Zlo dana

Edzi su ko Kventin Tarantino s tom recju, svaka čast

kakav sljam jebem ti lebac, iznervirao sam se tu sad bezveze, a nacelno me vucicpederizam raduje kao pojava.

Odlučio sam da prekinem vlasatito samoizgnanstvo sa foruma izazvano ukrajinskom krizom, sada već izmoren jednom moralnom dilemom koja mi ne da mira predhodnih dana. U nastavku jedan epic rant...

Prethodni vikend proveo sam u roditeljskom dom, iz razloga što je keva naručila komplet kofera na rasprodaji pa se zabrinula da će joj dostva ostaviti pošiljku u sandučetu na NIS-ovoj stanici koje onda ona ne bi umela da preuzme. Kako ona nije bila u zemlji, ja sam u subotu sa njenim novcem čekao isporuku ceo dan koja nije ni stigla. Naveče krenem do MAXI-ja u naselju koji je bio pred zatvaranjem, kažem radnicama da nema problema i preusmeravam se na market u tržnom centru koja je 20 min dalje. Negde oko 21:15 na pustom trotoaru ispred sebe ugledam lika sa plavim kačketom kako mi prilazi i pomišljam da je pripit pa krećem da ga zaobilazim. Lik najednom udara svom težinom tela u mene, hvata se da ne padne i sav srdačnog lica gledjući me netremice pita: "Pičko jedna pa ti mene ne prepoznaješ??? ". Mene inače svi preopzanaju, od ljudi sa kojima sam jednom išao na vojnu regrutaciju u Niš (KaD sE OnAj vaTeRpoliSta IzOneSvEšĆivAo!!! haha, grok-grok) do lika koji je bio šegrt majstoru koji mi je pre deset godina krečio stan; i da ne bi otvarao pretres odmah pitam čoveka kojom se  mi to prilikom  poznajemo. On se tu prvo žacene da bi onda  minjevito sa obe šake ušao u džepove od mog prsluka (koji su duboki) pa pošto ništa nije izvadio, krene temeljno da me pretresa po prednjim i zadnjim džepovima pantalona. Žešći mindfuck, pitam ga šta se jebeno događа?! Naravno, on me tu uhvati me za kragnu i sa karakterom jarosnog nasilnika krene da zapoveda da mu izvadim sve iz džepova. Kako ja novac i dokumenta držim u rancu na leđima, meni proleti misao šta se sve tu nalazi: kevin novac, novac za servis računara, novac za kardio trening, novac za komunalije, medicinska dokumntaciji, sve moguće kartice, neki crni fond za recimo kad mi ukradu novac. I kažem sebi - sad je još sve na mestu, kad bude krenuo da te hvata za torbu, spremi se za fajt, što se srećom nije dogodilo. U jednom navratu se on hvatao za njegovu torbicu kao da je hteo da iz nje izvadi sredstvo prinude da bi istom rukom zamahnuo da me udari  što sam ja iskoristio da ga blokiram i fijuknem niz ulicu do marketa. 

WTF no. 1  Dotrčavam do obezbeđenje ispred objekta i lepo ih molim da pozovu policiju zbog razbojništva u pokušaju na šta mi ovi odgovaraju kurcoboljom da se to desilo izvan objekta pa bi trebalo da "ja uzmeme telefon i sam rešim svoje probleme."

WTF no. 2 Ulazim u market i pitam ih da pozovu šeficu, pričam joj šta se dogodilo na šta ona odgovara zalečenom kurcoboljom da oni redovno imaju krađe, narkomane, prestupnike i da stalno zovu policiju ali više ne mogu pa najviše što bi ona mogla je da me uputi na br telefona za takve slučajeve. Lepuškasta radnica mesare sa upadljivim kosovarskim naglаskom me pita: "KaKo nE UMede dA Ga IZnaBucaŠ?!"

WTF no. 3 Primećujem da mi telefon još stoji u džepu od prsluka, pozivam stanicu sa broja. 15 min je trebalo službenim licima da stignu jer je izvesno da su službena lica prebegla iz spaghetti westerna, mlađi lice je za dve glave više od starijeg po službi sa lažnim zubima koji na moj iskaz reaguje blagom nevericom: "Svašata, baš čudno, to tako nismo imali". Sat i deset minuta je trajalo davanje iskaza, prvo za spomenar službenih beleški ovog nižeg, onda za šefa smene, na kraju za kucanu službenu prijavu. Kako se dežurni tužlaca te večeri nije javljao na telefon, šef smene je bio prinuđen da spikerfonom alamira jedinice na terenu. Iz susedene kancelarije slušao sam viku rečenice "PIČKO JEDNA PA TI MENE NE PREPOZNAJEŠ?!" najamnje deset puta. Pitam u šali ovog mlađeg da li to ljudi više polude tokom nedelje ili vikendom, odgovara da nema kod njih pravila ali od "ovih" prijava za kućno nasilje "izgiboše najviše".

Nastavak u sledećem postu...