitno. Ali ako si već otvorio ta vrata, onda hajde da primetim i ovo. Linč je osamdesetih simpatisao Regana (jerbo je ovaj glumio kauboja, a Linčov tata je bio kauboj), 2012. je podržao Obamu, a na poslednjim izborima, to jest prajmarijima podržao - Bernija. Uporedi kraj Plavog somota (1986), i kraj Tvin piksa (2017) - šta ti razlika govori?

Bluberi wrote:

No Country wrote:Све си у праву, Вилијаме, осим једне ствари: јако битан део Линчовог поступка је да подстакне, испровоцира "надоградњу" од врсте какву овде демонстрира Ускок. Пун је бре интернет оваквих и још много небулознијих теорија. То и јесте оно што мене нервира: све док се разобличава "амерички сан" и поиграва са жанровима, све је океј, надреални моменти су вазда добродошли... е, али онда се у одређеном моменту пређе граница, и крене један социолошки експеримент, који је такође врло знаковит и забаван, но напушта оквире ТВ екрана, излази из естетског.

Izlazi iz estetskog?

Па у баналном, све-теорије-села-интернета смислу. Сам Линч више остаје у под-естетском, и то врло свесно. Мени се јако свиђа ово што пише Остап, било би супер да је то цела прича. Проблем је управо у томе што није, мада је могуће главна. Још већи проблем је то што Линч ту своју главну причу замотава у још једно десетак слојева, без неке преке потребе осим да потакне и оснажи "потеру за кључевима". Ту је неприкосновен и има у томе много мајсторлука, и дабоме да је претерано и погрешно то називати цинизмом. Људи у томе евидентно масовно учествују и ваљда уживају (и ту је, у једној речи мој комплетан проблем са Линчом: ја не уживам да ме се јебе у мозак  ) - но да ли је та врста уживања у основи естетска?

pa ja ne mislim da linc voli ljude u mozak. mislim da jednostavno veruje da performativnost dela zavisi od rada publike. na kraju krajeva sva je umetnost kako se nesto saopstava a ne sta se saopstava. kaze breht da su istine jednostavne ali da je jako komplikovano saopstiti ih.

inace da ne bude da samo seremo po uskoku: scena kada kuper pruza ruku lori i vodi je kroz mracnu sumu je gotovo sublimna bas kao i njen nestanak i deluje poput neke orficke misterije. nema tu cinizma ali ima svesti o neuhvatljivosti onoga za cim tragamo.

ostap bender wrote:pa ja ne mislim da linc voli ljude u mozak. mislim da jednostavno veruje da performativnost dela zavisi od rada publike. na kraju krajeva sva je umetnost kako se nesto saopstava a ne sta se saopstava. kaze breht da su istine jednostavne ali da je jako komplikovano saopstiti ih.

Постоји и та варијанта где је начин саопштавања готово све. Линч није типични представник, али нпр. Хичкок јесте. Сад ћу тек да извалим нешто поголемо, али по мени Хичкок није уметник. Јесте велики мајстор, маг режије, виртуоз манипулације емоцијама публике... но то такође не добацује баш сасвим до естетског. Људи су ишли у биоскоп да их Хичкок мајсторски провоза, нико са тих пројекција није изашао промењеног светоназора. Е сад, Линч замењује хичкоковски емоционални ролеркостер једном интелектуалном варијантом, што је по мени још много проблематичније.

Pokušavam da razumem način na koji upotrebljavaš pojmove "estetsko" i "umetnik", ali mi baš ne ide.

Čini mi se da ih u potrebljavaš, što reko Otto, u nekom manje poznatom smislu.

Биће да је то.

No Country wrote:

ostap bender wrote:pa ja ne mislim da linc voli ljude u mozak. mislim da jednostavno veruje da performativnost dela zavisi od rada publike. na kraju krajeva sva je umetnost kako se nesto saopstava a ne sta se saopstava. kaze breht da su istine jednostavne ali da je jako komplikovano saopstiti ih.

Постоји и та варијанта где је начин саопштавања готово све. Линч није типични представник, али нпр. Хичкок јесте. Сад ћу тек да извалим нешто поголемо, али по мени Хичкок није уметник. Јесте велики мајстор, маг режије, виртуоз манипулације емоцијама публике... но то такође не добацује баш сасвим до естетског. Људи су ишли у биоскоп да их Хичкок мајсторски провоза, нико са тих пројекција није изашао промењеног светоназора. Е сад, Линч замењује хичкоковски емоционални ролеркостер једном интелектуалном варијантом, што је по мени још много проблематичније.

uh. ovo je bas problematicno. nije hickok nista manje umetnik zato sto je zabavan. stavise, bez nekih njegovih filmova (ptice, psiho) ne bi bilo savremenog filmskog izraza.

inace da se razumemo ja mislim da film nije umetnost.

No Country wrote: Људи су ишли у биоскоп да их Хичкок мајсторски провоза, нико са тих пројекција није изашао промењеног светоназора.

Да кажемо да је на мене оставило утисак како могу да не реагујем на тзв страшно и уместо тога гледам колико се матори зајебавао. Што је уградило додатну арматуру у мој став да свако у својој струци тежи да стекне звање маторог зајебанта, дакле и ја. Нарочито у последња два филма, који ладно могу да се гледају као комедије са убиствима, али има тога ихај и раније (нпр "Невоље са Харијем").

На ту тему, не знам да ли се Линч зајебава или је то само део његовог општег метода - на сто места, чак и у Дини, видим како је терао глумце да глуме нешто друго, различито од оног што би сцена захтевала. Или кад убаци нешто скроз ван контекста, попут оне чекаонице код ветеринара, где је списак животиња које се појављују апсолутно опичен, са све оном ламом која пролази између Купера и Трумана.

ostap bender wrote:inace da se razumemo ja mislim da film nije umetnost.

Наравно да филм није уметност. Те сходно ни развој филмског језика не доказује нечији статус уметника.

Šta li će se još pročitati na ovom topiću...

Па ништа није уметност по себи, ни по дефиницији медија. Но ако се с нечим зајебаваш довољно дуго, истераш неки квалитет. Или медиј натрчи на уметника који схвати како би у том медију могао да каже шта је имао да каже.

William Murderface wrote:Šta li će se još pročitati na ovom topiću...

Кад би се сишло са најпаметнији-сам-на-свету облака, од читања би још било и какве вајде.

А кад смо већ код ароганције, извињавам се што кењам о серији коју сам гледао пре добрих 25 година, а и тада сасвим нередовно. Таман сам се мерачио да одбинџујем читаву ствар од почетка, али ме је поглавито Ускоков дискурс живо подсетио на све оно што ме је ономад нервирало. Хвала!

Дејвид Линч се малопре обратио Београђанима на видео биму,

Нутриционистичким коментаром.   (да, остапе, нутриционистичким)

Каже, идеје су као риба, а од кувара зависи да ли ће бити укусно припремљене. 

ne malopre. sinoc. u pitanju je metafora i u pitanju je promocija TM.

А занимљиво је и ово, од "многих искустава', помиње само нутриционистичко 

Линч wrote:Imao sam mnoga iskustva iz bivše Jugoslavije. Jedno od njih je vezano za jelo koje sam probao. U vozu je bio jedan čovek koji je iz papira izvadio veknu hleba. Bila je prepuna mesa i sira. Dao mi je komad. Tako da imam lepa sećanja i na ljude i na taj grad", ispričao je sinoć beogradskoj publici slavni reditelj Dejvid Linč.