Čitao sam o nekom starcu Kinezu iz San Franciska, Kineska četvrt. Imao je 90 godina, kaže da je od 15. godine radio u porodičnoj vešernici 70 godina bez dana odmora.
Čitao sam da novi upravnici železare Smederovo, Kinezi, ne mogu da shvate da radnici posle smene idu svojim kućama i svojim porodicama. Što ne stanuju u fabrici? U Kini se stanuje u fabričkom smeštaju.
U Thai je ove godine došlo 20 miliona Kineza, jedan jedini nije viđen na plaži da sedi pod suncobranom i pije koktel u boji. Neprestan pokret, nema izležavanja. Dođu na plažu, iskupaju se i odu. Uglavnom se samo islikaju, čak i ostaju u uličnoj odeći (Koh Larn)
Mentalitet je toliko daleko od Zapadnog a tek od srpskog. Zapad je za njih nepouzdan, lenj, sklon hedonizmu, inferioran u ljudsko vrednosnom smislu. To je kineski nacionalizam, toliko veliki da se i ne ispoljava ispadima, jednostavno, to je stanje i za drugo ne znaju. Ide i do fizičke odbojnosti: Kineskinje ne mogu da shvate da belog muškarca neko može da smatra seksualno poželjnim a Kinezima su bele žene seksi kao ulične bandere. (Pričao mi jedan, kao da je heroin u pitanju, da je u Amsterdamu "probao" Ukrajinku, za pare).
Kina je imala dva loša veka, to je u životu nacije ništa, kao seljaku dve nerodne godine. Sada je u toku povratak na scenu.
Neprestano učenje, rad rad i rad, to je podloga spektakularnog kineskog uzdizanja.
Da Srbija dođe pod njihovu upravu, googlatorska fasciniranost izgooglanim bez nemanja pojma šta je ispod, brzo bi se pretvorila u organizovanje ilegalnih grupa da Kinezima, kao Prle i Tihi Nemcima, noću pale i miniraju postrojenja i vrše diverzije.