Zlo dana

sve pet. SSSR podrzavao deo hrvatske emigracije koji se naslanjao na hebranga.

Иначе ово је једно 50-ти текст овог типа који ламентира како Сарајево није то што је било, читао сам и много горе, отровније текстове са вишком емоција, читао сам и сентименталније, који су обигравали око политике. Углавном та кукњава долази са српске стране. Периодично, једном годишње се избеглице и протерани присете да су живели у Сарајеву, причају о лепим успоменама из тог периода. Ретко ко о политичким околностима које су довеле до крвавог рата и протеривања становништва, одговорности СДА и сл.

Ја текст читам као полуламент над нестанком мултикултуралног Сарајева, које је било какво-такво али јесте било мултикултурално али више. Крвав рат је оставио гадне последице, између осталог променио је карактер и етничку структуру Сарајева. Уместо да буде неког помирења и спајања јаз је све дубљи.

Па јел нормално да се театарска трупа зове ”Сарајевски ратни театар” 30 година после завршетка рата, и да све туристичка понуда буде у Сарајеву буде везана за опсаду Сарајева уз Музеје Геноцида у сред града?

Шта је ту зло, што је Дарко Ђого указао на то или што је то тако?

Ту реалност није стварао Дарко Ђого нити су он нити његов отац Тед Банди. Нису је стварали тада, не стварају је ни данас, него се само прилагођавају околностима. За кога да буду 1991 у Сарајеву, за СДА и Алију?

ne znam, meni je i dalje glupo da dociram Sarajlijama kako da se nose sa ratnom traumom. prosto zato što lično poznajem ljude koji su rokali po gradu. to neka vide oni kako će.

boomer crook wrote:sve pet. SSSR podrzavao deo hrvatske emigracije koji se naslanjao na hebranga.

E pa da

...a može i ovako da se kaže: manje-više preovlađujući narativ o raspadu Jugoslavije je da su Srbi izgubili sve ratove, pa i onaj u Bosni, tako da razumem zašto ih nervira ono A po zidovima "ratni" u imenu pozorišta 30 godina posle rata.
Odluku da zabrane (ako su zabranili) zastave duginih boja gostovanje pozorišta podržavam ako su je doneli slobodno izabrani predstavnici građana.

edit: naravno da ne podržavam zabranu - jebe mi se za pozorište

Јанош Винету wrote:Иначе ово је једно 50-ти текст овог типа који ламентира како Сарајево није то што је било, читао сам и много горе, отровније текстове са вишком емоција, читао сам и сентименталније, који су обигравали око политике. Углавном та кукњава долази са српске стране. Периодично, једном годишње се избеглице и протерани присете да су живели у Сарајеву, причају о лепим успоменама из тог периода. Ретко ко о политичким околностима које су довеле до крвавог рата и протеривања становништва, одговорности СДА и сл.

Ја текст читам као полуламент над нестанком мултикултуралног Сарајева, које је било какво-такво али јесте било мултикултурално али више. Крвав рат је оставио гадне последице, између осталог променио је карактер и етничку структуру Сарајева. Уместо да буде неког помирења и спајања јаз је све дубљи.

Па јел нормално да се театарска трупа зове ”Сарајевски ратни театар” 30 година после завршетка рата, и да све туристичка понуда буде у Сарајеву буде везана за опсаду Сарајева уз Музеје Геноцида у сред града?

Шта је ту зло, што је Дарко Ђого указао на то или што је то тако?

Ту реалност није стварао Дарко Ђого нити су он нити његов отац Тед Банди. Нису је стварали тада, не стварају је ни данас, него се само прилагођавају околностима. За кога да буду 1991 у Сарајеву, за СДА и Алију?

Risto Đogo jeste dao sve od sebe za tu realnost, za Darka ne znam, vjerovatno je bio dijete u to vrijeme. SARTR je osnovan početkom rata, zato se i zove baš tako. Novine Oslobođenje su pokrenute 1943. imenovane su sasvim primjereno vaktu i okolnostima, da li je trebalo da nakon '45. promijene ime u npr. Obonova i izgradnja?


I bili su za Aliju, SDA, SDA i HDZ su jedni druge gurali i progurali gdje je bilo potrebno, cilj je bio da poraze komuniste i reformiste i ostvaren je.

Јанош Винету wrote:Иначе ово је једно 50-ти текст овог типа који ламентира како Сарајево није то што је било, читао сам и много горе, отровније текстове са вишком емоција, читао сам и сентименталније, који су обигравали око политике. Углавном та кукњава долази са српске стране. Периодично, једном годишње се избеглице и протерани присете да су живели у Сарајеву, причају о лепим успоменама из тог периода. Ретко ко о политичким околностима које су довеле до крвавог рата и протеривања становништва, одговорности СДА и сл.

Ја текст читам као полуламент над нестанком мултикултуралног Сарајева, које је било какво-такво али јесте било мултикултурално али више. Крвав рат је оставио гадне последице, између осталог променио је карактер и етничку структуру Сарајева. Уместо да буде неког помирења и спајања јаз је све дубљи.

Па јел нормално да се театарска трупа зове ”Сарајевски ратни театар” 30 година после завршетка рата, и да све туристичка понуда буде у Сарајеву буде везана за опсаду Сарајева уз Музеје Геноцида у сред града?

Шта је ту зло, што је Дарко Ђого указао на то или што је то тако?

Ту реалност није стварао Дарко Ђого нити су он нити његов отац Тед Банди. Нису је стварали тада, не стварају је ни данас, него се само прилагођавају околностима. За кога да буду 1991 у Сарајеву, за СДА и Алију?

na stranu sve drugo ali kako njegov cale nije stvarao tu realnost?

Risto Đogo = radijski voditelji iz Ruande '94.

doslovce

ali ne kapiras MORALO JE TAKO ZBOG ZIDIC OKO CRKVE KOJI SU KOMUNJARE INKORPORIRALE DA IZGLEDA DA NIKADA NIJE BILO DANKA U KRVI

mislim cale pravio a sin je da kaze da je to tako moralo

Rat nužno napravi sranje i od stvari koje sa tim konkretnim ratom nemaju veze pa smo ostali bez slike drevnog indijskog simbola, tradicionalnog hrvatskog pozdrava, imena srpskih jurišnih jedinica iz ww1...

U poređenju sa realnim gubicima u ratovima navedeno je smešno i zato još manje razumem potrebu za ratnim u imenu pozorišta...

ali pošto sam u manjini, povlačim se iz diskusije o imenu pozorišta.

boomer crook wrote:ali ne kapiras MORALO JE TAKO ZBOG ZIDIC OKO CRKVE KOJI SU KOMUNJARE INKORPORIRALE DA IZGLEDA DA NIKADA NIJE BILO DANKA U KRVI

Па очигледно их то тишти, што су морали да имају зид од 4 метра око своје богомоље.
То је био један од главних разлог за покретање рата са српске стране, није било реално да се после прогресивног наслеђа СФРЈ врате у ситуацију где ће Алија да штити њихове интересе.
Каже Алија да ће изаћи са својом Исламском декларацијом и ревитализацијом Муслимана и неким муслиманским милицијама, њима је на памети шиканирање које су трпели у Османском царству.
Има ту много траума и пре рата, за време СФРЈ био је један други универзум у којем није било системског насиља.

Можемо да се правимо блесави али мислим да нема смисла. Ти људи су имали један страх, можда ирационалан, који нико од актера није имао жељу да одагна. И дан данас се праве блесави на симболички потенцијал убиства српског свата, који сам и ја тек скоро разумео у кључу враћања на правила понашања током муслиманске надмоћи у османском периоду (забрањено ћафирима да заноће у чаршији, морали су да сјашу пре него што уђу итд.)

И дан данас ћафири не могу да заноће у чаршији, него чим падне мрак преко невидљиве границе у Српско Сарајево. Физичке границе нема, али осетиш је у ваздуху. Одвратан осећај тензије где мораш да пазиш на свако слово.

Не бих помињао реформисте, мислим из ове перспективе да је смешно упирати прстом и говорити да је то решење за све проблеме БиХ. Нису их изабрали тада, како и зашто то је компликовано питање, али је још горе да их нико не бира данас, 30 година после. Нешто очигледно није у реду са таквом идеологијом, нико је неће.

Poenta je u drugom, a to je ono sro je Fikret napisao - to je zajednicki projekat i SDA i SDS, da se srede prvo snage za jedinstvo, a onda da se dokaze da je suzivot nemoguc. Fakticki 1 vrsta satanizma.

Hocu da kazem, progutao bih ja neke (samo poneke) argumente ovde kad bi bilo napisano objektivno, a to onda znaci i o srpskoj strani, sine ira et studio. Ali nije misija ovakvih tekstova da pretenduje na objektivnost.

Ма из ових текстова покуља емоција, није ово научна студија него ток неуредних мисли из малог мозга.

Мени су сведочења националних актера много набијенија емоцијама, живописнија и увек дају неки другачији контекст.

Шта је истина је трећа ствар, људи могу цео живот врло лепо да проживе верујући у глупости и неистине, пијавице, босанске пирамиде и кристале и сопствену безгрешност.

pa niko se nije ubijao zbog bosanskih piramida. makar jos uvek.

ovo mi je jedna super fora za selekciju tekstova koje želim da čitam.

Јанош Винету wrote:Ма из ових текстова покуља емоција, није ово научна студија него ток неуредних мисли из малог мозга.

Мени су сведочења националних актера много набијенија емоцијама, живописнија и увек дају неки другачији контекст.

Шта је истина је трећа ствар, људи могу цео живот врло лепо да проживе верујући у глупости и неистине, пијавице, босанске пирамиде и кристале и сопствену безгрешност.

Današnji kontekst. I to ljudi koji koriste "krug dvojke", "slucajni srbi". Taj kontekst me ne zanima previse.

Kad je uvedeno ono da Srbi iz BiH imaju pravo na drzavljanstvo Srbije, zna li ko?

Ma da, naravno

to su, da podsetim, ljudi koji će nas nazvati pahuljicama jer nas trigeruju današnja pitanja. samo je njihov srpski bol neprebol, čak i ako su rođeni nakon 1999.

Истина, превидео сам ово ”случајни Срби, аутошовинизам”. Понављаш нешто довљно дуго и оно пређе у навику свима, загади сву расправу.

Има овде и трауме, ја сам се ухватио за једну конкретну, а и Бумер.

Убисто српског свата је траума нпр. која није допуштена у грађанским круговима, и то је тако. На то се мора одговорити некако, написати један текст о томе, закуцати на огласну таблу и одузимати те трауме из руку шовинистичке интелигенције полако. Могу они да производе лажне трауме колико хоће, али има и реалних.

Схватите да на то некако мора да се одговори. Или новом идеологијом која у целости исцељује те трауме, страхове, зависти, па на крају и мржње.